Празник поезије усред злог времена

(О првом „Скопском песничком фестивалу“ одржан у Скопљу 1-3 септембра у организацији издавачке куће ПНВ Публикације)


Поезија је литерарни род који, чини ми се, највише остаје када су у питању бесмртне сентенце, или када су у питању велике поруке упућене човечанству. Присуствујући првом „Скопском песничком фестивалу“ осећао сам се као да сам на скупу одакле је потекао чувени Бокачов „Декамерон“ без обзира на то што су на том скупу биле само жене. Овај је скуп сјајних песника и љубитеља поезије се догодио управо на месту где би се осећали безбедно од налета грозоморног Ковида. Свакако, то није била никаква тврђава, никакво сакривено место, него напротив, отворени простор вечног Омладинског културног центра, сведока великих културних догађаја Северне Македоније, која ето, има ту своју контрадикторност да се налази управо на југу Балкана.

На легендарном платоу тог Омладинског културног центра су по први пут зазвучали стихови македонских и иностраних песника. Храбро и громогласно. И поред тога што велики део иностраних песника је отказао своје физичко присуство на фестивалу, ипак је храбри и посвећени тим фестивала одржао своје прво издање са много емоција и књижевног узбуђења. Фестивал је отворила Јулијана Величковска, главна уредница издавачке куће „ПНВ Публикације“ која са посебном страшћу гаји овај (како она уме да каже) „књижевни род у стању истребљења“. Говорећи о поезији као о искључиво захтевном литерарном роду она је позвала госте, песнике и песникиње да прочитају своје стихове, да пошаљу своје поруке овом свету који полако посустаје под налетом грозоморног невидљивог зла, да отворе своје душе показивајући наду да ће нам већ сутра бити боље уколико верујемо да је живот наша једина територија где би могли да споделимо љубав и зебњу, наду и страх, радост и грех.

И прво и друго вече песничког фестивала је водила Ана Голјешка Џикова, песникиња са златним гласом која је својом елоквентношћу и креативношћу дала посебну ноту целом овом догађају. И њу, а и песнике је пратио вокално-интрументални састав „Округли сто“ са чаробним импровизацијама које су давали једну врло интересантну димензију свим песмама прочитаним на фестивалу.

На првој вечери названој „Стихофренија“ наступили су песници: Лидија Димковска, Владимир Мартиновски, Лира Бојку, Марија Дејановић, Сергеј Тимофејев, Павлаина Атанасова, Диме Данов, Ана Гољешка Џикова, Биљана Стојановска, Снежана Стојчевска, Ђоко Здравески и Јулијана Величковка. Пре тога је била отворена изложба дела македонских ликовних уметника и графичких дизајнера: Зоран Кардула, Ване Костуранов, Никола Пијанманов, Андреј Павлов, Воскресија Андреевска, Тони Попов, Марио Каев, Диме Данов, Александар Иванов, Наталија Лукомска, Ива Јованова, Владимир Лукаш, Емилија Мишева, Владимир Илиевски, Филип Мартиновски и Калин Маловски  која су била директно инспирисана или су комуницирала са конкретном песмом сваког од песника који су наступили на фестивалу. На другој, интернационалној вечери су читали песници:  Марија Дејановић (Хрватска), Сергеј Тимофеев (Латвија), Танос Гогос (Грција), Ким Симонсен (Фарски Острови), Вонбјошт Ванг (Фарски Острови) и Лидија Димковска (Македонија/Словенија). Део њих због немогућности да физички присуствују на фестивалу, појавили су се на видео презентацији својих песама. Али, овај песнички фестивал није био другачији од осталих песничких фестивала само по својој врло оригиналној изложби претходне вечери. Наиме, на другој вечери смо били сведоци шест наменских кратких песничких филмова Валентине Бактијаревић из Србије, као и шест кратких песничких филмова у сурадњи са „Киноскопом“, фестивалом аналогних и екперименталних филмова из Београда, Србија: „Кој жели да се заљуби“ – Емили Ван Лоан (2019, САД); „Нешто за себе“ – Александриа Л. Викари (2020, САД) ; „Моје срце, мој путник“ – Џулија Занин Де Паула (2020, САД);  „Човек никад не треба да буде излечен“ – Винсент Гилберт (2020, Јапонија); „Башта“ ‒ Партик Милер (2019, Германија);  „Последњи дан на месечевиот мољца“ ‒ Гијом Вале (2019, Канада). Трећи дан фестивала је био посвећен песничкој радионици коју је водио чувени песник са Фарских острва Ким Симонсен преко платформе Зум.

„Скопски песнички фестивал“ није само читање поеѕије. Његово прво издање је показало да се на песничким фестивалима може умрежити и други род уметности, тако да је под капом стиха и рецитирања вирио и неки други уметнички израз који је компатибилан са песничким, нешто што значи и хибрид, али и симбиоза уметничких порива. Ови експерименти који су зачети на првом издању овог фестивала су прави лакмус за то у којим се екстензијама провлачи поезија, где се крију нове инспирације за песнике и одакле долазе нови мотиви за поруке које, с обзиром на стање у које се свет налази морају да допру до свих нас. И свакако, оно што је највише импонирало овом емотивном и ентузијастичком догађају је досад невиђена наклоност публике која је, поштујући све мере предострожности била креативни сапутник свих песника, реаговала релевантно и страстно на сваку песму и преносила своје утиске са великом егзалтацијом.

Овај песнички „Декамерон“ ће следеће године бити песнички аудиторијум са великим бројем гостију и посетилаца. Осетили смо то обећање на крају фестивала и, свакако некако нам се није напуштало то легендарно плато Омладинског културног центра који је био и један његових подржавалаца заједно са управом града Скопља. Чинило нам се да стихови лебде око нас, да нам се увлаче у духовни корпус, да некако понављамо фразе и певушимо лепе импровизације „Округлог стола“ и да нам је нешто много времена за чекање до следеће године. Али, верујем да „ПНВ Публикације“ и тим овог сјајног песничког фестивала имају пуне руке посла креирајући програм за други „Скопски песнички фестивал“ кога једва чекамо да нам се догоди. Са изложбама, радионицама, сјајним песничким читањима, конференцијама, експериманталним филмовима и другим садржајима којима ће нас изненадити овај посвећени и ентузијастички тим.

за П.У.Л.С: Сашо Огненовски

 
AUTORSKI PROFIL

Рођен 1964 године у Битољу, Македонија. Дипломирао глуму на ФДУ у Скопљу. До сада диграо сто улога. У међувремену 2012 године магистрирао је на Институту за социолошка и политичко-правна истраживања у Скопљу на пољу комуникологије, а недавно је докторирао на Институту за комуникологију и медије на Правном факултету у Скопљу. Објавио је 4 песничке књиге (Лавина, Плодови пакла, Путињски цвет, Шума), две драме за одрасле (Туга, Тврђава) од којих је Тврђава преведена и на енглески језик и пет дечијих драма које су објављене и на српском језику са стране издавачке куће Алма из Београда под насловом „Чаробни компас“. Пише рецензије за позориште, филм и литературу. Живи у Битољу.

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments