Vilijam Fokner, američki džentlmen u odelu od “Harris” tvida

“Volim ljude iz Virdžinije zato što su svi snobovi, a ja volim snobove.  Snob mora da provede puno vremena u održavanju svog snobizma, tako da mu malo vremena ostaje za druge stvari.”

Vilijam Fokner/William Faulkner

Vilijam Fokner/1897-1962/ je bio poznat po svom osobenom glasu, niskom rastu/1.69cm/, luli, viskiju koji mu je bio sigurno i toplo utočiste u vreme depresije i boemskom, dendi stilu u oblačenju: neizbežnom sakou od Harris tvida koji je sa takvom nonšalancijom  nosio, da je postao njegov zaštitni znak. Pravi džentlmen američkog Juga. Ništa neobično za nekoga koji je veći deo svog života proveo u Oksfordu, u Misisipiju, gde se nalazi čuveni Misisipi Univerzitet, osnovan 1835.,nazvan po britanskom Oksfordu.

Fokner je živeo u porodičnoj kući neoklasičnog stila tipičnoj za arhitekturu na Jugu, poznatoj kao Rowan Oak. Voleo je i često je učestvovao u lovu na lisice u Šarlotsvilu u Virdžiniji iako je bio, kažu, loš jahač. Voleo pompeznost jahačkih odela koja je rado nosio.

Bio je poznat i po tome da je ljubomorno čuvao svoj privatni život od javnosti. Jednom je odbio poziv za večeru kod predsednika Džona Kenedija priredjenu za umetnike u Beloj kući sa obrazloženjem da je Bela kuća isuviše daleko da bi se on maltretirao i bio na večeri sa strancima.

Nije dozvoljavao ni radio ni bilo kakvu muziku u kući. Kada su jednom prilikom njegova žena i ćerka donele u kuću gramofon, slomio ga je u paramparčad. Fokner nije nikad odgovarao ni na telefonske pozive.

Jednom je, u nekom od retkih intervjua, na pitanje zašto ne voli da daje intervjue, odgovorio :

“Razlog zašto ne volim intervjue je moja burna reakcija na privatna pitanja. Ako su pitanja o mom radu, pokušaću da odgovorim na njih. Ali ako su pitanja o meni, ne verujem da ću odgovoriti, čak i ako odgovorim, ako mi to isto pitanje postavite sutradan, odgovor će biti drugaciji.”

A o vama, piscu?

“Da ja nisam postojao, neko drugi bi napisao to sto smo napisali ja,  Hemingvej, Dostojevski, svi mi…Dokaz za to su tri kandidata za autorska prava Šekspirovih komada. Ono što je važno jesu  Hamlet ili San letnje noći, a ne onaj koji ih je napisao. Umetnik nije bitan. Jedino što je važno je ono što je stvorio, s obzirom da nema ništa novo da se kaže. Šekspir, Balzak, Homer…pisali su manje-više o istim stvarima, i da su živeli hiljadu ili dve hiljade godina duže, izdavačima ne bi više niko drugi trebao.”

Ovaj mali foto-esej je za magazin Life napravio je Karl Majdens/Carl Mydans /1907 – 2004/ poznati foto-novinar. Može se nazvati malom studijom, “ kako se nosi sako od tvida.” Fokner ga je nosio još od 1920-tih godina, kao mladić, član Izgubljene generacije u Parizu.

U sakou od tvida se pojavljivao u društvu sa H.Hjuzom. Nije ga sprečilo ni toplo vreme u Holivudu dok je radio na scenarijima za filmove  po romanima : Veliki san Rejmonda Čandlerai Imati i nemati od Hemingveja. Kada su svi bili u košuljama zbog velike vrućine, Fokner je bio u sakou od tvida.

Karl Majdens je ovu seriju fotografija sa Vilijamom Foknerom napravio samo nekoliko meseci pre Foknerove smrti 1962.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Fokner, Književnost