Кад јагањци утихну и Ханибал Лектор

Кад јагањци утихну и Ханибал Лектор

Како филм и три деценије касније изазива језу

Тридесет година после премијере филм “Кад јагањци утихну” и даље престрављује и одушевљава људе широм света – због чега?

Зидови Државне болнице за криминалце са психичким поремећајима у Балтимору, направљени су од камених плоча, као у замку. А млада Кларис Стерлинг управо силази у подрум, најтамнију тамницу тог замка. Коса јој је смеђа, на себи има браон сако, око левог рамена торбу, на ушима минђуше, а на лицу страх.

“Здраво”, рече јој са леве стране мушкарац лица прибијеног уз решетке. Изгледа као добри дедица и смеши јој се, али је далеко од доброг. У тим ћелијама налазе се најозлоглашенији од најозлоглашенијих и из њихове таме, док Кларис уплашеним корацима пролази поред, вребају најстрашније ствари. Полако стиже на крај тог ходника где је, испред ћелије одвојене стаклом, не решеткама, чека дрвена, неудобна столица.

“Добро јутро”, каже јој уљудно мушкарац у плавом затворском комбинезону, гледајући је право у очи.

“Студенткиња сам, дошла сам да учим од вас”, каже Стерлинг.

Он, најгори од свих, треба да јој помогне да ухвате серијског убицу званог Бафало Бил.

“Шта мислите зашто им скида кожу, агенте Стерлинг? Одушевите ме”.

“Узбуђује га. Већина серијских убица задржава неку врсту трофеја од својих жртава”, одговара она.

“Ја нисам”, каже смирено.

“Не, ви сте појели ваше.”

Три деценије касније

Овом сценом, пре тачно три деценије, у филму Кад јагањци утихну биоскопској публици представио се Ханибал Лектор у изведби Ентонија Хопкинса. За 24 минута и 52 секунде, колико се појављује у филму, Лектор је постао један од најпознатијих ликова и негативаца у историји кинематографије.

Кад јагањци утихну је убрзо престравио људе широм света, поставши последњи филм који је Оскаре освојио у пет најважнијих категорија – најбољи филм, глумац, глумица, режија, сценарио – што је до сада успело само Лету изнад кукавичјег гнезда (1975) и Догодило се једне ноћи (1934).

“Висока позиција на листама најбољих филмова свих времена је и више него оправдана”, каже за BBC на српском Владимир Војводић, филмофил и писац.

И после неколико деценија филм испоручује високу класу, додаје.

“Што је сведочанство о дуготрајном квалитету и један је од утицајнијих у домену поп културе”, закључује Војводић.

Утихнули јагањци су те 1991. године зарадили 272 милиона долара широм света, а на снимање је потрошено само 19, што значи да је зарада била позамашна.

Миљан Танић, уредник дигиталног часописа Серије плус, каже за BBC да је филм Кад јагањци утихну “изродио целу генерацију филмова и серије који су се бавили серијским убицама”.

“И као што је Хопкинсов приказ Лектора постао пример за речничку илустрацију канибала високо развијене свести и образовања, тако је и Џоди Фостер као Кларис Стерлинг утицала на појаве попут Дајане Скали у Досијеу Икс и низа других јаких женских ликова.

“А поред тога филм је феноменалан и страшан трилер који ће ретко моћи да буде надмашен”, наводи Танић.

Зашто је филм тако добар?

Редитељ Џонатан Деми преминуо је 2017. године./АФП

Прича која се жанровски води као психолошки хорор трилер, прати младу Кларис Стерлинг, која мало покушава да сакрије нагласак из Западне Вирџиније, а мало да уз помоћ Лектора – помало психијатра, помало канибала – пронађе серијског убицу.

Режију потписује Џонатан Деми, аутор сценарија је Тед Тели, а по роману Кад јагањци утихну Томаса Хериса из 1988. године.

Војводић каже да је филм успешан због неколико кључних фактора.

“Добар изворни материјал, одмерена и сигурна режија, која паралелно гради ликове и атмосферу, као и очигледна инспирисаност глумачке поставе.

“Сви су одлични – Хопкинс и Фостер су увек у првом плану, али мени је Тед Левин као Бафало Бил убедљиво најбоља глумачка слика у том саставу”, истиче он.

Војводић сматра и да сам заплет филма “није толико снажан и спектакуларан”, колико начин на који је прича испричана, уз аутентичност ликова.

“То је одличан показатељ филмске вештине која стоји иза филма – памтљив је по ликовима и тензији”, истиче он.

После Јагањаца објављено је и неколико наставака са истим ликовима, али у нешто другачијој глумачкој постави и са новим редитељима.

У Ханибалу из 2001. године Џулијен Мур је заменила Џоди Фостер, а онда су уследили и Црвени змај и Уздизање Ханибала, као и телевизијска серија Ханибал, али ниједан од тих филмова није доживео успех Јагањаца.

“Њих искључиво памтим по готово карикираним убиствима и касапљењима”, каже Војводић.

Недавно је на интернет је стигла и серија Кларис, која прати личну причу младе агенткиње, а коју овог пута глуми Ребека Бридс.

Владимир Вујиновић, писац и љубитељ филма Кад јагањци утихну, сматра да су за његов успех заслужни “озбиљност редитеља, сценариста и читаве екипе”, као и “осећај језе”.

“Филм Кад јагањци утихну је трилере дигао на већи ниво. “То је и даље трилер са елементима хорора, али је у исто време и озбиљна прича, озбиљна драма. Променио је жанр и поставио стандарде који и данас важе”, истиче он.

Крхка девојчица

Јелена Максимовић, BBC новинарка

Трилери намењени широкој потрошњи имају кратак век трајања – кад сазнамо ко је убица, зашто бисмо поново гледали филм?

То није случај са филмом “Кад јагањци утихну” јер прича о потрази за масовним убицом у којој је главни помагач/манипулатор утамничени психијатар с канибалским склоностима и није обичан трилер.

Силни Оскари говоре у прилог томе, али и чињеница да кад год би се емитовао на телевизији љубитељи овог филма остављају све и гледају филм до краја и сваки пут утисак је другачији.

Без обзира да ли посматрате филм као напету потрагу за душевно поремећеним убицом, толико гнусним да у филму најчешће видите само делове његовог лица и тела, тезу о немоћи психијатрије и закона пред исконским злом или причу о усамљеној жени у мушком свету која превазилази препреке и решава злочин, уживаћете у хладној и прецизној режији Џонатана Демија и врхунској глуми Џоди Фостер и Ентонија Хопкинса.

Феминистичка анализа филма мени је најближа – Кларис Старлинг делује као алат у рукама Џека Крофорда, шефа Јединице за истраживање понашања у ФБИ и неискусна школарка којој ће Лектор постављати загонетке и тиме диктирати ток истраге.

Деми истиче њен положај у кадровима у којима мушки ликови зуре у њу, не само Лектор и Крофорд, већ и колеге у пуном лифту у седишту ФБИ, локални полицајци ненавикнути на жену у федералном бироу.

Она је сама, крхка, иста она девојчица која није спасила јагањце.

Али и довољно паметна и спретна да ухвати убицу и то уз помоћ емпатије.

Лектор и Кларис

Један од највећих квалитета филма су свакако ликови, на челу са Ханибалом Лектором, лица умрљаног крвљу (туђом, разуме се). Његова маска, цитати, оно језиво сиктање, Chianti вино, држање, говор… Све што има везе са Лектором стекло је током година култни статус. Војводић каже да је Ханибал тако популаран зато што “публика код негативаца воли ексцентричност, самоувереност и контраст”.

“Хопкинс то испоручује у огромним количинама за релативно кратко време које проводи у кадру.

“Говор му је дисциплинован, мисли прорачунате и агенда апсолутно себична – у исто време је достојанствени џентлмен и језиви социопата”, наводи.

Како каже, сигурно да је управо ова улога дефинисала начин на који глумци приступају тумачењу сличних негативаца.

Вујиновић сматра да је Лектор тако страшан и тако успешан због “језе на коју публика не може да буде индиферентна”.

“Популаран је због тога што су му унели дозу људскости, хуманизовали су га, као што убице у стварном животу имају особине као и сви други.

“Он у исто време има и људску и чудовишну страну, што је типично за људе попут њега – у стању су да одглуме све, па чак и емпатију, али је не осећају”, наводи.

Ту је, наравно, и одлична Џоди Фостер, за коју Вујиновић каже да му је после Јагањаца дуго била једна од омиљених глумица.

“Та њена невиност јој је тако добро легла, а то Џулијен Мур нема”, каже он.

Један новинар је у разговору са Хопкинсом констатовао да би Лектор убио Кларис да она до самог краја није желела да га ухапси.

“Вероватно би је казнио да му се није супротставила”, каже Хопкинс.

“У једном тренутку је зароби и пита је ‘да ли ће икада бити шансе између нас’. Она му одговори ‘не ни за хиљаду година’.

“That’ my гирл…“

Војводић се ту поново враћа на Тода Левина и Бафало Била.

“Све везано за њега је аутентично бизарно и показује Левинов велики распон”, истиче.

Иначе, Буфало Бил је комбинација тројице серијских убица – Еда Геина који је жртвама драо кожу, Теда Бандија који је гипс на руци и наводну повреду користио да убеди девојке да уђу у његов комби и Герија Хајдника који је жртве држао у рупи у подруму.

Хопкинс и Фостер

Свака округла годишњица значи и виђање са старим пријатељима из прошлости, приче о глупостима из школе и понеко сетно сећање. Зашто би се филмски свет разликовао од тога. Ентони Хопкинс и Џоди Фостер недавно су имали интернет дружење поводом 30-годишњице приче о укусу јетре особе која је њега покушала да тестира. Хопкинс се ту присетио да је сценарио добио 1989. у Лондону.

“‘Шта је то’, питао сам агента”, каже Хопкинс.

“‘Кад јагањци утихну‘, одговорио је”.

“Да ли је то књига за децу?”

Како каже, једног врућег летњег поподнева почео је да чита сценарио и већ после десет страница је позвао агента.

“Не желим више да читам, ово је најбоља улога коју сам икада добио”, рекао је.

Убрзо је са редитељем Џонатаном Демијем отишао на вечеру, разговарали су и прихватио је улогу. А онда је почело снимање, Хопкинс је брзо пронашао свог Лектора, његов глас – комбинација Хал 9000 из Одисеје у свемиру 2001, глумице Кетрин Хепберн и писца Трумана Капотеа, каже он – држање и онај поглед, тако да не чуди позната прича да га је Фостер избегавала током снимања.

“Да ли је истина да никада ниси причала са Ентонијем Хопкинсом”, питао ју је пре неколико година британски водитељ Грахам Нортон.

“Ноуп, никада нисам причала с њим. Првог дана имали смо читање сценарија. Стигла сам раније, отишла сам у тоалет, вратила се, сви су сели, имали смо пробу текста и до краја тога никада више нисам желела да причам са њим”, рекла је.

“Завршили смо цео филм, он је увек био иза стакла у својој ћелији… Сцене су биле тако дугачке да би га закључали на почетку дана.

“Следећег бих дошла, а он је већ био тамо, са друге стране… Завршили смо филм, а да никада нисмо причали”, додала је.

“Никада ниси чак ни прошла поред њега на сету?”

“Не, избегавала сам га. Заиста сам га избегавала”.

Ипак, како каже, на последњег дана Хопкинс јој је пришао док је јела сендвич са туњевином.

“Рекла сам му ‘баш сам вас се плашила’, одговорио је ‘и ја сам био уплашен тебе’. То је смешно, зашто би неко био уплашен мене”, рекла је Фостер уз осмех.

О томе је Хопкинс причао и приликом поновног окупљања.

“Плашио сам се да причам са тобом, пре тога си освојила Оскара”, рекао је Хопкинс.

Фостер је првог Оскара освојила 1988. за филм Оптужена, а другог и за Кад јагањнци утихну – тада је имала тек 29 година. Хопкинс се ту присетио и договора са Демијем шта ће радити у његовој првој сцени, када упознаје младу Кларис.

“Питао ме је како желим да будем приказан, да лежим на кревету, да сликам… ‘Не’, рекао сам, ‘желим да стојим и гледам у стакло’.

“‘Зашто’, питао ме је”.

“Зато што могу да је намиришем да долази”.

Деми се само стресао, каже Хопкинс.

Цртице са снимања

Ханибал у првој сцени са Кларис све време гледа право у камеру. Деми каже да је то зато да бисмо га видели из њеног угла и уплашимо се колико и она
Када су Лектора селили из Балтимора требало да је буде у жутом или наранџастом затворском оделу, али је Хопкинс убедио Демија и костимографе да ће бити много непријатније ако буде само у белом. Ту идеју је, како каже, добио због свог страха од зубара
Активисти за права ЛГБТ популације критиковали су филм због приказивања Бафало Била као бисексуалца и трансексуалца. Неки и даље оптужују филм за трансфобију
Музику је радио Хауард Шор, снимљена је у Минхену 1990, а велики део је извео Минхенски симфонијски оркестар
Брук Смит, глумица која је играла отету девојку, током снимања била веома блиска са Левином – њеним отмичарем. Џоди Фостер се шалила да је она као Патриша Херст, жена позната по томе што се заљубила у свог киднапера.
Смит је у рупу у којој је њен лик био заточен улазила кроз мала врата која су потом затрпавали земљом да се не виде.
Деми није био задовољан снимањем кроз решетке, зато је Лектор иза стакла, а касније су шипке раздвојеније него иначе, како би камера могла да му ухвати цело лице
Када Кларис Ханибалу прича како је спасла јагње, уколико пажљиво слушате, након што каже “мислила сам да могу да спасем барем једно” у позадини се чује како је некоме нешто испало
Џоди Фостер наводи да је Хопкинсова имитација њеног нагласка била у потпуности импровизована, као и да је њена ужаснута реакција била права

Историјат

А као и у многим великим стварима, мало је фалило да све буде потпуно другачије. Прича Ханибала Лектора почела је 1981, романом Црвени змај Томаса Хариса, који седам година касније објављује и Кад јагањци утихну. Права на филм откупили су продуцентска кућа Орајон пикчрс и чувени Џин Хекман, с тим да у то није спадао и сам лик Ханибала Лектора. Њега је поседовао продуцент Дино де Лаурентис зато што се Ханибал на филмском платну прво појављује у филму Ловац на људе из 1986. године. Реч је о адаптацији Црвеног змаја у којем Лектора игра Брајан Кокс, а ФБИ агента Вилијам Патерсен, познат по улози Гила Грисома у ЦСИ: Лас Вегас. Углавном, тај филм је доживео велики неуспех – иако је током година донекле стекао култни статус код дела публике, па се Лаурентис бесплатно одрекао права на Лектора. Хекман се потом повлачи из пројекта, Тели некако завршава сценарио, а студио потребни новац и налазе Џонатана Демија, али коме дати улоге?

Џоди Фостер је одмах по читању књиге била веома заинтересована за улогу Кларис Стерлинг, али није била баш прва, а можда ни друга опција.

Деми је прво желео Мишел Фајфер, која је одбила због количине насиља – а помиње се и проблем око новца – док су у оптицају биле и Мег Рајан и Лаура Дерн.

Слично је било и са Лектором – Деми је прво отишао код Шона Конерија, коју га је одбио, па тек онда код Хопкинса.

Хопкинс каже да је у оптицај за улогу Ханибала ушао јер га је Деми гледао у филму Човек слон.

“Играо сам доктора Тривса, веома хуманог, брижног и доброг човека… Досадњикава улога, мислио сам, али њему се свидело”, каже Хопкинс, истичући да му није било јасно како је Деми повезао Тривса и Лектора.

“Али доктор Тривс је био добар човек”, рекао је Демију.

“И Лектор је, он је такође добар човек. Само што је заробљен у болесном уму”, одговорио му је редитељ.

Вечера

Полако се ближи и крај овог окупљања. Пића су попијена, храна – не људска – је поједена, остале су само успомене.

“Први пут сам Јагањце гледао као дете, на ВХС касети, у време када су још постојали видео клубови”, каже уз Вујиновић уз осмех. “Био сам врло уплашен, оставио је баш дубок утисак на мене”, додаје.

Војводић каже да је Ханибала и Кларис први пут упознао са десет година, у другој половини деведесетих.

“Од малена сам био прилично активан и интензиван филмофил, који је притом имао срећу да су му родитељи дозвољавали да погледа филмове са мотивима насиља и хорора”, наводи.

Како каже, први доживљај Јагањаца му није био превише страшан.

“Уместо тога памтим га по чудној врсти напетости – то је филм који не жури, који се користи агресивну кинетику. “Зато ми се мољац истог тренутка утиснуо у сећање”, истиче.

А све је почело оног тренутка када је млада Кларис сишла у мрачни подрум и уместо чудовишта, затекла ћелију пуну насликаних мотива из Фиренце.

“Првих 15 или 20 минута сви Џоди Фостер описују то чудовиште”, изјавио је Хопкинс у једном интервјуу.

“Онда она оде у затвор и тамо директор каже ‘ох, он је чудовиште’… Све је припрема за то да сам ја чудовиште у неком кавезу.

“Треба урадити супротно. Играј супротно. Не буди чудовиште. Буди неко ко је тип који каже ‘добро јутро, ви нисте прави агент ФБИ, зар не, Кларис'”.

Како каже, циљ је био не померати се пуно и “плашити људе мирноћом”.

“Неко ми је једном рекао да би било забавно ићи на ручак са њим (Лектором)”, наводи Хопкинс.

“Све док ти ниси тај ручак”.