Промена, али не и побуна

Промена, али не и побуна – Наш свет се неумитно мења. И те промене све су убрзаније. Срећни су такви који су способни да истовремено разложно прате изазове садашњости и са спокојем чекају оно што нам доноси будућност. Зебња, страх и паника најјаче су оружје оних који би да те промене каналишу у сопствену корист.

Културни ствараоци свих фела одувек су тежили да својим делима објасне време у којем живе. Ипак, тек ступањем на сцену рок музике и рок литературе отишло се за судбоносни корак даље: иницирање промена система у којем живимо, постао је први и главни задатак рок стваралаца. А материјала за деловање увек је било.

Није то био позив на побуну, потезање оружја, скидање нечијих глава… То је више био апел за превазилажење генерацијских разлика. Јер они који су прошли кроз светску катаклизму Другог светског рата још увек нису могли да схвате да начин на који воде своје државе, па и читав свет, није више оно што се од њих тражи. Напротив, уместо размишљања о (не)постојећем непријатељу, тражило се – међусобно разумевање и поштовање.

„Људи, сви на окуп. Где год да се скитате. Признајте да је вода око вас већ порасла. И прихватите чињеницу да ћете ускоро у њој бити до колена. Ако је ваше доба уопште вредно спаса. Боље би било да почнете да пливате, или ћете потонути попут камена… Јер, времена се мењају”, опомињао је Боб Дилан половином шездесетих година прошлог века у песми „Времена се мењају” („The times, they are a-changing”).

Како је написао један од поштовалаца најзначајнијег кантаутора рок музике:

„Ова композиција чији текст је заснован на постулатима цивилног покрета у САД, постала је истинска слика фрустрације младих тог времена. У њој су акумулирана сва осећања против тадашњег естаблишмента и живота који је он каналисао”.

Сам Дилан је то објаснио следећим речима:

„Намера ми је била да напишем велику песму. Једну од оних које са собом носе поруку, са кратким, јасним стиховима који се сливају један у други на неки хипнотичан начин. Тачно сам знао шта желим да поручим и коме је та порука намењена”.

Први пут ју је публици представио 26. октобра 1963, на великом концерту у њујоршком Карнеги холу. Једва месец дана касније убијен је амерички председник Џон Кенеди што је песму „Времена се мењају” ставило у веома неуобичајену позицију. Наиме, Дилан је схватио да би свако извођење композиције, пропраћено на крају бурним аплаузом, могло да се протумачи на два начина: као дивљење њеном ствараоцу, али и као одговор на трагедију Кенедијевих. Ипак, са протоком времена ова дилема је сама по себи усахла и он је песму уврстио у свој стандардни концертни репертоар.

Интересантна је и чињеница да је било доста оних који у првом моменту нису разумели шта песник хоће да каже стиховима: „Покрените се сенатори, конгресмени. Послушајте апел”. Један од таквих је био и Тони Гловер, блуз музичар и мајстор за усну хармонику са којим је Дилан сарађивао. На Гловерово питање шта је тиме хтео да каже, аутор је само слегнуо раменима и одговорио: „Знаш, мислим да је то управо оно што људи хоће да чују”.

Ова констатација, ма колико била јасна, ипак није допринела разрешењу дилеме која и данас прати „Времена се мењају”: да ли је реч о протестној песми или, једноставно, позиву на савест и међусобно разумевање…

Времена се мењају

Људи, сви на окуп

Где год да се скитате

Признајте да је вода

Око вас већ порасла

И прихватите чињеницу да ћете ускоро

У њој бити до колена

Ако је ваше доба

Уопште вредно спаса

Боље би било да почнете да пливате

Или ћете потонути попут камена

Јер, времена се мењају

Окупите се писци и критичари

Ви који живите од свог пера

И широм отворите очи

Нова прилика вам се неће указати

Не судите унапред

Куглица се и даље врти

И још се не зна

На кога ће указати

Јер они који данас губе

Касније ће бити добитници

Времена се мењају

Покрените се сенатори, конгресмени

Обратите пажњу на апел

Немојте само да стојите на вратима

Не блокирајте дворану

Повређен ће бити онај

Ко буде заостао

Напољу, у јеку је битка

Ускоро ће почети да тресе ваше прозоре

И дрма ваше зидове

Јер времена се мењају

Дођите мајке и очеви

Диљем целе земље

И немојте да осуђујете

Оно што не разумете

Ваши синови и ваше кћери

Нису више под вашом контролом

Стари пут је све истрошенији

Молим вас покушајте да пронађете нови

Ако већ не можете да помогнете

Сада када се времена мењају

Линија је већ исцртана

Путовање у будућност пред вама,

А које је сада успорено,

Ускоро ће бити убрзано

Као што ће и садашњост

Ускоро бити прошлост

Садашњи поредак полако ишчезава

И онај ко је у овом часу на челу

Ускоро ће бити последњи

Јер, времена се мењају…