“Berlin Aleksanderplac” je roman o kome sam čitala najveće pohvale, otuda podsticaj da ga uzmem iz biblioteke. Specifičan ili ne, mogao bi da se svrsta u roman ličnosti, ali i roman hroniku. U njemu je ispisana istorija jednog grada, nazivi ulica, krčmi, kafana, prodavnica, tramvajskih linija, naslovi novina, nezaposlenost, radni sporovi, policijske racije, prostitucija, bolesti, opijanje, organizovane grupe velikih i malih kriminalaca, još uvek tragovi stradanja i poraza u Prvom svetskom ratu. Sve to, u Berlinu 1928-me.

Među junacima romana, od prvih strana sve je posvećeno Franku Biberkopfu, koji novi život započinje po izlasku iz zatvora. Tamo je ležao jer je pretukao ljubavnicu, a ona umrla od posledica.

Frank je bez posla, pokušava da bude nosač, prodavac novina, pertli. Tu i tamo mu ponude nešto nečasno, u nekoj od kriminalnih družina. U krčmama se ispredaju priče o tragičnim dešavanjima u gradu. Ratnom veteranu je od difterije, umrlo dete, doktor nije došao na vreme. Deblin opisuje grad u kome se smenjuju godišnja doba, sve drugo je isto. Načičkane kuće prepune su sveta, grad razrovan od novogradnje, stubova i podzemih tunela za železnicu. Debeli prevaranti su na svakom koraku, preprodavci svuda, reklame, novinske vesti takođe ( U Pragu se srušila novogradnja, 21 poginuo, 150 zatrpano! ). Potresne stranice o klanicama, o ulasku ovaca, goveda i teladi u hale za klanje. Tu zamalo da odustanem od čitanja.

Onda potražim neke od onih zanosnih utisaka koje sam nalazila u književnim grupama. I naiđem na Fasbinderove reminiscencije. Upravo do trećine knjige, i njemu je bilo dosadno. Pa kažem, kad Fasbinder hvali ostatak, mora da će biti dobro. I zaista, tu negde, kad se Frank sukobi sa Rajnholdom, kad mu se bezosećajni kriminalac osveti, knjiga postaje zanimljivi triler sa jednom smrću, skrivenim ubicom i lažnom optužbom.

Kritičari kažu da je ovo najbolji Deblinov roman. Autor se postavlja u ulogu sveznajućeg pripovedača. Koristi sleng, poslovice, šaljive rimovane pesmice, biblijske motive (Videh sve nepravde na svetu; Ima vreme sejanja, vreme žetve, vreme rađanja, vreme umiranja). Nešto kao u filmu “Dim”, kroz kolažno nabacivanje slika. Ili u knjizi “Oko podneva” , Zorana Ž. Paunovića.

“A ko stoji za šankom, gde se pije i poje,

Ko se smeši u zadimljenu smrdljivu jazbinu? Baron fon Pums, najdeblji od svih debelih krmaka. Smeši se, ili bar on to smatra osmehom, a njegove svinjska očice traže. Morao bi da uzme metlu i probije rupu u tom dimu, ako hoće nešto da vidi. “

 

U opisu Frankove patnje, Deblin se služi nesvakidašnjim sredstvima. Kuća koju bi Frank da zapali, peva: uđi, zapali me! Dva ga anđela čuvaju da se ne ubije. U zatvoru odbija da jede, pije i priča…smrt mu dolazi divna. Te stranice u dobroj meri podsećaju na “Klanicu 5” Kurta Vonegata. Ko je čitao, zna koliko je ta knjiga dobra.

Teško da bih za Berlin Aleksanderplac rekla: Obavezno pročitati. Možda je razlog što se bezdušni zločinac u njemu skoro uzvukao od kazne.

Izdavač je Laguna

Prevod, Nikola Jordanov.

za P.U.L.S.E Dana Ćirić

  Alfred Deblin, Berlin Aleksanderplac, Dana Ćirić, Književnost

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.