За разлику од неких суманутих богаташа који „позајмљују“ крв своје деце како би се подмладили и превараната који тврде да на овај начин могу да спрече чак и појаву Алцхајмерове болести, научници поручују да се могућности „вампирског“ подмлађивања, упркос појединим охрабрујућим резултатима, и даље своде на пусту наду.

Мит о Дракули има своје технолошке следбенике. Један од најпознатијих је Брајан Џонсон, амерички предузетник и улагач на тржишту ризичног капитала. Џонсон је оснивач и директор технолошке компаније Кернел, која се бави истраживањима у области неуропростетике. Наизглед ништа чудно у данашње време, изузев власника фирме. Слоган на званичном сајту компаније „Немој да умреш!“ је и лична опсесија њеног оснивача.

Решен да доживи најмање 200 година, Џонсон троши око два милиона долара годишње како би се подмладио. Плаћа тим од преко 30 медицинских стручњака за бригу о његовом организму, пије сто таблета дневно и експериментише са „најхранљивијим програмом у историји“, али и уређајима које качи на свој мозак.

Какво је њихово дејство можда говори и чињеница да је и поред свега што ради, контраверзни амерички богаташ успео да шокира јавност када је објавио да је од свог седамнаестогодишњег сина „позајмио“ литар крвне плазме и убризгао себи у тело, како би подмладио сопствени организам. Опседнути предузетник признаје да није нарочито задовољан резултатима и да је потребно још много истраживања у овој области, али не открива детаље како то мисли да уради.

Хематолог кога је усмртила потрага за бесмртношћу

Уверење да крв младих може подмладити старе и продужити им живот преживљава још од античког доба и омиљена је тема бројних историјских трачева. Кружиле су приче да је Папа Иноћентије VIII, који је живео у 15. столећу, пио крв тројице десетогодишњих дечака у покушају да превари сопствену смрт.

Век касније, мађарска грофица Елизабет Батори стекла је и титулу једног од најпознатијих серијских убица и вампириста у историји. Оптужили су је за ужасна мучења и убиства најмање 600 девојака, којима је према тврдњама сведока пила крв и купала се у њој, јер је веровала да ће тако одржати младост и лепоту. „Крвава грофица“ је наводно била и једно од надахнућа за ирског књижевника Брема Стокера да напише свој најпознатији роман „Дракула“.

Свету научне фантастике био је привржен и Александар Богданов, но поред писања романа, овај руски лекар с почетка прошлог века је пре свега остао запамћен као пионир кибернетике и хематологије. Богданов је 1925. основао Институт за хематологију и трансфузију крви, који је касније назван по њему. Пре тога је почео да експериментише да ли се трансфузијом младе крви може продужити живот, и то највише на самом себи.

Након што је примио 11 трансфузија, тврдио је да му се видно побољшало здравље, да је поправио вид, зауставио ћелављење и осетио друге позитивне симптоме. Међутим, када је примио крв једног младог волонтера који је био заражен маларијом и туберкулозом, уместо достизања бесмртности, преминуо је у 54. години.

Крвава подвала

Његов случај очигледно не обесхрабрује богате инвеститоре који нису „сами у глави“, али ни остале који имају довољно новца да га расипају на преваранте. Тако је још један амерички предузетник Џес Кармазин самог себе прогласио револуционаром у овој области, тврдећи да његове методе дају врло опипљиве резултате. Овај дипломирани студент медицине без дозволе за обављање лекарске праксе, основао је 2016. стартап Амброзија, наводно за клиничка испитивања.

Истраживање се сводило на то да је оснивач фирме куповао крвну плазму људи старих од 16 до 25 година за своје времешније а богате клијенте, којима је наплаћивао 8.000 долара за једну инфузију. Тврдио је да су учесници његових испитивања увелико побољшали своје здравље и изглед и рекламирао своју методу као „пластичну хирургију изнутра према споља“. Изјављивао је новинарима да је његова терапија изузетно делотворна у заустављању старења, те да је на најбољем путу да спречи појаву деменције и Алцхајмерове болести.

Даље планове му је покварила америчка Управа за храну и лекове (ФДА), која је најзад реаговала након што су банке крви порекле Кармазинове тврдње да од њих купује крвну плазму, па се посумњало да то ради илегално. Власник Амброзије је одбио да открије своје „изворе“, као и да јавно објави податке до којих је дошао у истраживањима. Пут до бесмртности је завршио 2019. године, када је ФДА званично упозорила да нема никаквих клиничких доказа о ефикасности његове терапије, те да се корисници излажу огромном ризику.

Пошто му је пропала „крвава“ подвала са првом фирмом, Кармазин је отворио другу. Нови стартап Ivy Пласма, такође је нудио трансфузију, али не и плазму добијену искључиво од младих људи. Данас нема јавних података ни о једном од ова два предузећа.

„Вампирска технологија“ у науци

А шта се дешава у науци по питању „вампирске технологије“ за продужавање живота? Трагичан пример руског лекара Александра Богданова показује да ни поједини научници нису имуни на размишљања о таквој могућности, но интензивнији експерименти у овој области започели су тек педесетих година прошлог века. Тада је амерички биохемичар, нутрициониста и геронтолог Клајв Мек Кеј са Универзитета Корнел, први хируршки повезао крвоток старог и младог миша, техником која је добила назив хетерохронична парабиоза. Открио је да се хрскавица старе животиње значајно „помладила“ након овог захвата.

Међутим, морало је да прође више од пола века да би научници почели боље да разумеју овај процес. Значајнији помак је направио неуролог Томас Рандо са Универзитета Станфорд, када је 2005. открио да крв младих мишева подмлађује матичне ћелије у јетри и костима старих мишева. Поред тога, након његове интервенције се показало да су старим мишевима почеле да зацељују озледе на мишићима под‌једнако брзо као и код младих.

Да цела ствар буде још занимљивија, па и језивија, механизам је деловао и у супротном смеру – млади мишеви који су добили крв оних старијих, после тога су почели прерано да старе. У неким случајевима, њихови оштећени мишићи нису зацелили онолико брзо колико су требали.

Научници на Станфорду су наставили са оваквим истраживањима, а на основу њихових резултата, клиничка биофармацеутска компанија Алкахест, основана 2017. године, у сарадњи са шпанским произвођачем лекова Грифолсом започела је развој биолошког лека заснованог на крвној плазми.

Не чекајте на поклоњену младост

Резултати најновијег истраживања у овој области, које су пролетос објавили истраживачи са америчког Универзитета Ђук, такође су позитивни. Научници су током три месеца непрекидно спроводили трансфузију крви са младих на старе мишеве. Након тога, стари мишеви су живели у просеку 6 до 9 одсто дуже времена од својих вршњака који нису добијали трансфузију. Истраживачи су приметили и да је код експерименталних мишева старење значајно успорило.

Вођа истраживачког тима Џејмс Вајт каже да се ово истраживање с парабиозом разликује од ранијих по томе што су мишеви били спојени много дуже. У претходним студијама тај период је износио пет седмица, док је сада продужен на 12 недеља, што кад би се применило на људе значи да би тај процес трајао чак осам година. Другим речима, то је са данашњом технологијом неизводљиво.

Поред тога, научници још не знају шта тачно у младој крви утиче на успоравање старења, а није искључена ни могућност да она само разређује стару крв, или да млади миш из ње упија отрове. „Нада постоји, али смо још јако далеко од уверљивих доказа да се на овај начин може значајно успорити старење. Зато онима који желе да остану витални и у познијим годинама, саветујем да се држе мање узбудљивих, али проверених рецепата – да свакодневно вежбају, воде рачуна о исхрани и да се не нервирају за сваку глупост“, препоручује амерички научник.

Бојана Маричић

  Biznis i finansije, Bojana Maričić, Društvo, medicina, starenje