Anksioznost i anksiozni poremećaj

Ulogujte se / Kreirajte profil

Anksioznost i anksiozni poremećaj

.

Become a Patron!

.

Anksioznost je reč koja postaje sve češća i gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za nju. Međutim, postavlja se pitanje koliko smo svesni njenog mogućeg svakodnevnog uticaja na naš život i koliko uopšte znamo šta je anksioznost, a šta anksiozni poremećaj.

 

Razlika između anksioznosti

i anksioznog poremećaja

Još od najranijih dana čovečanstva, dolazak predatora i moguće opasnosti pokretali su alarme u telu u vidu ubrzanog rada srca, znojenja i povećane osetljivosti na okruženje.

Opasnost izaziva nalet adrenalina, hormona i hemijskih reakcija u mozgu, što zauzvrat pokreće ove anksiozne reakcije kao odgovor. Ta anksiozna reakcija je ustvari zaštita od opasnosti i služi da bi se izbegle sve potencijalne pretnje.

Dok su ranije ljudi brinuli o tome da li će ih životinja napasti, danas su brige usmerene na posao, novac, porodičan život i druga krucijalna pitanja koja zahtevaju pažnju. U skladu sa brzim životom koji živimo, nervozan osećaj pre nekog važnog životnog događaja potpuno je normalan kao odgovor na stres.

Ipak, postoji značajna razlika između anksioznosti i anksioznog poremećaja. Anskiozni poremećaj je dijagnoza koja se uspostavlja nakon što se utvrdi da trajanje anksioznog osećaja ili težina stanja nije srazmerna okidaču. Tada anksioznost onemogućava obavljanje svakodnevnih aktivnosti i u tom slučaju postaje poremećaj.

Simptomi anksioznosti

• Nemir i osećaj kao da ste „na ivici”

• Nekontrolisani osećaj zabrinutosti

• Povećana razdražljivost

• Poteškoće sa koncentracijom

• Poteškoće sa spavanjem

• Pojačano znojenje

• Hladne ruke

• Povlačenje u sebe

Ako osoba ima jedan ili dva od ovih simptoma koji su blažeg oblika i dešavaju se povremeno, to se može nazvati anksioznost. Međutim, ako osoba ima ove simptome često ili konstantno i u težem obliku, može se posumnjati na anksiozni poremećaj i tada se savetuje poseta psihoterapeutu ili psihijatru.

 

Tipovi anksioznog poremećaja

Generalizovani anksiozni poremećaj: Ovo je hronični poremećaj koji uključuje prekomernu, dugotrajnu anksioznost i brige zbog nespecifičnih životnih događaja, predmeta i situacija. U ovakvom stanju osobe uglavnom ne mogu da identifikuju uzrok svoje anksioznosti.

Panični poremećaj: Kratki ili iznenadni napadi intenzivne brige karakterišu poremećaj panike. Ovi napadi mogu dovesti do drhtanja, zbunjenosti, vrtoglavice, mučnine i otežanog disanja. Napadi panike imaju tendenciju da se pojave i eskaliraju brzo, a napad može trajati i satima. Panični poremećaji obično se javljaju nakon zastrašujućih iskustava ili dužeg stresa, ali mogu se javiti i bez okidača. Pojedinac koji doživi napad panike može to pogrešno protumačiti kao bolest opasnu po život, i može izvršiti drastične promene u ponašanju kako bi izbegao buduće napade.

Specifična fobija: Ovo je iracionalan strah i izbegavanje određenog predmeta ili situacije. Fobije nisu poput ostalih anksioznih poremećaja, jer se odnose na specifičan uzrok. Osoba sa fobijom možda priznaje strah kao nelogičan ili ekstreman, ali ostaje nesposobna da kontroliše osećaj anksioznosti oko okidača. Okidači za fobiju kreću se od situacija i životinja do svakodnevnih predmeta.

Agorafobija: Ovo je strah i izbegavanje mesta, događaja ili situacija iz kojih može biti teško pobeći ili u kojima pomoć ne bi bila dostupna ako osoba postane zarobljena. Osoba sa agorafobijom može se bojati napuštanja kuće ili korišćenja liftova i javnog prevoza.

Socijalni anksiozni poremećaj ili socijalna fobija
: To je strah od negativnog prosuđivanja od strane drugih u socijalnim situacijama ili od javnog stida. Socijalni anksiozni poremećaj uključuje niz osećaja, poput straha od javnog nastupa, straha od intimnosti i anksioznosti oko poniženja i odbacivanja. Ovaj poremećaj može izazvati ljude da izbegavaju javne situacije i ljudski kontakt do te mere da je svakodnevni život izuzetno težak.

Separacioni anksiozni poremećaj: Visok nivo anksioznosti nakon odvajanja od osobe ili mesta koji pruža osećaj sigurnosti ili bezbednosti karakteriše poremećaj razdvajanja. Razdvajanje ponekad može rezultirati simptomima panike.

 

Uzroci anksioznih poremećaja

Uzrok anksioznog poremećaja nije lako odrediti i može ih biti više. Neki od uzroka mogu biti:

• Stresne situacije

• Problemi u porodici

• Genetika

• Nesklad hormona u telu

• Određene traume

 

Lečenje anksioznog poremećaja

Lečenje zavisi od težine poremećaja. U lakšim oblicima, osoba može i sama da nauči da kontroliše simptome, ali u težim oblicima poremećaja neophodna je psihoterapija ili uzimanje medikamenata, a ponekada i kombinacija ove dve metode lečenja. Svakako, koji god oblik anksioznosti bio, volja i rad na sebi su neophodni da bi se uzrok otkrio i simptomi otklonili.

Autor: Ana Stojilović

Izvor: Psihoverzum

Anksioznost i anksiozni poremećaj

 

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



0 0 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments