„Сувише надарена за патњу” – друга страна Марије Кири

Пjер Кири (1859-1906), угледни француски физичар, посматрао jе своjу жену. Носила jе црну вечерњу хаљину, украшену белом чипком, коjа ниjе била део њеног уобичаjеног стила jедне научнице, али се те вечери, усред узаврелог Париза на прелазу из XIX у XX век, пресиjавала као да jе озрачена радиjумом. Дуго ниjе присуствовао оваквом, нестварном, призору. То jе био jедан од ретких тренутака када су двоjе  научника одлучили да изађу из свог уточишта, лабораториjе при универзитету Сорбона, оронуолог хангара раниjе коришћеног за вежбе из анатомиjе, из кога ће настати открића коjа ће променити свет.

Његова супруга, Мариjа Склодовска Кири (1867-1934), жена добитница две Нобелове награде за допринос на пољу хемиjе и физике и прва са звањем професора на свом матичном универзитету – Сорбони, данас представља симбол, чак стереотип пожртвоване научнице, жене коjа jе своjе постоjање посветила мукотрпном истраживању. Сиромашна емигранткиња родом из Пољске, она долази у Париз где из хладне собице у поткровљу, улази у трку за новим открићима, трку у коjоj ће бити водећа и коjа ће траjати цео њен живот.

Како пише jедан од њених савремених биографа, Барбара Голдсмит у делу “Опсесивни гениjе” коjим jе разоткрила и другу страну Мариjе Кири, сигурни кораци,  интелигенциjа и  упорност довели су jе до врха академског постигнућа коjа добиjаjу планетарне размере.  Међутим, сав рад, иако му је искрено била посвећена, скривао jе пред светом Мариjину меланхолиjу и борбу са депресиjом. Некада посустаjући, некада чврсто држећи се, успевала jе да надвлада своjе физичке могућности. Осваjала jе и непремостиво.

Након што су годинама радили заjедно, Пjер Кири страда у саобраћаjноj несрећи, кад га удара кочиjа на улицама Париза. Прерана Пjерова смрт оставиће Мариjу усамљену, окружену ћеркама, Иреном и Евом, теориjом радиоактивности, и открићима радиjума и полониjума, „њене деце“. Затворена пред светом, затворена према себи, обраћаjући се Пjеру у свом дневнику, писала jе да наставља да живи и ради jедино да би њега учинила поносним. Чак и пред потпуним сломом, у годинама коjе ће уследити Мариjа ће написати наjпрецизниjе дело ране историjе радиоактвности “Трактат о радиоактивности” које је писала уз сјај радијума уз који је такође имала обичај да заспи.

Јавни идентитет

Уз неброjане, тешке успоне и стрме падове, живот Мариjе Кири ниjе имао равну путању. Како пише Барбара Голдсмит, година 1911. jе година у коjоj сjаj Нобелове награде нестаjе у сенци афере коjа преко ноћи постаjе главна тема дневне штампе и преузима њен jавни идентитет. Пол Ланжвен, ожењени физичар, разлог jе што jе Мариjа обукла цветну уместо црне хаљине. Преписка љубавника, прослеђена путем лукаве госпође Ланжвен, постаје садржаj наjчитаниjих новина и враћа Мариjу на почетак.

У очима jавности догађа се преокрет – славна хемичарка постаjе пољска емигранткиња коjа растура бракове. Скандал ће бити окидач нервног слома праћеног годином проведеном у лечењу, након чега ће се Мариjа Кири вратити у лабораториjу, поново, одевена у црну хаљину.

У епохи када престижни програм Европске комисиjе коjим се финансираjу наjбољи научници Европе носи име Марија Склодовска Кири и кад jе њено име такође везано за статус жена у науци, она  представља оличење женске снаге, настале у времену када jе свет био све само не наклоњен женама. Но, борба за положаj у “мушком” друштву  била jе само препрека у низу пред коjом ова храбра научница ниjе устукнула.

Њен траг ниjе остао само у науци – од сиромашне пољске студенткиње до госпође Кири, постала jе симбол Француске. Њена ћерка Ирена, са коjом jе у току Првог светског рата урадила преко хиљаду рендгенских снимака, свакодневно одлазећи на боjиште, спашаваjући Француску од великог губитка, заслужна jе за доношење закона о праву гласања жена у Францускоj, 1945.године.

Мада се кроз биографије попут „Опсесивног генија“ последњих година много тога непознатог сазнало о другој страни мадам Кири, слика о њој се није претворила у слику нежне и осетљиве жене у црној хањини са белом чипком. Марија Кири је, како ће написати њена ћерка Ева, такође њен биограф, била „сувише надарена за патњу“.

Исидора Мицић

Елементаријум

Tekstovi o nauci na portalu P.U.L.S.E

  Marija Kiri, Nauka, Psihologija