Древни град Ани: Кавкаска Помпеја

Ulogujte se / Kreirajte profil

Древни град Ани: Кавкаска Помпеја

.

Become a Patron!

.

Историја споменика града Ани дуга је неколико миленијума, а почиње још за времена постојања древне цивилизације Урарту. Град је доживео процват у десетом и једанаестом веку када га је династија Багратиони изабрала за предстоницу Јерменије, као и за своје пребивалиште.

Према неким изворима број становника је у то време достигао сто хиљада. На неким очуваним натписима помињу се древна имена улица, пијаца и мостова. Фламански мисионар Рубруцк, који је посетио Ани у тринаестом веку, известио је да град има хиљаду цркава.

Али, нажалост,благостање је било краткотрајно – наступала су тешка времена за престоницу Јерменије. Напади су долазили са свих страна бришући и нарушавајући културу коју су са неуморним стрпљењем неговали житељи Јерменије.

Прво су Византици, предвођени Константином Мономахом, а потом и Селџуци и Курди заузели богату Јерменску престоницу. У дванаестом веку се борба за превласт над градом водила између Персијанаца и Грузина. Монголи су освојили и уништили Ани 1239, а велики земљотрес из 1913 је завршио посао сравнивши град са земљом и оставивши га заувек закопаним. Сиромашно село је остало да стоји на месту богате престонице, рушевине палата и цркава су коришћене за подизање бедних колиба. Постепено су и ове куће бивале напуштене и град је остао заборављен све до деветнаестог века, када је привукао пажњу археолога. У периоду од 1879 до 1917 године територија града Ани је припадала Руском Царству.

Када је познавалац оријенталне историје професор Николај Мар уз подршку Академије Наука из Санкт Петерсбрга започео ископавања наступила је нова ера за Ани. Ископавања под његовим надзором су довела до открића читаве једне културе, која није била ништа мање интресантна од културе Помпеје. Бројни споменици и предмети из свакодневног живота пронађени током ископавања су омогућили увид у занимљивости из живота некадашњих становника града Ани.

Тако су ископавања открила систем водоснабдевања из десетог века, који се састоји од гвоздених цеви усађених у глину, гостионице, као и неколико цркава. Утисак путника Хенрија Тастевена о локацији је следећи: “ Несумњиво, број цркава је био јако велики пошто сам избројао најмање десет добро очуваних цркава.“ Остаци великих архитектонских објеката: храмови, палате, Акропољ, купатила, градске зидине, мостови – све сведочи о постојању града са великим бројем становника.

Почетком двадесетог века основан је Археолошки музеј на теритoрији насеља. Овај музеј је приказао вредна открића из различитих историјских периода. Упркос чињеници да је приступ граду био отежан, популарност музеја је расла -1912, музеј је посетило 3000 људи укључујући странце. Ипак, музеј није дуго опстао – 1918 територија је окупирана од стране Турака, највреднији предмети су склоњени, док су преостали или уништени или украдени.

Век касније, судбина града Ани изазива велику забринуост. Организација за заштиту и очување споменика Тhe World Monuments Fund (WMF) ставила је Ани на листу 100 најугроженијих локација из 1996, 1998 и 2000 године. У извештају под називом ,,Спасавајући наше наслеђе“ из октобра 2010 организација Global Heritage Fund(Фонд за очување светског наслеђа) сврстава Ани у једну од дванаест локација широм света које су ,,на ивици“ непоправљивог губитка и уништења, наводећи неодговарајуће управљање и пљачку као главне узроке. Истовремено се рушевине некадашње јерменске престонице налазе и међу три локације од историјског значаја којима прети највећи ризик од нестајања.

Превела: Исидора Поповић

Србин.инфо

Ani je danas je grad duhova. Danas su ostale samo ruševine grada koje prikazuju samo mali deo stare slave grada Ani u severoistočnoj Turskoj. Gotovo čitav jedan vek ruševine se raspadaju i samo vetar prolazi kroz nekad raskošne sobe, praktično na samoj granici Turske i Jermenije.

Kako piše BBC, posetioci Anija mogu da vide i ruševine koje pokazuju tri veka istorije i pet carstava koja su nekad vladala tim područjem. A vladala je jermenska dinastija Bagratida, vladali su Vizantinci i Turci Seldžuci i Gruzijci i otomanski Turci. Krajem devetnaestog veka je Rusko carstvo preuzelo kontrolu nad visoravni Ani nakon pobede u kratkom rusko-turskom ratu.

Tokom Prvog svetskog rata je Tursko carstvo krvavim borbama zauzelo grad Ani iregion, ali svejedno su za zelenim stolom to izgubili. Nakon kraja rata je novoformirana republika Jermenija preuzela kontrolu nad tom teritorijom. Poslednji put je došlo do promene vlasti kada je Republika Turska pod vođstvom Mustafe Kemala Ataturka zauzeli visoravan tokom turskog rata za nezavisnost.

Ruševine mosta preko reke Akhurijan možda i najbolje prikazuju komplikovane odnose između Turske i Jermenije. Za vreme Prvog svetskog rata su ubijeni mnogi Jermeni na teritoriju tadašnjeg osmanskog carstva i od tada je to najsporniji događaj u istoriji dve države. Početkom devedesetih godina je Turska potpuno zatvorila kopnenu granicu s Jermenijom zbog teritorijalnih razmirica između turskog saveznika Azerbejdžana i Jermenije.

U regiji su sada popularnije političke razmirice i Ani je napušten i zapušten. Tek retki arheolozi odvaže se na teško putovanje do Anija, ali istoričari govore da je to bitno mesto. Uz malo sreće i pažljiv konzervatorski rad, Ani će možda uspeti da doživi i neka bolja vremena. Nekada je bio poznat kao grad 1001 crkve, a pretpostavlja se da je, na vrhuncu moći, tamo živeli oko 100.000 stanovnika. Jermenski vladari bili su posebno posvećeni izgradnji svetilišta i iako je broj od 1001 crkve preteran, arheolozi su pronašli dokaze o barem 40 verskih građevina.

Izgrađena od crvene cigle, ruševna Anijeva katedrala i danas nadvisuje čitav grad. Kupola je srušena u zemljotresu 1319. godine, vekovima kasnije je drugi potres srušio još jedan deo zgrade, ali i dalje je to impozantna građevina.

Izgrađena je na prelazu 11. veka, kada je bogatstvo Anija bilo na samom vrhuncu. Jermenski arhitekt Trdat, osim što je bio glavni i odgovorni u gradnji Anijeve katedrale, pomagao je i Vizantincima u obnovi Aje Sofije. Crkva Svetog Đorđa i danas stoji iznad provalije koja razdvaja Tursku i Jermeniju. Izgrađena je 1215. godine, ali je ostala jedna od najbolje očuvanih zgrada u Aniju. Ukrašena je brojnim slikama, a pretpostavlja se da su umetnici došli iz Gruzije zato što freske nisu bile uobičajene u to doba u Jermeniji.

I jedan minaret krasi Anijev horizont. Izgrađen negde u 11. veku, i danas stoji. Kao i sve na tom području i minaret s pripadajućom džamijom izvor je rasprava i debata. Jermeni kažu da je to bila palata jermenske dinastije Bagratida, turska strana kaže da je reč o prvoj turskoj džamiji u Anadoliji. Tragovi impozantnih utvrđenja i tornjeva i danas se mogu videti okolo Anija. Ruševine su i danas nemi svedoci nekad krvavih opsada i krvavih bitaka između Bagratida i Vizantinaca, između Vizantinaca i Seldžuka.

B92

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.