“Жена на прозору” – смртоносни поглед на супротну страну

(О филму „Жена на прозору“ редитеља Џоа Рајта. Главне улоге: Еми Адамс, Гери Олдман, Џулијан Мур, Џенифер Џејсон Ли, Ентони Меки и др.)

 

 

Последњи филм Џоа Рајта  провокативно нас враћа  режијским промишљавања Алфреда Хичкока. Овај фуриозни трилер рађен роману Е.Џ. Фин и по сценарију Трејсија Летса сервира нам цитате из Хичкокових воајерских трилера „Прозор у двориште“ и „Вертиго“. Али имајући у виду чињеницу да се ради о изразито проницљивом филмском редитељу као што је Џо Рајт, увиђамо  да је он те цитате развио у оригинални трилер чији је  сваки тренутак испуњен тензијом. Дакле, ради се о средовечној госпођи Ани Фокс која је агорафобична и проводи своје усамљене дане у замраченом апартману повремено гледајући кроз прозор. Она је жртва породичне несреће која ју је оставила саму и параноичну. Њен једини излаз у свет је тај прозор преко кога она примети  насиље и ужасно убиство у кући преко пута њене. Бритки сценарио Трејсија Летса не развлачи причу него се држи правог суспенса који код Хичкока има и те како психолошку подлогу (посебно у „Вертигу“). Џо Рајт не губи ни секунду. Испред ове усамљене жене се отвара једна изузетна мучна историја њених суседа која њој не разбија монотонију, него додатно компликује живот. Она не излази из куће управо због своје агорафобичности и у свом подруму држи подстанара, младог Дејвида који јој  помаже око  свакодневних потрепштина. Одједном се овој жени испред очију после њене сопствене, отвара једна друга трагедија за коју је суседи убеђују да је њена фатаморгана, а она сва скрхана верује да почиње да губи разум. Која је разлика између овог и поменута два филма Алфреда Хичкока? Хичкок у „Прозору у двориште“ говори управо о параноји, док у „Вертигу“ о сомнабулности главног лика. Овај се филм бави о односу главне јунакиње ка ономе што случајно примећује кроз прозор, о њеној намери да реши проблем и о великом њеном напору да се избори за истину за коју зна да би јој помогла и ублажила патњу и њену агорафобију.

 

 

Џо Рајт води радњу врло чисто, са до краја исцртаним ликовима и са концизно испричаном причом. Он, као и у другим његовим филмовима конструише врло јасне ситуације, без необјашњених кадровима и сцена и без неоправданих историја ликова. Хичкокови цитати њему помаже да иде корак даље, да развије режијске делове које Хичкок није развио у својим филмовима као што су повезаност ликова преко њихових детаља из прошлости, а и дубљом анализом социјалних детаља урбаних прича иза затворених врата. Хичкокови филмови су у то време били врло иновативни, док овај филм Џоа Рајта говори једним комплекснијим језиком имајући тај начин мишљења само као референцу.

 

 

Пулицером награђени драмтичар и сценариста и глумац Трејси Летс је од романа Е.Џ. Фина, направио врло динамични сценарио који држи у рукама све конце приче. Врло је интересантно то што се у овој причи највише сцена догађа у ентеријеру изузев задње сцене што је у принципу тешка премиса да се развије суспенс али којег овај филм има у изобиљу. Трејси Летс (који се и појављује у филму у два наврата) је написао  компактан сценарио истовремено водећи рачуна о базичној логици као и повременим, на правим местима убаченим флешбековима што је  сјајна основа за одлично одигране ликове.

 

 

Еми Адамс је једна од најталентованијих глумица Холивуда која бриљира и у овом лику до смрти преплашене Ане Фокса. Сјајна, транспарентна глумица која зна да искористи свој таленат до задњег промила улази у дубине ове скрхане даме која је изгубила све у животу и долази до тога да изгуби и свој голи живот. Пуна емоција и страсти, Еми Адамс игра овај лик посвећено и са незаустављивом енергијом. Верујемо да је следеће године неће мимоићи велике  филмске награде које је годинама неоправдано заобилазе. Поред ње у филму сјајне епизоде имају Гери Олдман, који игра насилног Алистера Расела, а кога она оптужује да је убио своју прву жену, Џулијан Мур која игра прву жену Алистер Расела, Џејн Расел за коју Ану Фокс убеђују да не постоји и да је она потпуно друга жена коју тумачи Џенифер Џејсон Ли. Изванредна галерија одлично одиграних камео ликова. У овом филму намеће се и један врло интересантан млади глумац Фред Хичингер који тумачи лик Алистеровог сина, Итана Расела, биполарног младића од чијих се поступака и развија овај вртлог компликованих и опасних догађаја, а чија је жртва Ана Фокс. Млади Хичингер гради чудан лик који је повремено комичан, а повремено опасан. Одлично одигравши биполарну особу намеће се као интересантна глумачка појава у америчком филму. Наравно, поред више споменутих епизода, било би добро да поменемо и Вајата Расела – подрумског потстанара Дејвида, са уверљиво одиграном епизодном улогом особе коме је већ  преко главе параноја његове станодавке па решава да је напусти, као и лик мужа Ане Фокс, Еда који са уздржаном глумом, нетипичном за њега тумачи Ентони Меки.

 

 

За аудио-визуални део овог филма су се побринула велика имена као што је Дени Елфман, композитор са четири номинације за Оскара, чија је музика главни „кривац“ за одлично вођени суспенс током целог филма, кинематографер Бруно Делбонел, пет пута номинован за Оскара чија је фотографија више него изванредна, и који савршено зна да одслика крупни план, а чији су детаљи у овом филму драматуршки пресудни, како и монтажер Валерио Бонели коме ово није прва сурадња са Џоом Рајтом, а који је потписао и филмове као „Филомена“ и „Флоренс Фостер Џенкинс“. Један од продуцента овог филма је оскаровац Скот Рудин,  за чије име је везан велики број филмова овенчаних овом филмском наградом. Овде наравно прикључујемо и сценографа Кавина Томсона са својим савршено добро одабраним ентеријером, као и дуплог оскаровца Албертом Волског чији костими у загаситим бојама говоре много о ликовима филма.

 

 

„Жена на прозору“ је оригиналан трилер чија историја почива на интимним траумама једне жене која је и сама психолог. Мучна историја која привлачи гледаоца  првим кадровима, али и уметничко дело са високим нивоом. Џо Рајт говори језиком унутрашње боли главне јунакиње, али и језиком страшног породичног насиља чија снага, нажалост, још не јењава. На тим стубовима стоји овај сјајан филм који не оставља равнодушним ни гледаоце, а верујем ни филмске критичаре. Наравно, овај филм говори и о судбини погрешних интимних релација, као и о судбоносних одабира суседа за које никада не знамо ко су и шта се крије иза њихових зидова. Социјални аспект супротне стране, оне која вреба преко пута је врло значајан што чини овај филм још  интересантнијим.

за П.У.Л.С: Сашо Огненовски

 

AUTORSKI PROFIL

Рођен 1964 године у Битољу, Македонија. Дипломирао глуму на ФДУ у Скопљу. До сада диграо сто улога. У међувремену 2012 године магистрирао је на Институту за социолошка и политичко-правна истраживања у Скопљу на пољу комуникологије, а недавно је докторирао на Институту за комуникологију и медије на Правном факултету у Скопљу. Објавио је 4 песничке књиге (Лавина, Плодови пакла, Путињски цвет, Шума), две драме за одрасле (Туга, Тврђава) од којих је Тврђава преведена и на енглески језик и пет дечијих драма које су објављене и на српском језику са стране издавачке куће Алма из Београда под насловом „Чаробни компас“. Пише рецензије за позориште, филм и литературу. Живи у Битољу.

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments