Филм у пуном сјају – (О четрдесетом јубиларном издању међународног филмског фестивала „Браћа Манаки“ одржан у Битољу од 14. до 21. септембра 2019) 

У Битољу је ове године одржан четрдесети јубиларни интернационални фестивал филмске камере „Браћа Манаки“, који је  стидљиво, али ентузијастички основан далеке 1979 године од стране филмских радника и битољских обожавалаца рада браће Милтон и Јанаки Манаки, од којих је Милтон, човек који је донео прву камеру на Балкан – камеру 300. Тако је насловљена и главна награда која се, после неколико промена овог фестивала од југословенског у време бивше федерације у интернационални после независности Македоније, додељује великанима филмске уметности који се баве снимањем, т.ј. кинематограферима. Овај  фестивал, током година постаје престижан за кинематографере који долазе у великом броју како би учествовали на скрининзима, мастер класама,  воркшоповима, али и на сусретима са великим именима седме уметности.

Ове године фестивал је био у пуном сјају и чини ми се, да је био  најквалитетнији када је у питању сам такмичарски програм.  И поред тога што смо  у задњих две деценија навикли да гледамо филмске звезде на црвеном тепиху попут Дерил Хана, Жилијет Бинош, Кетрин Денев, Клаудију Кардинале, ове године је овај фестивал почаствован присуством највећих филмских уметника као што су: Едвард Лакман, Џим Шеридан и Фатих Акин, као и директора фотографије у филмовима Педра Алмодовара Хозе Луиса Алкаине. Град Битољ, на крајњем југу Северне Македоније, град где је, својевремено, најемотивније тренутке у свом животу провео чувени Кемал Ататурк, а на пропутовању боравио и велики композитор Рихард Вагнер, био је домаћин филмским великанима и филмским остварењима који су приказани на фестивалима у Кану, Берлину и Венецији.

Фестивал је отворен ремек делом, аутобиографским филмом „Бол и слава“ славног Педра Алмодовара чији је кинематограф Хозе Луис Алкаине већ по други пут гост овог фестивала и који је добитник  велике награде за животни опус. Приликом церемонијалног отварања фестивала, публици се обратио славни Џим Шериден као посланик ЕФА (Европске филмске академије) који је поред поздрава говорио о свом искуству а  са великим задовољством публици се обратио и Најџел Волтерс, претседник ИМАГА.

У главном програму чији је селектор и ове године био искусни Благоја Куновски Доре  приказано је дванаест филмова између којих су, поред Алмодоваровог, били  и најновији филм Кена Лоуча „Опростите што смо вас промашили“, берлински победник, филм Надева Лапида „Синоними“, сјајни француски филм са овогодишњег канског фестивала „Јадници“ у режији Лаџа Лија, италијански филм „Пиране“ у режији Клаудија Џованезеа, филм „Језеро дивљих гусака“ редитеља Јинан Даоа, као и бразилски „Невидљиви живот Еуридис Гизмао“ Карима Ајнуза. Поред филмова са Кана, у такмичарском делу су били и филмови из скандинавских земаља као што су: „Бео, бео дан“ Хлимура Палмасона из Исланда и филм „Крађа коња“ Ханса Петера Моланда из Норвешке. Из Русије је дошао филм „Бик“ Бориса Акопова, а из Немачке филм „Лара“ Јан-Оле Герстера. Интернационални жири чији је председник био овогодишњи добитник главне награде за животни опус, славни кинематограф Едвард Лакман, доделио је три награде: Златну камеру 300 је добила кинематограферка Хелен Луварт за филм „Невидљиви живот Евридике Гузмао“; Сребрну камеру 300 је добио Џинсонг Донг кинематографер филма „Језеро дивљих гусака“, а Бронзану камеру 300 је добио Даниеле Ципри за филм „Пиране“.

Поред великих филмских остварења у такмичарском делу, два су додатна узбуђења напунила сале овог јубиларног фестивала филмске камере: „Златна рукавица“ Фатиха Акина и македонски кандидат за Оскара, документарни филм „Медена земља“ победник Санденс фестивала у режији Тамаре Котевске и Љубомира Стефанова. Фатих Акин се обратио публици, видно узбуђен што је део овог фестивала, говорећи да је доста чуо о њему и да заједно са својим сниматељем Рајнером Клаусманом са задовољством представља свој најновији филм „Златна рукавица“ где је обративши се Едварду Лакману изјавио да је био доста инспирисан његовим радом на филму Улриха Зајдела „Рај: Изгубљен.“

Фестивал „Браћа Манаки“ поред главног програма има још дванаест других програма посвећених кратким и документарним филмовима, програм посвећен младим филмским уметницима назван „Мак Поинт“, програм посвећен Европској филмској академији итд. Ове године су две земље биле у фокусу фестивала: Црна Гора и Грузија. Наравно, прес конференције после сваке пројекције су биле препуне новинара и гледалаца, док су студенти и млади филмски уметници били одушевљени мастер класама вођених са стране Едварда Лакмана, Џима Шеридана, Фатиха Акина и Јоргоса Арванитиса, сниматеља славног Теа Ангелопулоса.

Јоргос Арванитис је добитник награде за животно дело „Камера 300“, док је лауреат за животни опус, највеће награде фестивала  био славни директор фотографије Едвард Лакман, до сада двоструко номинован за Оскара.

Од пре неколико година уведена је и награда „Велика звезда македонског филма“ која је ове године додељена великом македонском композитору Љупчу Константиновом, човеку који је написао музику за више од тридесет македонских и иностраних филмова, као и за још толико позоришних представа Паола Мађелија, Томажа Пандура и других великих редитељских имена.

Филмски фестивал „Браћа Манаки“ је један од најзначајнијих фестивала не само у европским размерима. Награда за животни опус коју је прошле године са великим задовољством примио оскаровац Роџер Дикинс постаје престижна награда коју прижељкују много кинематографера с обзиром да је на својим полицама имају велика имена светског филма. У периоду од 14. до 21. септембра Битољ, град домаћин, доживео је своје блиставе филмске тренутке, а публика је уживала у уметничким делима са свих страна света.

за П.У.Л.С: Сашо Огненовски

  Bitolj, braća Manaki, Film, Filmski festivali, Sašo Ognenovski