Ulogujte se / Kreirajte profil

Z.R. : Zalažem se za laž

zoran-radmilovic-ver

“Kolega” Skaramush je ranije pisao o Stevi Žigonu, a ja bih hteo ovom prilikom da se podsetimo i Zorana Radmilovića, koji je takođe bio veliki pozorišni, pa i televizijski i filmski glumac, i ne samo to, bio je potpuno osobena ličnost, koja je svojom neobičnošću štrčala iz tog mora dobrih glumaca koje smo nekad imali. Prosto, bio je jedan od samo nekoliko koje možemo nazvati – velikim.

Na ovaj prilog me je navela knjiga koju sam nedavno dobio, pod nazivom “Zalažem se za laž”, koju je priredila Zoranova kći, Ana Radmilović, i ovim putem hoću da preporučim ovu knjigu. U pitanju je zapravo svojevrsni kolaž radova Zorana Radmilovića. Autorka je skupila na jednom mestu veliki broj njegovih dnevničkih zapisa, crtica, kratkih priča, intervjua, pa čak i pesama. Iz svih tih radova se jasno vidi da je Radmilović bio veoma talentovan umetnik, ne isključivo kao glumac. Kao ilustraciju, izvukao sam iz knjige jedan njegov rani intervju (1965) koji može pomoći da se shvati koliko je neobičan, ali i duhovit i duševan čovek, bio Zoran Radmilović. Zanimljiva mi je posebno bila ta borba čoveka sa “zveri” koja raste u njemu. Može se reći da ovaj intervju odlično prikazuje ton koji preovlađuje u celoj knjizi, tj. u svim zapisima – naizgled šaljivo, a zapravo smrtno ozbiljno. Konstantna sumnja i preispitivanje.

————————————————————————————————————————

Datum rođenja?

Ne brinite, dovoljno sam odrastao i svestan onoga što ću reći.

Težina, visina, boja kose, boja očiju?

Sve se to lepše vidi na slici – ko pažljivo pogleda.

Bračno stanje, deca?

Želim ih.

Stepen obrazovanja?

Naravno – visok, zar se ne primećuje?

Strani jezici?

Samo recite!

Mesečni prihodi?

Sasvim dovoljni.

Adresa (stan)?

Zadovoljan sam adresom.

Auto (oznaka)?

Zar vam ličim na čoveka koji ima te probleme? Ja sam bezbrižan.

Kada biste se ponovo rodili?

Ne želim to. Zapravo, želim, ali posle smrti. Želim još jedan ceo život.

Sklonost, dar?

Pa zaboga, to svi znaju.

Sport kojim se bavite?

Ah, bio sam strahoviti sportista.

Kvaliteti?

Jasno izraženi znaci genijalnosti.

Mane?

Znaci (ovi gore) su toliko jaki da se neupućenom mogu učiniti kao mane.

Karakter?

Očigledno, ne preozbiljan.

Šta vas čini srećnim?

Da odgovaram na pitanja, eto, kao sad, recimo.

A šta nesrećnim?

Kad ih postavljam sebi.

Neostvarena želja?

Ne govorimo o njoj, više se ne može ostvariti.

Šta zamerate sebi umetniku i sebi čoveku?

Zadovoljan sam sobom kao umetnik, zar to nije dovoljno?

Da li se nečega stidite?

Stidim se svojih moralnih dugova.

Šta vas uzbuđuje?

Ovaj put tihanog dostojanstva manastira. Ja sam u njega zaljubljen.

Čega se bojite?

Mentaliteta onih koji razbijaju skulpture po parkovima.

Vaša deviza?

Nalazi se u nekoj od ovih knjiga na mom stolu, ali ne bih želeo da vas zadržavam tražeći je.

Omiljena poslovica, uzrečica, aforizam?

Gete je rekao otprilike ovo: – Čovek je utoliko predestiniran za stvaralaštvo, koliko demonskog u sebi nosi.

Vaše nade?

Da se vratim u Sopoćane, Raškoj, na izvor.

Šta vas je do danas najviše razočaralo?

Pad Troje. Šta vam je smešno?

Slobodno vreme?

U slobodno vreme sređujem svoj život.

Godišnji odmor?

Uvek odem na pogrešno mesto.

Omiljeni nakit, ukras?

Oreol, lovor ili tako nešto.

Omiljena garderoba?

Pa, sad već dolaze hladni dani, ja preporučujem nešto toplije, a za leto nešto hladnije. I tako uvek. Jel’ te prema vremenu već.

Najbolji period vašeg života?

Vreme kad igram predstavu.

zr

Ustajete rano?

Nemojte da se zavitlavate.

Ostajete li noću kasno?

Leti su noći mnogo kraće.

Pasija?

Da gledam kroz prozor u tuđe stanove kad hodam ulicom.

Vaše piće?

Kakva su to sad pitanja?

Vaš savet?

E, sad je bilo dosta.

Najdraži romansijer?

Danilo Kiš.

Knjiga koju često čitate?

Jedna knjiga koja se zove “Urnebesnik”.

Vaši pesnici?

Momčilo Nastasijević, možda neki od vas, dragi čitaoci, niste čuli za njega, ali verujte mi na reč.

Vaša pesma (poezija)?

“Sa svetlim pupoljcima na usnama” Rastka Petrovića.

Slikar?

Miljenko Stančić, i još 977 drugih koje možda i više volim.

Slika?

Uspenje Bogorodice u manastiru Sopoćani.

Kompozitor?

Kir Stefan, ako nemate ništa protiv.

Muzičko delo?

Ninja Sili.

Instrument?

Špric za injekcije. Uliva strahopoštovanje.

Virtuoz?

Bubnjar iz Džez orkestra Radio Beograda, Lala Kovačev.

Pevači?

Ilija Gligorijević, putovao sam sa njim, dobar neki čovek.

Pevačice?

Milica Miladinović, takođe.

Ploča koju često slušate?

Ništa ne radim često.

Vaši dramski autori?

Pa mogao bi da bude, recimo, Miša Bulatović, uz moju pomoć, naravno.

Pozorišno delo?

Ono koje ću tek igrati.

Film koji vas je oduševio?

Jojo.

Najdraži glumac?

Čuo sam da je onaj….pomozite mi, da – Slobodan Perović, dosta dobar.

Najbolji prijatelji su vam?

Moj školski drug Mika Šćekić, pod uslovom da pazi na svoje ponašanje i da mi ukazuje malo više poštovanja.

Verujete li u ljubav na prvi pogled?

Već sam dovoljno mator i racionalan – baš zato i želim da verujem.

Najbolje godine za brak?

Između 19 i 20… Mislim, za prvi brak.

Jeste li ljubomorni?

A to – da!

A vaša bračna partnerka?

Verovatno, biće.

Pored ove umetnosti bavite li se još kojom?

Svih devet muza se neprestano ljubomorno tiskaju oko mene. Ja se trudim da sa svakom budem ljubazan, ali mi je, verujte, već pomalo dosadno.

Prema kojoj umetnosti ste ravnodušni?

Prema umetnosti vođenja konverzacije.

Vaš ljubimac, bez obzira na vrstu umetnosti?

Moj ujak Miodrag Bata V.Petković – veterinar, najmaštovitiji izmišljant koga sam sreo (živi u Lipljanu).

Koju kritiku smatrate neumesnom?

Pa vi me zaista zasuste pitanjima…. čekajte da odahnem…Sad, hajdemo dalje.

Vaši najveći uspesi?

Položena matematika na velikoj maturi.

A neuspesi?

Ne razumem pitanje…

Najdraža glumica?

Natali Vud, al’ nije važno…

TV emisija koju nerado propuštate?

Nemam tu mašinu, ali mi prijatelji obično prepričaju posle.

Vaša istorijska ličnost?

Konstantin Filozof.

(Razvitak, 1965. godina)

Za P.U.L.S.E. pripremio
Simić Mihajlo

5 komentara na tekst Z.R. : Zalažem se za laž

  1. Snežana Moračić

    29/04/2010 at 12:09

    znas sta mi se jos dopalo, nema ni ibzena, ni cehova, ni brehta, ni sekspira, ni joneskua ni beketa…ni forda, ni bergmana, ni langa, ni tarkovskog, godara, trifoa, minelija…ni branda, ni gabena, ni lorensa olivijea, ni bartona da ne nabrajam, nego natali vud, ‘darling’ generacije od moga oca pa nadalje.

    mnogo se sazna o licnosti, a da nije ni svesna sta i kako odgovora, sa ovakvim i slicnim kvazi tzv’ Proust Questionnaire’

    emisija koju sam retko propustala bas zbog naizgled jednostavnih pitanja je izvanrednog James Liptona, Inside the Actors Studio.
    u Vanity Fair zadnju stranicu uvek procitam prvo bas zbog tog seta pitanja ‘po Prustu’

    dopalo mi se sto je spomenuo Cicu Perovica, zaista

  2. Bojan

    29/04/2010 at 15:04

    Radmilovic, nevidjena faca, i fala na preporuci, Moco, knjigu cu potraziti prvom prilikom (mozda ovih dana bas svratim po knjizarama pa cu se setiti svakako).

    Nego, iskacem iz teme ali da te pitam: jesi cuo da je bio Street Fightin’ Man (Tarik Ali) u Srbiji ovih dana? Promovisao taj njegov “Islamski kvintet”, mada sam se ja nadao da ce da prica malo i na te istorijske teme ciji je ucesnik bio. I New Left Review i 1968 ispred americke ambasade u Londonu i sve to. Cak je i knjigu napisao, Street Fighting Years :wink:. I ja, kreten, saznam za info, ali nekako permutujem datume u glavi i tek danas reko’ da overim kad dolazi, a covek juce otisao :D.

  3. Moca

    29/04/2010 at 15:25

    čuo sam, bio je i kod velje pavlovića, ali nisam stigao da ispratim ništa.

  4. Anamnesis

    29/04/2010 at 20:38

    Zoran Radmilović je za mene najveći jazz glumac (majstor improvizacije) ovih prostora. Intimni broj jedan je Pavle Vuisić – Jean Gabin bivše Jugoslavije.

    Kada pomislim na Zorana Radmilovića i Slobodana Perovića, nameće se ekranizacija novele Čehova / Lucian Pintilie: “Paviljon VI”…

    Nezaboravni dr. Ralski (Ragin) & Gromov.

    Da, Skaramuš je započeo sa Stevom Žigonom, ti si Moco nastavio sa Zoranom Radmilovićem, kada naleti inspiracija…

    Portret omiljenog glumca Kreše Golika – gospon Fulir tj. Relja Bašić.

  5. Skaramush

    29/04/2010 at 22:12

    Relja je lik iz Čehova!

    Ima u njemu i Žigona i Radmilovića. Odnosno, može da se sasvim uklopi u scenu i da ga ne vidiš sve dok ti se na nakloni na kraju, ali i da bude Glavni. Van men šou!

    Mene je “kupio” Teatrom u gostima!

    Ali, kod Golika on je nesto sasvim drugo. Majtorska groteska! Mali-veliki lik, kao što je to i cijela Golikova fimografija!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *