Кнут Хамсун – Мистерије

Кнут Хамсун, велики норвешки писац и добитник Нобелове награде за књижевност, рођен пре тачно 150 година (4. августа 1859), проводи детињство на северним Лофоте острвима, у средини која утиче на његову изражену приврженост природи у каснијој књижевној делатности. Као младић окушава се као учитељ, каменорезац и радник на изградњи путева. Током осамдесетих година 19. века у два наврата борави у Сједињеним Америчким Државама, оба пута се враћајући обузет мржњом према америчкој култури и друштву.

34428kultdod04

Као млад момак, не навршивши осамнаесту, Хамсун довршава неколико пасторалних новела, али пажњу јавности привлачи тек по објављивању романа Глад (1890). Ова књига, која је делимично аутобиографског карактера, портретише једног младог, неуспешног писца из Кристијаније (садашњег Осла) у очајничкој борби за егзистенцију, а оно што је веома необично за писане теме тог доба јесте потпун недостатак било какве друштвене критике и оптуживања. Изнурујућа глад, њен утицај на психу, бескомпромисно је описана у свим стадијумима који полако уништавају младићев нервни систем и самоконтролу.

И у следећем Хамсуновом роману – Мистерије (1892) – главни јунак Јохан Нагел је енигматични аутсајдер који не налази разумевање своје средине, али који, за разлику од свог претходника из Глади, уопште не жели да га разумеју! Нагел се једнога дана појављује у локалном провинцијском градићу и гоњен ирационалним и инстинктивним силама изазива прави метеж у његовим буржоаским круговима – он је цинични натчовек у духу Фридриха Ничеа, без икаквог обзира према осталим људским бићима.1892295105.01.LZZZZZZZ

Нагеловски тип се појављује и у једној од најпопуларнијих љубавних прича светске књижевности, у лирској приповеци „Пан” (1894), овога пута у сценографији природних пространстава северне Норвешке. Поручник Томас Глан је вук самотњак, ловац и заљубљеник у природу, исцрпљен модерном цивилизацијом. Кроз сусрет са младом женом Едвардом, Глан доживљава љубав као токсичну екстазу којој напослетку подлеже. На крају бежи у Индију и случајно гине у лову – цивилизација је убиством поручника однела симболичну победу над природом.

Тесно везана за Пана је и кратка, малчице сентиментална еротска фантазија „Викторија” (1898), још један бестселер којим Хамсун затвара круг свог младалачког списатељства и продубљује контраст између слободне индивидуе и грађанина, између природе и културе. Луталица зрелих година Кунд Педерсен (што је Хамсуново право име!) путује кроз норвешке шуме од фарме до фарме и обавља послове који му се у тренутку нуде. Све време покушава да пронађе свој пут до једноставног, примитивног битисања у настојању да излечи свој искорењени дух – али узалуд!

Хамсун се из субјективне нарације у првом лицу помера у озбиљнији, објективнији начин писања који долази до пуне снаге у епским, такозваним Сегелфос новелама (1913–1915). Њихове радње су поново смештене у северну Норвешку, али уместо концентрације на индивидуу, Хамсун успева да да свеобухватан реалистичан опис друштвеног окружења. Главна тема је сукоб између старог, патријархалног феудалног система и материјалног прогреса. Његове симпатије су без сваке сумње на страни старог система, а главни негативац обе књиге је бескрупулозни никоговић Холменгра, повратник из Америке који планира реформу региона у духу модерног капитализма.

Хамсунова порука постаје позитивнија у монографији Благослов земље (1917) која му доноси светску славу и за коју је 1920. награђен Нобеловом наградом за књижевност. У њој тка причу о насељенику Исаку који неуморно, великом упорношћу, крчи шуму за ораницу и полако подиже своју фарму. Реалан опис свакодневице и борбе за живот Исака и његове супруге, укључујући једно убиство и казну, претвара се у оптимистичну химну плодоносној земљи и људима који на њој, и од ње, живе – поруком коју је касније, мотом „Крв и тло“, злоупотребљавала идеологија нацизма.

Мотив луталице Хамсун ће употребити и у својим новелама насталим 1927–1933. Овде су главни јунаци хвалисави сањари и луталице, с тим што их Хамсун види као копије Пера Гинта, онаквог каквог га је портретисао Хенрик Ибзен – ишчупаних из корена и плитког карактера. Хамсун их због тога осуђује, иако је њима, као аутор – фасциниран.

29_jacobi_hamsunХамсунова мистична везаност за земљу, његова глорификација натчовека, његов антиамериканизам и успех у Немачкој у којој су његови романтични описи сељака примљени са нарочитим ентузијазмом – сви ти елементи су га одвели право у загрљај нацизма. Поздравио је немачку окупацију Норвешке за време Другог светског рата, посетио је Хитлера и поклонио је своју Нобелову награду Гебелсу, али је иначе остао веома пасиван у својој домовини. Никада се није учланио у норвешку нацистичку странку за разлику од своје супруге Мари Хамсун која је постала њен милитантни заговорник и коју многи Хамсунови ђаци виде као главни разлог за мужевљево одобравање немачке окупације.

После ослобођења (мај 1945) Хамсун је оптужен за издају али је оцењен као сенилан, или, како се то наводи у протоколу – „ослабљеног менталног здравља“, због чега је кажњен новчано. Деведесетогодишњи писац је порекао сваку могућност свог евентуалног менталног недостатка у књизи По зараслим стазама (1949), дивно написаној аутобиографији у којој, међутим, не показује ни трун кајања!

Хамсун је и дан-данас велика енигма – убеђени нациста који је написао серију ремек-дела у којима је ова идеологија само незнатно присутна. У њима је немогуће пронаћи било какву глорификацију самог нацизма, мада постоји неколико антисемитских коментара. Његово стваралаштво и данас плени супериорним уметничким квалитетом који варира од јетке поруге до нежне лирике. Његова наративна техника мајсторски комбинује директан и индиректан говор, објективно мишљење и свезнајућег аутора, чиме уводи у европски модернизам 20. века.

393px-Knut_Hamsun_painting_by_Alfredo_Andersen_(1860-1935)

Аутор је шеф Катедре за скандинавистику бечког универзитета

Свен Хакон Росел

Извор: Политика

Текстови о Хамсуну на порталу П.У.Л.С

 

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

6 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
igorfromrussia
igorfromrussia
14 years ago

Malo su anahroni tekstovi Danas Hamsun interesuje samo postovaoce Hamsuna koji pretpostavljam vec znaju osnovne biografske crtice Nije Hamsun bio toliko dobar pisac koliko se danas predstavlja kada treba kontrapunktom briljantnog uma i privrzenosti nacistickoj ideologiji izazvati zainteresovanost i cudjenje novih citalaca

Da malo stavimo tekst u kontekst 🙂 u okviru Bitefa ce 21 septembra u SNSu i 23 u Ateljeu biti izvedena norveska predstava Pisac u kojoj se Hamsunov paradoks tretira kroz blablabla Vise o tome ovde

http://www.bitef.rs/festival/?pg=predstava&jez=sr&pred=121

I dajte neki tekst o Veneciji da se malo zabavimo pljuvanjem laureata na nevidjeno 🙂

Boban Savković
Admin
14 years ago

Pa, relativno je šta je anahrono a šta nije. U samom tekstu istaknut je povod – 150 godina od rođenja – a ono čega je Hamsun reprezent, dešava se u svako doba i u svakom autoritativnom režimu. Hvala za link o predstavi na Bitefu. Ukoliko želiš, uvek se ovde možeš pridružiti sa svojim tekstom (ili sa nekom vešću) o onome što smatraš da je relevantno.

Venecijanski festival smo ispratili vestima u okviru rubrike “Filmski festivali”.

Snezana Moracic
Snezana Moracic
14 years ago

u Torontu uveliko poceo Filmski Festival, pa cemo morati bar u crticamai fotografijama da ga ispratimo, ne sme se zanemariti pogotovu sto je kao neki uvod za Oskara.

A apropos Hamsuna, obelezavanje jubileja i komentari su bili razliciti.Ministar za spoljne poslove iz Izraela Avigdor Lieberman je bio sokiran da se u njegovoj zemlji uopste proslavlja Hamsunov opus knjizevni a pogotovu da su Norvezani odlucili da proslave 150-godisnjicu Hamsunovog rodjenja.

igorfromrussia
igorfromrussia
14 years ago

I meni je to malo degutantno Prvo vecina ranih Nobelovih nagrada za knjizevnost je vrlo diskutabilna sa uglavnom nezasluzenim respektom prema skandinavskoj i francuskoj knjizevnosti Veci problem je sto Hamsunove teme prilicno anticipiraju motive nacisticke umetnosti Daleko od toga da je bio los pisac ali njegove simpatije prema nacistima definitvno nisu bile samo politicke prirode Mislim da se previse odmaklo sa odmakom od politicke korektnosti Otkad je PC mrtva bas je posh ici u drugu krajnost

Sto se tice festivala nadam se da cu uspeti da organizujem odlazak na Berlinale U tom slucaju ce biti priloga pre toga tesko zbog obaveza

Boban Savković
Admin
14 years ago

Čekamo te, Igore

Snezana Moracic
Snezana Moracic
14 years ago

ja, igore, imam jedan vrlo neprijateljski odnos prema frazi “imam obaveze-sada-sam-zauzet-kasnije,” zato sto to nekako povezujem sa : mrzi-me-ne-stvaraj-mi-obaveze-ko-ce-sada-da-se-angazuje-nemam-ideju…ne mislim da je kod tebe taj slucaj,razuveri me, pa napisi nesto kao uvod.