Свако има свој однос према граду у којем се родио и одрастао. Тако да себи дозвољавамо, уз сву опасност примеса патетичног, да се сетимо нашег града, Приштине. За нас, и многе друге, она више не постоји. Наравно да је тамо где и јесте, али Приштина није више оно што је била. Знам да то могу рећи многи за своје градове, али у овом случају то „рећи“ има своје изразите специфичности. А била је…била је и малена и прашњава и неугледна…негде на раскрсници између турске касабе и соцреалистичког политичког, урбанистичког и архитектонског пројекта који је оличавао жеље које су се, на крају, и оствариле.

Дакле, родили смо се, расли, похађали основне школе и гимназију, имали прве љубави и много тога што се у животу појединца први пут дешава, у граду који је тек шездесетих и седамдесетих добијао обрисе модерног (ма шта то значило) града и који је до данашњег дана нарастао до величине од пола милиона становника. Један од ретких градова који нема реку, који није имао пуно тога…али…али је имао нешто, што често, немајући другу реч називамо душом. Радије бих то, ипак, назвао идентитетом. Ако је неки град огледало свих оних који су у њему живели и живе, онда смо ми делићи тог огледала. Хтели то или не, ма где да јесмо сада, кроз те делиће се преламају сви наши погледи на свет, сва наша веровања и надања.

Био је неки топао августовски дан, када сам, симболично, као последњи припадник једног народа, оним истим улицама којима сам проходао напустио Приштину. Наравно да сам знао да је то заувек. И то није напуштање када од некуда одете својом вољом…у том одласку је било, као у Алефу, сакупљено све оно што је сваки становник тога града, ове или оне националности, проживео. Мислим да се нисам ни окренуо да видим обрисе града, не зато што сам то тако хтео, него зато што је, ваљда, тако требало и да буде.

И…и…“никада се нећемо вратити у свој родни град…јер, тамо нас не чека нико…и већ одавно су избледела сва лица“. То никоме, па и нама, не треба да буде важно. Али, ето…сетимо се и важно нам је…

За  P.U.L.S.E: Бобан Савковић

за П.У.Л.С: Бобан Савковић

  P.U.L.S.E, Приштина