Седам смртних грехова сваког писца
1. Бити досадан и неубедљив.
2. Писати о општепознатом, често коришћеном и виђеном у књижевности и животу.
3. Бити патетичан, поучан, разнежен или сладуњав да читаоцу «крцка шећер међу зубима».
4. Развлачити реченице – стихове као жвакаћу гуму, а догађаје месити и понављати у истом ритму.
5. Претварати књижевност у памфлет или порнографску, бруталну и сличну провокацију.
6. Бити убеђен да си најбољи у окружењу и шире.
7. Веровати у генијалност прве верзије текста и сваке речи у завршној верзији
za P.U.L.S.E/ Миливој Анђелковић
Седам смртних грехова сваког писца napisao/la Amika dana
Pregled tekstova autora – Amika →
Sedmi greh? Jedan od omiljenih kod mnogih autora, gde je?
Dobar ti je izbor fotki, jedino 3… Mnogo simpatičan lik za tako čest greh.
da…
mada kada bolje razmislim, taj tvoj 7. greh i nije neki greh.
ponekad je prva verzija i najiskrenija u svojoj naivnosti.
da li je ivo andric bio poznat po beskonacnom ispravljanju svojih radnih verzija?
ja se uvek setim jedne ovdasnje lokalne preacherke-pesnikinje, maye angelou, koja je izjavila ‘easy writing is damn hard reading’…
pa sta ja znam, meni je ‘doticna’ slatkogledljiva, a ima njenih boljih izdanja slatkogledljivosti do patetike.
Meni je broj 5 odlicno, Pem u peachiest fazi :). Mislim, ako se u TO pretvori knjizevnost koja bi da bude porn i pamflet, I’m buyin’ right away :). Bolje staviti nekog od ovih idiotskih “pisaca” kao ilustraciju kako ne treba, nego Pem kojoj nije mesto u literarnim savetima.
Inace, dobar tekst i slazem se sa navodima.
Nego aj da i ja citiram, kad pomenu Snezana Maju. Secam se nekrologa Hanteru Tompsonu koji je pisao Alex Cockburn (koji se sa Tompsonom znao i bili su slicnomisljenici i generalno mu je ovaj napisao dobar inmemoriam) ali na jednom mestu kaze “Hunter spawned more bad prose than Hemingway” :), sto je tacno u principu. Ima stvarno pisaca koji su ostali jaki po svega par dela, romana ili pripovedaka, i ‘ladno mogli da uopste ne urade ostatak opusa koji je krajnje besmislen.
A ima i bas bizarnih detalja i to bas najveci pisci da su pisali. Secam se jednog Tolstojevog pisma Cehovu, potpuni Crna Guja-momenat, kad (Tolstoj Cehovu) mu kaze “Antone Pavlovicu, Vase drame su gore cak i od Sekspirovih” 🙂
Iskrenost nije deo estetike, ona obeležava naivnost. Ili izuzetnu nadmoć i samouverenost.
Gde je ilustracija za sedmi greh? Dvoumiš se izmedju tvoje i moje slike? Stavi Dalija, nećeš pogrešiti.
http://www.briansewell.com/images/salvador-dali-in-sea.jpg
Onda, moj 6. greh je ubedljiviji od Napoleona bas zato što je profan,
http://ptwithchris.files.wordpress.com/2007/03/victor-martinez-winner-2007-arnold-classic.jpg
A greh broj 3 odmah usvajam i vodim kući.
pa ti nisi slusao ‘croonera’ billy joela koji pevusi honesty is such a lonely word?
ako iskrenost zamenis alternativno sa autenticnost, jel, onda je autenticnost itekako deo estetike. ovdasnji ‘lokalni’ pisac, james frey /million little pieces je anatemisan zbog svoje neiskrenosti. a sigurna sam da ti je poznat slcaj i jayson blaira, iako on spada u drugi ‘zanr’.
medjutim, vise me brine tvoj izbor za tvoje grehove.
pateticni body builder me uvek na kraju impresionira snagom svoje volje i sportskim razmisljanjem – nikad ne odustati dok se ne postigne cilj. iza te ‘patetike’ stoji cvrsta volja i istrajnost…i ne samo to, meni je pateticniji ‘quitter’ sto bi mi rekli, dezeter nego achiever- ta mi rec mirise na ‘sweet smell of success’
daly je pokretni praznik, on je institucija, ekscentricnost se ovde ne racuna, ti crtas ovde portret jednog aspiring srpskog pisca, kud ces vecu nevinost i naivnost i vecu patetiku od toga?
nego, ako vec moras , od ponudjenog , da biras, bolja ti je pamela od usecerene, veruj mi, nemoj da si naivan, evo i bojan ti je potvrdio.
Da, da, u pravu si…
Zaboravio sam da je tvoj greh pod tačkom sedam, alineja prva.
To se “čita” iz prethodnog komentara.
Zato su naši čitaoci ostali uskraćeni za genijalnu ilustraciju koju sam predložio – Genije isplivava iz peska prosečnosti.
A “ušećerena” je iskreno/naivna i autentična, što će reći čist estetski “ugodjaj”. Kako bi to rekao Marko Car Stariji – šteta što je od mesa i krvi…
Slazem se sa svim gore recenim, ali ja bih kao prvi greh pisca istakao to sto PISE. Ne samo da je akt pisanja vec izvikan, vec je sustinski nemoralan i perverzan. Mnogo puta pisanje je kriminalno delovanje. Svaki gospodin, ili dama, koji drze do sebe ne bi smeli ni da razmisljaju o pisanju. Osim toga, toliko je gluposti vec napisano da ne postoji ni teorijska mogucnost izmisliti neku novu i do sada neobradjenu… Budimo slobodni – prestanimo sa pisanjem!
Molijer je u Tarfifu kumio da se oni koji drže do sebe uzdrže od pisanja, i da se dostojanstveno odupru tom svrabu.
Pisanje – prema Tartifu – dodje kao češkanje, trljanje ledja o dovratak, a interaktivnost je kad tražiš da ti drugi počeše ledja.
A što se tiče gluposti, samo su svemir i glupost beskrajni. Uvek ima mogućnosti za nove.
Ono ” Budimo slobodni – prestanimo sa pisanjem!” zaslužuje poseban stav:
OSMI SMRTNI GREH je kada pisac poziva na osvajanje slobode prestankom pisanja, jer je on završio knjigu i smučilo mu se pisanje.
Milane, proveravam, izgleda da sam ubedljivo napredovao / imam dva identiteta na PULSE/u.