ТВ серија „Вук Караџић”

ТВ серија „Вук Караџић”
 
Пре 35 година, поводом два века од рођења Вука Стефановића Караџића, почело је емитовање ТВ серије „Вук Караџић”. Мало је познато да је УНЕСКО, на препоруку писца Умберта Ека, ову серију уврстио у ризницу културног добра Европе и света, што није доживео ниједан продукт југословенског филма и телевизије. У тој ризници су са ових простора још само наши средњовековни манастири и Андрићево дело.
 
Серија „Вук Караџић” је приказана на ретко ауторитативном фестивалу филма и телевизије у Риму 1989. поводом стогодишњице филма и филмских медија. То је фестивал који се одржава једном у сто година! У огромној конкуренцији „Вук Караџић” је добио Гран-при Европе одлуком интернационалног жирија.
 
Редитељ, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић је екранизовање српске националне историје започео још 1983. године дводелном телевизијском драмом „Карађорђева смрт“. Ова драма доживела је велики успех код публике. Главне улоге Карађорђа и Милоша Обреновића поверене су глумцима Марку Николићу и Александру Берчеку (ова подела улога задржана је и у серији Вук Караџић). Потом је уследио рад на серији о просветитељу и реформатору српског језика Вуку Караџићу.
 
Сценариста Милован Витезовић је више од пет година писао сценарио за ову серију, док је само снимање трајало пуне четири године, од 1983. до 1987. године
 
Упоредо са животом и радом Вука Караџића, серија прати и приказује кључне догађаје из српске историје, који су се одиграли у овом периоду – подизање и пропаст Првог српског устанка (1804−1813), Други српски устанак (1815), Карађорђеву смрт (1817), добијање Хатишерифа (1830), доношење Сретењског (1835) и Турског устава (1838), одлазак са власти кнеза Милоша (1839), прву владавину кнеза Михаила (1840−1842), владавину кнеза Александра Карађорђевића (1842−1858), националну револуцију (1848), другу владавину кнеза Милоша (1858−1860), почетак друге владавине кнеза Михаила (1860), догађај на Чукур-чесми (1862) и друге битне догађаје.
Autor plakat: Stevan Aleksić
 
Од устаничких битака и догађаја везаних за устанак екранизоване су Сеча кнезова, састанак устаника и Турака у Земуну са аустријским генералом Женејем, ради помирења, Мус-агин напад на Шабац без борбе, када је Мус-ага ископао у Шапцу 300 златника, Битка на Свилеуви у којој Ђорђе Ћурчија убија Сеидин-башу, Бој на Чегру када је Стеван Синђелић разнео барутану, Опсада Неготина где Хајдук Вељко гине од Турског топа, , Опсада Лознице у којој војвода Молер пише писмо својом крвљу, Бој на Равњу где Милош Обреновић изговара Проти Матеји чувене речи „Ми смо већ у паклу, једино се још рају можемо надати”, Таковски устанак када Милош изговара речи „Ето мене, ето вас, рат Турцима”, Битка код Пожаревца где се Милош сукобио са вођом делија уз речи „Море делибашо, ти имаш куд ил жив ил мртав, ал ја немам” и Бој на Дубљу где је Милошу Ибрахим-Марјаш-паша Нишићки рекао „Милоше, приђи цару уз скуте и цар ћете наградити” као и Милошеви преговори са Марашлијом где је Марашлија рекао Милошу да ако склопе мир „Срби могу носити не само пиштоље, већ и топове за појасом” и убиство Карађорђа. У задњој бици боју на Дубљу су изостављене сцене борби, а приказано је заробљавање турског паше.
 
У серији је такође приказана прва српска играна позоришна представа „Смрт Стефана Дечанског”, од Јована Стерије Поповића, одиграна 1841. пред књазом Михајлом Обреновићем и Вуком Караџићем у којој се приказују задњи моменти представе када цар Душан оплакује мртвог оца.
 
„Серија није само прича о Вуку, она је направљена критички. Моја жеља је била да Вука Стефановића Караџића прикажем и у ситуацијама које му не конвенирају, као човека „од крви и меса” који је умео да држи перо, који је писао и написао, који је размишљао и мисао претварао у дела. Он носи велику и никада сагледану вредност. Ми говоримо његовим језиком. Неки имају носталгију за славјаносербским језиком. Њиме у серији говоре горњокарловачки митрополит Стратимировић и епископ и песник Лукијан Мушицки. То је први и последњи пут да се чуо на телевизији.” (Ђорђе Кадијевић)
 
 
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments