“47 – Duh šume”  Nenada Čokulova; Nadmetanje dobra i zla na međi dva sveta 

Romani u kojima je zastupljena fantastika oduvek su svojom modernošću privlačili čitaoce, ali i pisce koji su u njima imali prostora da iskažu sve ono čime bi ih drugi žanrovi ograničavali i sputavali da svojoj publici prenesu neke od najvažnijih univerzalnih istina. Koristeći izmaštane svetove i simboličke figure na najbolji način se shvata suština sveta u kome živimo, koja, poput nekog neobičnog ogledala, oslikava sve naše nedostatke i nesavršenosti od kojih je tako teško odustati, čak i kada bi nam nakon toga život postao mnogo bolji. Upravo o ovakvim temama govori roman 47 – Duh šume Nenada Čokulova, privlačan zbog svoje slojevite radnje, intrigantan zbog simbolike koju je potrebno istraživati, dubok zbog poruka koje ostavljaju trag još dugo nakon čitanja

Aleks Zent je sedamnaestogodišnji mladić koji sa porodicom živi van velikog grada Zelendola, okrenut prirodi i slobodi koju ona nosi u svojoj divljini. Nesputanog uma i duha, on svako leto provodi po planinama i šumama svoga kraja, spavajući u šatoru i jedući plodove prirode, kradući poslednje ostatke civilizacije koju još uvek nije stigla da zaprlja ljudska ruka. Približavajući se svom davnašnjem cilju iz detinjstva, vencima Nomadskih planina, on će otkriti da iza njih ne postoji svet divljine neomeđenih granica, već veliko gradilište puno betonskih konstrukcija i objekata u izgradnji. Poražen i razočaran, vratiće se svome domu i porodici sa dubokim uznemirenjem u duši, ne sluteći da će tajna koju je otkrio biti ne samo početak rušenja celog sveta koji je sanjao i u kome živi, već i stanja u kome ne samo da će mu kroz prste kliziti svaki princip, već i sam goli život.

Roman 47 – Duh šume je neobično delo u kome su isprepletani različiti žanrovi, čineći ga jedinstvenim i neponovljivim biserom naše književnosti. U njemu ima elemenata avanturističkog romana koji svojom uzbudljivošću i preprekama, koje glavni lik, Aleks, prevazilazi, gradi dramatične zaplete. Prvo psihološke, stavljajući naglasak na Aleksovu unutrašnju karakterizaciju, i uvodeći nas u njegove misli, osećanja i motive koji ga podstiču na određenu radnju i okolnosti u koje zapada. Potom i društvene, prikazujući sredinu u kojoj se kroz pojedinačne ljudske sudbine oslikava celokupna društvena sredina u jednom vremenu, kulminirajući velikim ratnim stradanjima i strahotama. Pa, ipak, osim ovih sporednih, najupečatljiviji je upravo žanr urbane fantastike koji rado kombinuje fantastične i realistične elemente, iskazujući na taj način savremene teme i probleme današnjeg društva kroz vršnjačko nasilje, mukotrpno odrastanje i diskriminaciju drugačijih od ustaljenog načina ponašanja, ljubav, smrt, rat i uvodeći neke arhetipski izmaštane likove koji su ništa drugo do nosioci poruka koje vrede za svako vreme i svaku sredinu. Na taj način roman se približava spiritualnoj fantastici koja podržava zaglavljenost mrtvih između dva sveta i uvođenje motiva smrti i anđela koji svojim simboličnim brojem 47 nosi podršku i ohrabrenja božanskog carstva.

Čitajući stranicu po stranicu čitaoci će se susresti sa mnoštvom simbola koji će biti nepoznanica do poslednjeg poglavlja dela. U njemu će se razotkriti i razjasniti sve, od neobične sudbine samog Aleksa do značenja misterioznog kamenoloma u kojem zatvorenici na prinudnom radu vrše naizgled besmislen posao, a koji iz prikrajka prati čitav tim naučnika. Međutim, ono što je jasno i tokom samog čitanja jeste metafora grada Roensgala, koji je od početka osuđen na propast jer je plodnu zemlju trampio za betonske kule a završio razrušen od bombardovanja i granatiranja, prepun jama beživotnih tela u bezumnom ratu između Crvene i Plave armije. Na ovaj način šalje se ne samo jaka antiratna poruka, aktuelnija više nego ikad, već i jeziva opomena da celo čovečanstvo srlja u suludo crnu budućnost, prizivajući smrt i nestanak sopstvene vrste.

Na taj način Aleks izrasta u simbol poraza čoveka koji želi da živi u skladu sa prirodom i svojim bićem, pobeđenog od strane surovog, industrijalizacijom i militarizmom, uništenog sveta. On je metafora mladosti kojoj se ne da da izraste u samosvojnost već samo ka izopačenju ukalupljenog sveta u kome je bunt jedini izlaz i karta za kakvu-takvu slobodu. Rađanje novog života je jedina svetla tačka kojoj vredi stremiti uprkos tome što nastaje kao posledica zaglavljenosti između nadmetanja dobra i zla na međi dva oprečna sveta, možda i jedinog zaklona od ludila i uništenja. Zato iz svega proizilazi da Aleks ipak bira pravi put, onaj u kom će napokon ostvariti svoje snove da na mestu koje najviše voli čuva nesmirene duše koje liče na njegovu.

Jelena Dilber, lektor i recenzent

Biografija

Nenad Čokulov je rođen 1992. u Zrenjaninu. Pisanjem je počeo da se bavi još od malih nogu, pišući kratke priče o svemu što mu je prolazilo umom. Završio je master studije na Rudarsko-geološkom fakultetu. Planinarenje, kampovanje i snalaženje u prirodi su samo neke od aktivnosti kojima se rado bavi. Takmičar je zrenjaninskog Ju Jutsu kluba Bijinkan i beogradskog BJJ kluba Rio Grappling. Osvajač je brojnih nacionalnih i internacionalnih medalja. Njegovu prvu knjigu 47 – Duh šume je objavila Izdavačka kuća Nova poetika.

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  47-Duh šume, Jelena Dilber, Književnost, Nenad Čokulov