На основу изгледа совјетских прпагандних плаката, као посебне врсте илустративног материјала, тј. архивске грађе, могу се кроз анализу иконографских решења утврдити бројни аспекти совјетске политичке пропаганде у ширем друштвеном контексту агитације каква је постојала у СССР-у. Дизајн плаката је у највећој мери, када се погледа целокупна продукција совјетске плакатне уметности, био репетативан. Професор и антрополог Алексеј Јурчак (Алексей Владимирович Юрчак), чије се теме академског истраживања односе и на историју политичке пропаганде у СССР-у, у својој студији Everything was Forever, Until it was No More: The Last Soviet Generation из 2006. године, истиче да је генерални став совјетске партије био да се „језик мора ослободити од сваког спољашњег утицаја на њега како би што боље представљао партијске идеале”. Према Јурчаку, партија СССР-а је сматрала да језик заправо мора представљати средство борбе и развоја којим би се кроз плакатну продукцију посматрачима наметнули слогани и фразе који су одговарали партијском систему, а као универзалан и идеалан модел исправног писања истицани су Стаљинови и Лењинови говори, као и ставови појединих марксистичко-лењинистичких теоретичара комунизма. Односно, након Другог светског рата, совјетски пропагандни плакати одишу тзв. Новим говором,како су то формулисали А. Јурчак, Ј. Аулих и M. Силвестрова. У том Новом говору,слогани, тј. натписи на плакатима су најчешће били „безглаголски слогани”, којима се уз извесно ограничавање вокабулара позивало на константну борбу за будућност социјалистичке револуције, независно од тога да ли су задаци и понашања које је прокламовала Партија заиста били спроведени у реалности. У том смислу, језички модел Новог говора имао је за циљ одржавања постојећег идеолошког система и по својој идејној семантичкој компоненти био је у суштини циклички, тј. затворен у круг непрестаног понављања и надрадње истих идеолошких порука.

Совјетски политички, односно пропагандни плакати су дакле државно усмераване уметничке форме које су проистекле из пажљиво планиране политичке делатности совјетског агитпропа, тј. у почетку Окна РОСТ-е, а касније Окна ТАСС-а.У том смислу њихов настанак је био везан за читав совјетски идеолошки и државни апарат, од Централног до локалних, тј. реонских комитета. Овакве посебне специјализоване државне комисије су према узору на Совјетски Савез, након Другог светског рата и успостављања комунистичких и социјалистичких режима у државама тзв. Источног лагера, формиране и у политичким ентитетима који су представљали чланице Варшавског пакта. У ФНРЈ и касније СФРЈ, функцију овако устројених државних идеолошких комисија имали су Агитроп,тј. конкретно у контексту ликовне пропаганде Олипроп.

***

У претходној анализи је указано на основне карактеристике тема и графичких приказа совјетских револуционарних, пропагандних и ратних плаката као особене форме уметничког израза који из данашње тачке посматрања представљају посебну врсту илустративног материјала, тј. архивских докумената. Иако је кроз анализу указано на значајне могућности које се из тема и изгледа совјетских пропагандних плаката као архивалија могу црпети, имајући у виду лимитираност овог чланка као и сложеност анализиране тематике, јасно је да би свака детаљнија анализа захтевала много шири интердисциплинарни приступ који превазилази тематски фокус овог текста.

АУТОР: Кристијан Обшуст

Извор: Архивумпортал Архива Војводине

Основне иконографске карактеристике совјетских пропагандних, револуционарних и ратних плаката у контексту њиховог културно-историјског значаја као архивске грађе

БИБЛИОГРАФИЈА

Adorno, W. Theodor. 1951. Freudian Theory and the Pattern of Fascist Propaganda. The Essential Frankfurt School Reader: 118-137.

Aulich, James; Sylvestrova, Marta. 1999. Political posters in Central and Eastern Europe 1945-1995.  Manchester: Manchester University Press.

Bernays. Edward. 2004. [1928]. Propaganda. New York: Ig Publishing.

Bourdieu, Pierre. 1993. The field of cultural production. Cambridge: Polity press.

Buble, Barbara. 2013. Plakatna propaganda : analiza sličnosti i razlika između Čehoslovačke i SFR Jugoslavije – Diplomski rad. Zagreb: Filozofski fakultet u Zagrebu, Odsjek za lingvistiku.

Chevalier, Jean; Gheerbrant, Alan. 2007. Rječnik simbola: mitovi, snovi, običaji, geste, oblici, likovi, boje, brojevi. Zagreb: Jesenski i Turk.

Chomsky, Noam. 1974. Peace in the Middle East? Reflections on Justice and Nationhood. New York: Pantheon Books.

Ellul, Jacques. 1973. Propaganda. New York: Vintage Books.

Филиповић, Вера, Шкордић, Љубинка и Марковић Александар. 2016. Архивистика – Предавања. Београд.

Haramija, Predrag. 1993. Politički plakat u Hrvatskoj: 1848-1990. – Magistarski rad. Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.

Horkheimer Max; Adorno Theodor. 1989. Dijalektika prosvetiteljstva. Sarajevo: Veselin Masleša

Ivanović, Jožo. 2010. Priručnik iz arhivistike: I. Dio. Zagreb: Hrvatski državni arhiv.

Taylor, M. Philip 2003. Munitions of the Mind: A history of propaganda from the ancient world to the present day.  Manchester: Manchester University Press.

Van Dijk, Teun. 1997. „What is Political Discourse analysis“. In: Political linguistics, eds: Jan Blommaert and Chris Bulcaen, 11-52. Amsterdam: Benjamins.

Van Dijk, Teun. 2001. Critical Discourse analysis. Oxford: Blackwell.

Van Dijk, Teun. 2006. Discourse and manipulation. Discourse & Society 17 (2): 359-383.

White, Stephen. 2001. Communism and its Collapse. Oxford: Taylor & Francis.

Yurchak, Alexei. 2006. Everything was Forever, Until it was No More: The Last Soviet Generation. Princeton: Princeton University Press.

https://www.sovietposters.com/ , (18.4.2020.)

http://www.museum.ru/C4686 , (16.4.2020.)

https://tramvaiiskusstv.ru/ , (21.4.2020.)