Aleksandrijska biblioteka – Snohetta -Na površini od 40.000 kvadratnih metara nalazi se najveća javna čitaonica na svetu. Realizacija ovog ambicioznog projekta koštala je 220 miliona dolara i trajala je oko 20 godina.
Posetioci Beogradske nedelje dizajna su imali jedinstvenu priliku da prvi put u Srbiji čuju predstavnika čuvenog međunarodnog studija za arhitekturu, pejsažnu arhitekturu i dizajn enterijera – Snoheta. Biblioteka u Aleksandriji, Opera u Oslu i Centar za znanje i kulturu u Meki u Saudijskoj Arabiji, samo su neki od projekata studija sa kancelarijama u Oslu i Njujorku, koji je stekao svetsku slavu. Martin Gran, izvršni direktor Snoheta dizajna je na konferenciji pod nazivom „Budućnost na kvadrat“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu posetiocima približio način stvaranja, koncept, važne projekte i viziju poznatog studija zahvaljujući podršci Ambasade Norveške u Srbiji.
„Verujemo da je međunarodna kreativna arena veoma važna za bilo koji projekat Snohete i samim tim je Beogradska nedjelja dizajna relevantno mesto za rad, kako na pozornici tako i van nje. Oduševljen sam i počastvovan što sam pozvan da dođem i održim predavanje. Prvi put sam u Beogradu i veoma sam srećan zbog toga. Na predavanju sam govorio o verovatno najvažnijem sredstvu Snohete – ljudima koji su zajednički inspirisani godinama stvarali arhitekturu i dizajn. Istakao sam sposbnost Snohete da uzdigne kreativnost pre izgradnje, naše uverenje da je koncept važniji od samog stvaranja. I, naravno, da je stručnost osnova kreativnosti,“ ističe Martin Gran, izvršni direktor Snoheta dizajna, dela kompanije koji se bavi brendingom i grafičkim dizajnom.
Historija kompanije Snoheta počela je 1989. Godine kada se tim arhitekata i dizajnera okupio na izradi projekta Aleksandrijske biblioteke za koji su iste godine osvojili prvo mesto na konkursu u Los Anđelosu. Na mestu antičke biblioteke, na obali Sredozemnog mora među oronulim stambenim zgradama, stvorena je jedanaestospratnica od stakla i betona koja podseća na ogromni solarni disk. Na površini od oko 40.000 kvadratnih metara nalazi se najveća javna čitaonica na svetu, kao i specijalizovane dečije čitaonice retkih knjiga, rukopisa, mikrofilmova a njen sastavni deo je i Muzej rađen po antičkom uzoru. Posebno se izdvaja „Nobelova soba na trećem spratu u kojoj su smešteni biseri svetske književnosti. Realizacija ovog ambicioznog projekta koštala je investitore 220 miliona dolara i trajala je 20 godina.
„Aleksandrijska biblioteka je jedan od projekata koji doslovno vizuealizuje konceptualnu snagu Snohete. Kompleks predstavlja složeni spoj kulture, naroda i istorije. Često ga objašnjavamo kao filozofsku dimenziju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Prilikom osmišljavanja koncepta buduće biblioteke, razmišljalo se šta je analogno tradicionalnim sastojcima papirusa, knjiga ili čak biblioteke. Prvi prototip je bio okruglog oblika i, naravno, veoma mali. Sada ako pogledate sliku uvećanog silicijumskog mikročipa, možete jasno da uočite sličnost sa zaobljenim krovom Aleksandrijske biblioteke.“ smatra Martin Gran.
Iako ne poznaje kreativnu sliku Srbiju od ranije, predstavnik Snohete istakao je da je napokon došlo vreme da dođe, sluša, uči i razgovara sa kreativnim ljudima naše zemlje. Smatra da je razgovor najmoćnije oružje za razvijanje kreativnosti i stvaranje stubova inovacije, a posebno ističe vezu umetnosti i arhitekture. „Objekti nas dodiruju, ali ne možemo da ih objasnimo. To je za mene fascinantno, a umetnost je ponekad upravo to – fascinirajuća. Istovremeno bih mogao da citiram Krega Dejkersa koji je jednom rekao:“Arhitektura može da stvori prostor za umetnost, a umetnost prostor za arhitekturu. Granice nisu vidljive. Slika živi u umu“.
Studio Snoheta danas broji oko 120 dizajnera koji rade na projektima u Evropi, Aziji i Americi. Celokupna politika poslovanja doprinela je da Snoheta poslednjih godina osvoji i završi neke od najvećih projekata širom sveta, od kojih treba istaći neobičnu riblju pijacu u Maskatu.
-Trenutno radimo na nekoliko brending i dizajn projekata u Oslu i Njujorku. Osmišljavamo vizuelni identitet jedne od najvećih norveških finansijskih institucija u Oslu i norveške Fondacije medicinskih sestara, a istovremeno smo angažovani i na nekoliko projekata dizajniranja knjiga. Takođe, privodimo kraju rad na novom nazivu i izgledu grupacije hidro-elektrana, koje posluju u Africi i Centralnoj Americi. To su samo neki projekti na kojima trenutno radimo.“ kaže Martin Gran.
Slađana Raner