Ulogujte se / Kreirajte profil

Razgovori

Ulis

Ovo je jedan tekst gospodina Božidara Zečevića objavljenog marta 2001-ve u časopisu Filmske sveske u Beogradu.

Nadam se da ce ga procitati Kresa, kao zakleti kjubrikanac, Raskoljnikov,kao manje zakleti kjubrikanac i kao covek cija se profesija pominje u tekstu, 3opge zbog magije, Sioran zbog raznih stvari. Bicu razocaran ako ne bude barem jednog Herr-ovog otrovnog komentara.

Inace tekst je jedan od nacina kako se moze shvatiti ovaj film i sasvim pristojno dokumentuje ono zbog cega smatram ovaj film jednim od najznacajnijih ikad snimljenih.

Iz ovog posta izostavio sam deo koji govori o individuaciji i obozenju zato sto ulazi o neke druge vode koje, mozda, nisu interesantne za posetioce ove diskusije. Dakle…

2001: Odiseja u svemiru

gonzo

eh, kakva slucajnost! Sinoc sam bas odgledao Odiseju, tako da mi je ovaj tekst bas dobro dosao.

Herr

Otrovni komentar.

gonzo

ni najmanje.

noname

Uvek je lepo kada gledaoci vide vise u filmu od samog rezisera. Procitajte S.C.-ove zapise o filmu

milisav strike again

ulise tebi je dosadno u zivotu,nadji nesto jebi

Sioran

na zalost, ne mogu da prokomentarisem film, posto ga nisam gledala (istina je, nisam neki filmofil). ali cu svejedno da napomenem da je meni ova vrsta analize u najmanju ruku tudja, a u najvecu … pogresna.

ja mogu da shvatim i taj zlatni presek, i pravouganik u krugu i sve to, ako je cilj toga da gledaocima to bude lepo, ili interesantno, ili da im drzi paznju (nisam taj tip, ali ‘ajde, mogu da vidim da nas ima takvih). ali ako je cilj toga da se nesto nauci, da se valja nekakva filozofija, onda mislim da je to gubljenje vremena. prvo, zato sto ne znamo sta je receno, a ne znamo zato sto ne postoji jasna korespondencija izmedju tog vaseg znaka (kakav da je) i oznacenog. dalje, i da znamo tacno sta te slike govore, i da je u meri u kojoj ovaj tekst daje neku interpretaciju, bas to to sto se zeli reci, to je lose, plitko, iz prostog razloga sto slici nedostaje preciznost koju ima rec, a koja je neophodna za interesantnu a pogotovo novu misao. Usput, nije mi jasno zbog cega se neko tu i dalje drvi freda ili junga, kada su oni odavno na djubristu psihologije i za to postoje vrlo dobri razlozi.

Ulis

Pomalo je nekorektno reci da su Jung i Frojd odavno na smetlistu psihologije.Makar i zbog nekih zasluga u utemeljivanju iste.Tako ce neko reci i za Njutna (da je na djubristu fizike) a preko njega,jadnog,ipak se napravi nova (?) fizika.

Odnos znaka i oznacenog i jasna veza izmedju istih je vecito filozofsko i , naravno, jos uvek nereseno pitanje, pa je smela tvrdnja da rec ima preciznost koju slika (navodno) nema ili je manje ima, jer to implicira da je mnoge stvari do danas resila samo rec, a to nije tacno (ukoliko je nesto i resila). Zlatni presek i ostale proporcije imaju mnogo veci znacaj nego da bi nam nesto privuklo paznju i da bi nam nesto bilo (eventualno) interesantno. Cinjenica je da to vezujemo samo za estetiku (a sto nije sasvim tacno).

Za probu, Sioran , izmeri sebe od peta do pupka, i od pupka do vrha glave. Ako taj odnos nije 1:0.618 onda imas problem :))

Sioran

iskreno, ne mislim da su jung i freud imali nekih zasluga u utemeljivanju psihologije, te da je njihova uloga analogan newtonovoj. nijedno od njihovih ‘otkrica’ nije deo savremene psihologije (za razliku od newtonovske fizike, koja jeste vazan deo fizike za mnoge fizicare) zato sto metod koji oni koriste (introspekcija) nema opravdanja. tako da, ako tu i tamo postoje slicnosti sa necim sto je freud ili jung tvrdio (tipa, smatra se da mi mnogo toga nismo svesni, ili, smatra se da u svim ljudima postoje neke zajednicke tendencije i preokupacije – ali ne, ne znam, anime, mane itd.) onda je to slucajnost, a ne njihova zasluga.

ne mislim da je prioritet reci nad slikom u filozofiji nekakva dilema. kad bi to bio slucaj, filozofi ne bi pisali knjige, vec bi objavljivali zbirke crteza. ne vidim sta zelis da kazes – da zapravo slika ima vecu preciznost (nema, probaj da nacrtas ‘nije zirafa’, ili ‘nije precrtana zirafa’, a da jos to i svi ispravno interpretiraju itd.), ili da preciznost u filozofiji nije potrebna? (jeste, naravno, zato je to filozofija a ne muljanje).

ali koja je epistemicka korist od zlatnog preseka? dobro, dakle nije samo u tome da je lep itd. sta jos? sta ako imam te proporcije? (mrzi me da merim, deluje otprilike tako). sta iz toga moga da naucim, osim da je to nekakva invarijanta (eventualno) u nasoj estetici?

3opge

“nijedno od njihovih ‘otkrica’ nije deo savremene psihologije”

cekaj bre, Si, a kanabe ? ko je to otkrio ? a ono na kanabetu ?

Ulis

Sioran, Sioran…. Otkud i cemu takvo brisanje gumicom ova dva tipa?Ne odgovara tvojoj “racionalnosti”. Da li smo pricali iskljucivo o filozofiji? Probaj da recima iskazes “Gospodjice iz Avinjona” ili Maljevicev crni kvadrat.

Preciznost u filozofiji – kazes.Da li mislis na preciznost u iskazivanju misli koje su, redom, na djubristu filozofije (osim,verovatno,onih za koje ti mislis da su aktuelne). Nego pricamo li mi o semantici ili pragmatici.O odnosu znaka i oznacenog objekta ili o upotrebi tih znakova? Ne znam koja je korist zlatnog preseka. Forma je sredstvo izrazavanja nekog sustinskog sadrzaja,naravno.Ali zamisli sebe u proporciji 1:1.Ne bi bas bilo prijatno gledati te ili ziveti u tvojoj kozi. Eto neke koristi.

Sioran

kanabe? pa kakva je korist od njega osim za onih par hiljada preostalih psihoanaliticara da zaradjuju? i koje sto se desava na njemu? toboznji transfer? toboznji kontratransfer? toboznji uvidi u nesvesno? jel’ me ti to zezas?

Ulis,

brisanje dolazi od znanja psihologije koje je vece nego kod vecine koja ih ne brise. ne znam o kojoj racionalnosti pricas – da, ocekujem da se tvrdjenja o coveku potkrepe nekakvim podacima, a da to ne bude nekakav sinhronicitet, odnosno stvari tipa – ako pera u XIII veku nacrta krug na zidu svoje pecine, i ako je trogodisnje dete, zika, u dvadesetom veku nacrta krug u pesku, to znaci da je krug (koji naravno nije krug, vec nesto mnogo “dublje”) dubinski pokretac nasih akcija.

“Probaj da recima iskazes “Gospodjice iz Avinjona” ili Maljevicev crni kvadrat. “


pa tu nema sta da se iskaze, posto nema nikakvog sadrzaja. bas zato sto to nije moguce recima iskazati, iz takvih dela ne moze da se uci. to ne znaci da ona nemaju vrednost – samo da nemaju epistemicku vrednost.

da bismo uopste razumeli neku filozofsku poziciju, ona mora da bude dobro, znaci precizno artikulisana. znaci to je zahtev koji se pred danasnjeg filozofa postavlja, ukljucujuci i one koji razmisljaju drugacije od mene (i mog najcesce omiljenog dennetta).

koliko ja znam, ne pricamo ni o pragmatici ni o semantici. pricamo o tome da slika nije pogodan medijum za prenosenje znanja.

mozda ne bi bilo prijatno gledati me da ja imam neke druge proporcije, ali ja imam prave 🙂 proporcije, zato sto sam rezultat dugog niza generacija zena nad kojima su muskarci vrsili seksualnu selekciju (birali one koje im se svidjaju). zato danasnje zene imaju proporcije koje danasnji muskarci vole i obrnuto. sve je to po meni mnogo interesantnije nego traganje za zlatnim presekom ovde i onde.

Ulis

Cestitam na superiornom znanju psihologije te mi ne preostaje ista drugo no da ti verujem na rec. Dakle zbogom Sigmunde i Karl. (Da li i Adlera prikljuciti njima ?)

Probaj da recima iskazes “Gospodjice iz Avinjona” ili Maljevicev crni kvadrat. “

pa tu nema sta da se iskaze, posto nema nikakvog sadrzaja. bas zato sto to nije moguce recima iskazati, iz takvih dela ne moze da se uci. to ne znaci da ona nemaju vrednost – samo da nemaju epistemicku vrednost.

Bez komentara. Ne zelim 3opgeu otimati titulu loseg momka.

da bismo uopste razumeli neku filozofsku poziciju, ona mora da bude dobro, znaci precizno artikulisana. znaci to je zahtev koji se pred danasnjeg filozofa postavlja, ukljucujuci i one koji razmisljaju drugacije od mene (i mog najcesce omiljenog dennetta).

Ako je jezik sistem znakova koji sluze za izrazavanje misli i ako semantika govori o odnosu znaka i onoga sto znak znaci (odnos znaka i objekta) a pragmatika govori o razlicitim upotrebama znakova onda ima smisla moje pitanje u odnosu na tvoje tvrdjenje o preciznosti u filozofiji. Ili da pozovemo Umberta Eka da nam pripomogne?

Drago mi je da imas prave proporcije. Ne sporim da je to rezultat dugogodisnjeg rada i da je to vrlo interesantno. Ali reci zasto smo bas u tim proporcijama i mi, kao ljudska bica, ali i pahulje snega, kristali i svaki predmet i gradjevina u prirodi koja se dozivljava kao lepa?

Herr

Ja se javljam dobrovoljno da premerim Sioran ako ona dopusti i ukaze se prilika i da veseli skup obavestim o idealnosti njenih proporcija. Moji kriterijumi ce biti krajnje ostri, ali siroko postavljeni necemo ocenjivati samo sa stanovista recimo midnight hot sa Fashion TV. Srecom Sioran ni ta selekcija nije isla kako si nam opisala ukusi su razni, sad bi bar trecina zena bila kao filmske dive Rasa Majera sa ogromnim svakodnevnim problemima dinamike hodanja.

Prilozicu obecani izvestaj u formalizmu osamnestovekovne i proslovekovog fizike ako bas insistirate. Poseban osvrt ce biti sa stanovista dubinske psihologije.

Ulis Maljevicev crni kvadrat je zavrsio kao Tanjin venerin brezujak obrijan u obliku kvadrat i ofarban u belo koga je doticna na Venecijanskom Bijanalu setala pokrivena, a prikazivala samo selektoru istog, sto je ne znam koliko rastuzilo Mletke i njihove posetioce. Istu umjetninu Vrscani i Beogradjani su imali prilike videti za razliku od njih.

Glede simbola u razvikanom filmu ne mozes bas videti sunce i mesec u istom kvadrantu zato nam i umetnost sluzi ponekad da se igramo sa simbolima. Ne cenim filmove kojima treba prirucnik da bi ih shvatio, ubio sam se objasnjavajuci ih sve ortaku i shvatio da ih nisma ni ja shvatio u filmu vec iz knjige kako je snimana Odiseja. Prevelika mistifikacija zapravo za mene je i dalje Orandzada zakon.

Sioran

i adlera naravno. oni u sustini nikad nisu ni bili deo psihologije, posto je freud napustio naucnu zajednicu i poceo da osniva svoje institute za skolovanje psihoanaliticara.

nema potrebe da bilo sta prihvatas na rec. freudov metod se zasniva na pretpostavci da mi mozemo da imamo uvid u sopstvene motive (da ne pominjem kartezijansku viziju svesti koja je neodrziva). ta pretpostavka nema osnova, i to je otprilike to. sve sto je on tvrdio, ako je i tacno, onda je slucajno tacno.

nema potrebe da mi objasnjavas razliku izmedju semantike i pragmatike, pojmove koristim na rutinskoj bazi. samo ne vidim kako bi tu mogao da pomogne umberto eko. u principu, postoji teza da se semantika isrpljuje u pragmatici (to je otprilike quine), a da se ne iscrpljuje (to je vecina njih, u najmanju ruku pocev od platona).

ali ja ovde ne zagovaram posebnu filozofiju jezika, vec skrecem paznju na elementaru cinjenicu da je pretakanje slike u tekst, pogotovo ako je cilj tog teksta neka vrsta znanja, u sustini beskoristan posao.

ima verovatno dva objasnjenja – jedno su raznorazni ekvilibrijumi, koji nastaju kao rezultat istovremene selekcije po vise parametara. drugo (tipa pahulje) su raznorazna optimalna resenja u dinamickim sistemima.

herr,

ja uopste nisam protestovala protiv ‘igranja simbolima’ – stavi tri meseca u kvadrat ako hoces. ali nemoj da mi pricas da to znaci, ne znam, da je svako sam i sa sobom, potpunoscu, razlicitoscu i time drugim (bla bla), i da je to zapravo neka relevantna filozofija iz koje nesto nedvosmisleno sledi.

ukusi zapravo nisu razni, i o tome imas stotine istrazivanja na svim kontinentima. proporcije o kojima sam ja govorila su one koje je spomenuo ulis – odnos stopala-pupak/pupak-glava. u tim najkrupnijim parametrima, sve zene danas su manje-vise iste, iako postoji neka prirodna varijacija, na kojoj vi dalje vrsite svoju selekciju. ali zena cije su, ne znam, noge dva puta krace od njenih ruku itd, u sustini nema.

nego na ovom boardu nikako da zainteresujem nekog za ovaj sajt:

http://www.elsewhere.org/cgi-bin/postmodern to je racunar koji “pise” postmodernisticke tekstove.

3opge – Apr 22, 2002 10:01 (*.att.net)

prvo nije racunar nego rekurzivni generator. za racunar ces jos malo da sacekas. i nisu p-m tekstovi nego eseji sto je ogromna razlika. svako moze da napise smislen ili besmislen esej ali svako ne moze da napise smislen i dobar roman makar to bio i p-m roman /osim naravno ako ne definisemo p-m kao besmisao sto je takodje jedna mogucnost/.

zaleces se mnogo sve izgarajuci od zelje da sve zivo strpas u hijerarhiju i pravila, cime li samo na tom h. kljukaju omladinu, Sokrat je predavno popio otrov ?

Herr

Nesto si mi ostro krenuo na Si Zorge, ona cini se da zeli da negira mnostvo trucanja proslovekovnog, a ti da ga branis ili je to samo los dan u pitanju?

Si dozivljavas pogresno i previse, ne mozes u prirodi da vidis u isto vreme nad monolitom i Sunce i Lunu osim u nategnutoj igri simbola. Toliko o osnovnoj temi ovog posta Odiseji.

Sta ce nama makina dok je nama Milete P. i Vase P.? Sta te tu fascinira? Pojz je dovodila slona.

Sioran

prvo, kakve ima veze. iskreno, smara me insisitranje na detaljima tog tipa, koji guse poentu deplasiranom pedanterijom.

drugo, ne razumem kako je relevantna prica o tome da ‘svako moze da napise smislen ili besmislen esej’. poenta ovog generatora je da nesto sto prilicno podseca na pm tekst moze da bude potpuno besmisleno. iz toga ne sledi da je svaki pm tekst besmislen, samo da je to mogucnost koju sa vise hrabrosti treba uzeti u obzir.

“zaleces se mnogo sve izgarajuci od zelje da sve zivo strpas u hijerarhiju i pravila”

sta je ovo, psihoanaliza? mora biti da mi neko ispira mozak, posto znamo svako samostalno misleci mora, potresen bogastvom trenutka, bar ponekad da uzdahne nad neuhvatljivim misterijama, visestrukoscu znacenja itd.naravno da tezim jednostavnim objasnjenima, posto je to nejefikasniji put konvergencije ka istini (da ti preporucim literaturu?)

Sioran

Herr,

ja lepo rekoh. ako je cilj takvih kadrova da se u nekom smislu uziva (bivajucu iznenadjen, radostan, radoznao itd.) protiv toga nemam niti mogu da imam bilo sta. ako je cilj tih kadrova da se filozofira, onda, iz razloga na koje sam se delom osvrnula, imam dosta protiv takve filozofije.

3opge

prvo, kakve ima veze. iskreno, smara me >insisitranje na detaljima tog tipa, koji guse poentu deplasiranom pedanterijom.

razlika je kvalitativna, daleko od pedanterije.

drugo, ne razumem kako je relevantna prica o tome da ‘svako moze da napise smislen ili “besmislen esej’. poenta ovog generatora je da nesto sto prilicno podseca na pm tekst moze da bude potpuno besmisleno. iz toga ne sledi da je svaki pm tekst besmislen, samo da je to mogucnost koju sa vise hrabrosti treba uzeti u obzir.

procitaj ponovo sta napisah, naglasak je na razlici esej-roman.

“zaleces se mnogo sve izgarajuci od zelje  “da sve zivo strpas u hijerarhiju i pravila”

sta je ovo, psihoanaliza? mora biti da mi >neko ispira mozak, posto znamo svako >samostalno misleci mora, potresen bogastvom trenutka, bar ponekad da uzdahne nad neuhvatljivim misterijama, visestrukoscu  znacenja itd.

ne to nije p-a, za nju je potrebno kanabe.

naravno da tezim jednostavnim objasnjenima, posto je to nejefikasniji put konvergencije ka istini (da ti preporucim literaturu?)

hvala, citam samo stripove.

Sioran

kvalitativna svakako nije za moju poentu, a to je da mehanicki, tradicionalno ‘nemisleci’ proces moze da proizvede nesto sto lici na tzv. kreativan tekst. takodje ne vidim kako je za tu vrstu poente bitna razlika esej-roman. rec psihoanaliza nisam koristila u tehnickom smislu. a sta je za nju potrebno poznato mi je vrlo dobro (par godina iskustva npr. mi je dalo osecaj).

sneki

ne mogu da odolim, i ne znam koji me djavo natera da jutros procitam ovoliku kolicinu isprazne i efemerne retorike. jedan prica o filmu, a ne gleda filmove…drugi laprda o knjizevnosti, a ne cita knjige…treci o ‘mainstream’-u a pojma nema sta je to, usput zacini sa postmodernizmom i hermetickim tekstom… koja grupa patetiticnih luzera, bi bila najprikladnija rec, pod uslovom da se prihvati kao moja dobronamerna i iskrena kritika. herr…pogresio si sto si moje ime uopste upotrebio u ovom kontekstu/ smatram kao najvecu uvredu i ocekujem izvinjenje, bilo kojim putem…/

strasno. to ostavljam kresi, on ima ‘tapiju’ na ‘Pojz’ i da s vremena na vreme reminiscira proslost , devijantno doduse, sa tihim jecajima, ali niko nije savrsen.

Sioran

pogresno koristis reci isprazno i efemerno. ono sto mi ovde tvrdimo je mozda pogresno(vecinom verovatno nije, posto se u mnogim stvarima ne slazemo pa je verovatno neko u pravu), ali nikakav autoritet to ne ucinio tacnijim. mozda je nazivanje nekog luzerom dobronamerna kritika, ali je u najmanju ruku prilicno nezahtevna. no ako i sama kazes da ti to iskreno mislis, onda nam preostaje da zakljucimo da su ti misli dosta jednostavne, vise kao refleksi, pa da i ne mozes bolje. mislim to ja isto onako, dobronamerno.

sneki

ne uvlaci mi se u pointless i meaningless konverzaciju, tako da tvoju reakciju shvatam i razumem, uvredjen si, jer si i prvi reagovao, sto je dobro, mozda si i shvatio moj komentar. imbecilni egzibicionizam uvek dovodi do dezintegracije ega, sto je i potvrda tvoje reakcije. cak su mi simpaticnije i prozaicne emocije od spiritualne pustosi koju iskazujes svojim recima koristeci grandiloquent-ost na najsmesniji i paravo da ti kazem, nekako uvredljiv nacin… molim te da te ovaj odgovor ne inspirise i ne stimulise na gibberish koji ovde prosipas jer nemam ni zelje ni vremena da ti odgovaram.

odgovor je bio iskljucivo upucen herr-u…ti si jedan od smesno-pateticnih luzera koji se javio prvi. brzopletost i brljivost su tu izgleda jace strane.

Sioran

“dezintegracija ega”. pa ti stvarno nemas pojam o cemu lupetas. i sta mene briga sta je tebi simpaticnije, ja ovde nisam da tebi bude simpaticna, i zamisli, nije niko od nas. kome je tvoj odgovor bio upucen, takodje me ne zanima – ako zelis privatan razgovor za to postoje nacini. takodje i za to da ne odgovoras ako ti se zaista ne odgovara, umesto sto meljes ovde kao navijena, a da nista nisi rekla, osim sto dosadjujes ispovedanjima o tome sta tebi prija a sta ne, sta bi ti se htelo a sta ne itd.

3opge

Sioran,

sta se bre uzbudjujes, to sto se uz fanfare i timpane, na velika vrata, vratila na ovu diskusiju Sneki, Carica Srpskih Diskusija /CSD/, samo potvrdjuje da je ova mala zajebantska rasprava nas, “pateticnih luzera” kako nam tepa /ja sam valjda onaj koji ne cita ali laprda/, jako privukla i zaintrigirala a pogotovo kada je u celu igru ubacen i samozatajni p-m, uvek in kao tema i svez kao visibaba pod snegom u februaru kada sa poluzaledjenog Dunava duva kosava a zubato sunce gmize po obzorju. mogu da je vidim kako od srece sto nam je “skresala” izvija obrve i smesi se.

Ulis

Ipak,  iz sentimentalnosti, pozdrav bivsoj sugradjanki.

Sioran, Sioran, da li desava da ponekad pomislis da nisi u pravu?  Tvrdoglavo insistiranje na ispravnosti svojih stavova ponekad govori vise nego sadrzaj istih.

sneki – Apr 22, 2002 16:28 (*.bellsouth.net)

dragi zorge, da te ne vidjam na drugim diskusijama, zamerila bih ti navodnice, ovako… ovo nije vracanje na zalost, ovo je bio zaista moj slucajni i zalutali post i komentar vise izazvan besmislenom omnipotencijom nego sustinom. kakvo crno vracanje…

dragi ulise,

hvala na pozdravu, sentimentalnost je jako i postojano osecanje. predlazem ti dve knjige, jednu koju moras da nabavis, ‘s,m,l,xl’ r.koolhaas-a i b.man-a, uzivaces i vec mnogo spominjanu a.rand, ‘the fountainhead’…njenu opcinjenost wrightom i arhitekturom uopste i sallivenom. imala sam prilike da vidim blueprints koolhaas-ovog guggenheim-a, nesto fascinantno…

treba da vidis ‘prada’ radnju na broadway-ju i guggenheim u las vegasu. njemu ne treba kompjuter za fantazmagoriju kao gehry-ju. vrlo inteligentan arhitekta.

p.s.
i jos nesto…kako si samo mogao da lupetas onako o lennonu i njegovom stvaralastvu?  molim te, procitaj ponovo sta si napisao pa se stidi. odbijam da verujem da kod njega, lennona, kao i mccartny-ja nisi prepoznao avangardu, vizionarstvo, bazu za sve ostalo…pa pusti beli album samo i slusaj tekst…pa obrati paznju na revolucionarnu promenu stila…ma glupo je da uopste pricam, stvarno. ‘nije znao da svira ili nije znao note’, parafraziram po secanju…strasno.

e pa drustvo, bilo mi je zadovoljstvo sto se ova slucajnost pretvorila u mali dijalog sa vama, sorry for the long windedness…srecom, digresije su bile ‘pod kontrolom’…

‘naf said,
pozdrav

Ulis

Snezana , daj ne zezaj. Pa nisi valjda stvarno shvatila na taj nacin ono o Lenonu i Bitlsima. Sve je to bilo ironicno u kontekstu diskusije i moje neravnopravne borbe sa Sioran. Beli album je moje najomiljenije parce muzike uopste. Naravno da su njih dvojica napisali muziku koja se jos i ne shvata. Dear Prudence, Hapiness is worm gun, I”m so tired, Cry,baby,cry. I ne samo Beli album. Lenonova Tomorrow never knows sa Revolvera je najinventivnija stvar ikad napisana,verovatno. A jos I’m only sleeping i She said,she said. Kada smo vec kod Lenona poslusaj Plastic Ono Band, prvu plocu posle raspada. Neke tragove takve inventivnosti kasnije sam nasao u Joy Division (narocito na Unknown pleasure) i sada na Kid A i Amnesiac Radiohead-a.

Ja sam ti konzervativac u arhitekturi. Barem sam tako mislio. Da li je moguce da se neko seca Salivena.?

3opge

Ulise bas sad przim Nortonu les bains douche od divizijona uzmi to obavezno cuj …podize mrtve i tera ih da lete sve se raspadajuci

sneki

pa zato sam se i zgranula kada sam procital o lennonu, znajuci te, uzasnula sam se, ma ne mogu ti opisati, ne znam sta me je sprecilo da te ne ‘izgrdim’…sada mi je lakse. ma znala sam da ce ti se svidjati kool…zaista interesantan pristup.

da, saliven, zamisli. nadji tu knjigu, a ovu small, midium, large and extra large, nadji kako znas, videces, sa esejima i opisima, ma uzivanje…

bas mi je drago, javi mi se da reminisciramo malo. pozdrav, prijatno iznenadjenje, a i ‘duznik’ si mi…

sneki

zorge, dosadan si sa ‘divisionom’, da znas…slusaj kashmire, nisam ja valjda poslednji metuzalem koji se pali na zep? jeste da su cista komercijala gledano sa ove distance, ali su emocionalni manipulanti skoro kao dostojevski.

ulise, lately slusam pink floyd, a da nisam sigurna zasto.

Ulis

3opge, zauzvrat, odslusaj Everything in its right place, National anthem i Optimistic sa Kid A i I might be wrong, Life in a glass house i Pulkpull….. sa Amnesiac-a. A onda skok unazad na Airbag i Paranoid Android, Karma police i ostalo sa OK computer-a. Radiohead je za mene prijatno iznanedjenje i prva druzina koja se posle Ian-a i kompanije da ceniti.

Sneki,
Wish you were here i Comfortably numb sa Pulse – obavezno.A zatim se vrati na kompletni Meddle.

3opge

juce mi covek doneo isprzio Amnesiac al zaboravio da ponese disk, dobicu za koji dan. pored toga sofisticirana minimalisticka skotska opskurna elektronika ‘boards of canada’ ‘music has the right to children’ trazi bar 5-6 slusanja pre razrade. probaj obavezno.

Sioran

3orge,

ma nemas pojma, od uvida da je diskusija u kojoj ja ucestvujem privukla paznju sneki rastem kao kvasac. pazi jos mi se i obratila, sa dubinskom opservacijom da pricam o filmu koji nisam gledala.

Ulis,

pomislim, naravno, ali kad cujem dobre razloge (dobri razlozi *nisu* gadjanje imenima, muljanje, pogadjanje mojih motiva i sl.). mislim da bi se iznenadio kad bi znao koliko puta sam promenila svoj weltanschauung.

Ulis

Sioran, da li je bilo dobrih razloga u ovih par diskusija?

Herr

Sa damama nema rasprave, moje izvinjenje Sneki. Javno uz najdublje kajanje i osmeh na licu. Samo podsecanje na tvoj post o slonu slikaru. Zbog zvake o PM sa Marinom sa domena .au sam i presao iz citaca u pisace. Dugujes mi o delu Santjaga Calatrave u Torontu.

ne mogu da odolim, i ne znam koji me djavo natera da jutros procitam ovoliku kolicinu isprazne i efemerne retorike.

Mi ovde otkrivamo tajne svemira i kako da uticemo na Concord Coalition u vezi otplate amerikanskih dugova.

jedan prica o filmu, a ne gleda filmove…drugi laprda o knjizevnosti, a ne cita knjige… treci o ‘mainstream’-u a >pojma nema sta je to, usput zacini sa postmodernizmom i hermetickim tekstom… koja grupa patetiticnih luzera, bi bila najprikladnija rec, pod uslovom da se prihvati kao moja dobronamerna i iskrena kritika.

Ovde postoji nemala doza egzibicionizma i sta je tu novo? moramo da udrobimo od svega po malo.

herr…pogresio si sto si moje ime uopste upotrebio u ovom kontekstu/ smatram kao najvecu uvredu i ocekujem izvinjenje, bilo >kojim putem…/strasno. to ostavljam kresi, on ima ‘tapiju’ na ‘Pojz’ i da s vremena na vreme reminiscira proslost, devijantno doduse, sa tihim jecajima, ali niko nije savrsen.

Zar je moguce da neko moze imati tapiju na tebe makar i virtualnu.

Sioran, sta ces u odnosu na Sneki moras da budes druga, shmrc, kismet. Nije mala sitnica (djavo je u njima) to sto Zorge ukazuje, s druge strane u pokusajima pojasnjenja pojma postmoderna se cesto pominje pisanje koje treba da lici na esej. Automatsko pisanje tekstova je nesto sto je prethodilo postmoderni bar pola veka BTW. Problem je sto jedna odurna skvadra pise nesmislene tekstove (verovatno su culi da ako imas dovoljno majmuna i pisacih masina da ce neko od njih otkucati npr Sekspirova sabrana dela no dosad od tog mnostva ni haiku osim u njihovim ocima)i to proglasava postmodernom (vec past tensom osim za pobacaje sa Svetske Knjizevnosti), a ne sto programom mozes proizvesti nesto nalik na to. (ovo se u srpskom sigurno ne zove prosto prosirena recenica). Da se vratimo na Odiseju definitivno je vise od pola filma foliraza visokoumna i viseznacenja sto se lako moze zakljuciti na osnovu prilozenog teksta, boljepogledaj Tamnu Zvezdu i Djavolje Seme da ne dosadjujema o sa dva S.

Ulise vidi sta smo ti uradili od posta, javi se.

Ulis

Pa ovde se ,osim u originalnom tekstu Zecevica, nije ni pricalo o Odiseji.  S obzirom na razvoj diskusije, mozda je Milisav koji strike again imao pravo. I ne samo u odnosu na mene.

sneki

to sam htela da cujem herr…znas ti. a i dodatak o PoMo-u ti se racuna kao iskupljenje. samo ti dodji ‘na’ calatravu, uzivaces u BCE place-u, imamo mi i moriyama-u i meier-a i van der rohe-a u tragovima…

trenutno uzivam u art decco SoBe, pijuckajuci kubansku kafu u Newsu…i green aplle martini coctail u ‘delano’-u.

ulise, treba da vidis taj interior design, radio ga je phillipe starck…teatar, teatar u pravom smislu, a bazen je spojen sa okeanom i napravljen u tri nivoa. u njemu se i jede i pije i kupa… napravili su sada u hollywood beach-u jos jedan hotel na rusevinama starog, ‘diplomat’ …kosta $800 millions, mozes li to da zamislis? razumem one hotele u las vegasu koji kostaju $1 billion i 500 millions i vise.tamo su replike new york times square-a, ajfelove kule, venecije sa kanalima i gondolama…

inace, michael graves je vrlo popular u floridi, nema shopping mall-a a da ga on nije dizajnirao. meni se njegov post-modernizam ne svidja…ima divan rendering, divne elevacije, ali mu je design nekako , bar meni, nestimulativan.

calatrava je fenomenalan, narocito mostovi… ocigledno mi je nedostajao sagovornik za ‘zgrade’.

sneki

hej, herr…jel to gledas ‘moju’ jeanne beker, ili si samo tako lupio fashion television? koja marina, i koja PoMo diskusija?

Sioran

Ulis,

pa mislim da nije, delom zato sto su se obe diskusije relativno naglo prekinule (valjda vama nije toliko do toga da se stvar istera; meni jeste, ali ne mogu sama).

herr,

na koje automatsko pisanje tekstova mislis? ne znam ni na koju moju upotrebu reci ‘postmoderna’ mislis (nisam je ni koristila, osim za generator cije je to ime); u sta spadaju npr. derrida, irigaray, lacan etc? da li je to postmoderna? mislim i ako nije, nije preterano bitno za ono sto sam ja htela da kazem. cinjenica je da u evropskoj filozofiji postoji vrsta pisanja i ‘rezonovanja’ koja je losa (u americi su ih dobrim delom sabili u english departmente). takva vrsta pisanja je prisutna u ovom tekstu, to je sve. dakle reci da je postomoderna istorija u tom smislu (muljanje u kojem se koriscenje reci istina, razlog i dokaz smatra znakom jednostranosti, plitkoce i neposobnosti da se uoci slozenost problema) jednostavno nije tacno.

sneki

izvini sioran , tek sada shvatih da si zensko?! izvini, molim te, nije mi bila namera da tvoje misljenje nikako dovodim u sumnju, jednostavno volim kako visualnu, tako i retoricku flamboyance pa mi je zasmetala tvoja analiticnost, kojoj i ja inace cesto pribegavam.

a i a.erickson je interesantan za vizuelno uzivanje herr…

pa da vratim topic tamo gde pripada, malo patetike nije na odmet, za kraj /inace jedan od najlepsih, najromanticnijih filmova na svetu/

‘though nothing can bring back the hour
of splendor in the grass
of glory in the flower
we will grieve not, but rather find
strength in what remains behind’…

pozdrav

Ulis

Sioran, duso,

plasim se da ni puno duze diskusije ne bi uticale na tvoj zauzeti gard u njima. Govoris o recima i njihovoj preciznosti. Ono sto odmah mogu da priznam je efikasnost reci u ubijanju ljudi. Od Branka Miljkovica kojeg ubi prejaka rec do Dragise Pavlovica kojeg i politicki i fizicki ubise tri reci: olako obecana brzina;na osmoj sednici SK Srbije neke 87 godine. Uzalud je to sto je bio u pravu. Posle toga je usledio rat.

Herr,

nikada nisam mogao da prihvatim da je Odiseja nesto komplikovan film za shvatiti. Mozda mi je pomoglo to sto sam prvo procitao knjigu a zatim i Izgubljene svetove 2001-ve (ili kako je sniman film) istog autora Artura Klarka o kojoj, verovatno, i ti pricas. Problem za vecinu ljudi nastaje od trenutka prolaska kroz kapiju i dolaska coveka u ONU sobu,negde tamo. Te neke stvari pometu ljude i tu nastaje navodna zatvorenost, misticnost, viseznacnost i neznamstajosvise u filmu. Licno za mene, ne zato sto sam pametniji od Herra ili moga oca ili cistaca cipela na ulici, jasno je da se sa Boumenom desava ono sto se desavalo sa majmunom na pocetku filma. I to je najednostavniji odgovor na sva pitanja u vezi znacenja filma. Nista spektakularno. Sto tu ima malo simbolike o kojoj je Zecevic pisao, malo Jungovskog (oprosti Sioran ja nisam prevazisao navedenog tipa za razliku od tebe) trazenja i nalazenja Boga, malo pretpostavljene kosmicke antropologije, to mu dodje kao so i biber u jelu. Da je bilo jos manje govornih scena, da se film zavrsio sa scenom umiruceg coveka i onog monolita, dakle bez prikaza deteta-zvezde,  mozda bih ga stavio u istu ravan sa Rubljovom. Ovako je samo drugi na nekoj mojoj listi omiljenih filmova.

Sneki,

Dakle mladi i lepi Natali Vud i Voren Biti u Sjaju u travi. Izvanredna americka melodrama. Ti znas da cu mu odmah suprostaviti ruski odgovor koji je, cak,  i tebe rasplakao. Dakle Varljivo sunce i Olega Menjsikova. Onaj film o kojem smo nekada pricali Svoj medju tudjima i tudj medju svojima sam nabavio pre mesec dana.Trebaju mi jos Oci Carnije pa da kompletiram filmografiju brata najblizeg prijatelja Majstora. Naravno mislim na Nikitu Mihalkova,brata mu Andreja Koncalovskog i Majstora (nema nikakve veze sa masonima) A.T-og.

“Imao sam dug i bogat zivot.I sta sada dok umirem,vidim.Neke vozove sa guskama….”

A sto se Kalatrave tice,izvanredan je sa mostovima. Ona stanica u Lionu govori da , u biti, nije arhitekta. Stark je ipak samo dizajner. Doduse sjajan. Grejvs ima samo jednu zgradu koja me je dojmila. Cini mi se da je u Portlandu. Geri takodje jednu onu u Bilbaou, gde su mu uspeliji enterijeri. Nisam protiv americkih arhitekata. Ricard Mejer mi je najomiljeniji zajedno sa Aratom Isozakijem-verovatno najinventivnijim zivim graditeljem.Tu je negde i Tadao Ando. Priznajem u mojoj arh.biti je ipak Korbizije (cak je i Mejer jedan, doduse inventivan, njegov replikant)

Ulis

I jos nesto u vezi filma. Nezapazena je ostala jedna od mogucih definicija privlacnosti filma u pocetnom tekstu. A to je misao da nije samo san oblast u kojoj se prividno oslobadjamo gravitacije vec i film, pa prijatnost koju osecamo pri posmatranju usporenih snimaka potice od nase teznje da se oslobodimo iste. Ranije sam negde citirao Morisona i njegovu recenicu da privlacnost filma lezi u strahu od smrti jer filmovi stvaraju iluziju lazne vecnosti. Odiseja se prica skoro iskljucivo jezikom slike, dakle onim sto je imanentno filmu kao umetnosti. Vecina drugih filmova su samo “islikane” price. Dakle citao sam, recimo Jadnike i sada cu pogledati film koji “slika” tu pricu i ocenicu ga uspesnim onoliko koliko se poklapa sa onim slikama u mojoj glavi dok sam citao roman. U ostalim slucajevima ja gledam “islikanu” pricu nekog scenariste kojeg je usmeravao zlocesti holivudski producent, kagebeovac u Goskinu ili cenzurista u Avala filmu. Odiseja je film koji je sniman pre skoro 40 godina i koji je jos uvek jedan od retkih filmova koji sasvim blizu onoga kako ja i jos poneko shvata film kao umetnost(naravno ako zaboravimo Bergmana:)). I tu se Sioran i ja razilazimo. Ona smatra da se nesto da ispricati, dokazati, razjasniti,  napraviti korak napred samo dobro profilisanom, naucno zasnovanom “recju”, dok ja mislim da se to moze uraditi i “slikom”, intuicijom, necim metafizickim (da stidim se sto upotrebljavam ovu “zabranjenu” rec)..Racionalni, zapadnjacki um ce, videvsi cvet, otkinuti ga, podvrgnuti svim mogucim analizama i onda saopstiti svoju, verovatno pribliznu tacnu, analizu. Pritom ga cinjenica da je cvet otkinut ne zabrinjava ako je uopste i primecuje. Istocnjacki um, to, zasigurno, nece uraditi i ne verujem da ce mu krajnji stav biti manje tacan od zapadnjackog.  Stavise.

U ovo ime jedna haiku pesmica za Herr-a:

Staro jezero.
Zaba u vodu skocila.
Pljesak u tisini.

Sioran

Ulis,

ne znam o kakvom gardu govoris. ja sam izlozila svoju poziciju, ti si izasao sa nekakvim argumentima, za koje ja mislim da ne stoje, i to sam obrazlozila, sledeci potez je tvoj. ako je za tebe gard to sto necu da prihvatim kritiku samo zato sto znam da sam ja nesavrsena (pa jel’ treba uvek diskretno korigovati svoje pozicije, posto nisi omniscientan), ili zato sto je dobronamerna, onda jeste, imam gard i ponosim se njim. stavise, mislim da me upravo takva vrsta ‘garda’ dovela do toga da izgradim poziciju koja je bolja od raznoraznih nekoherentnih, wishy-washy, willy-nilly etc. prica. i da, takav ‘gard’ sam ranije imala prema svojim bivsim pozicijama, koje su u sebi imale mnoge elemente ovoga sto ti govori, pa me to opet nije sprecila da sve okrenem na glavu.

da li bi duza diskusija sa vama ovde nesto promenila ne znam, ali to ne znas ni ti. generalno, postoji pozitivna korelacija izmedju ukupnog broja argumenata (znaci duzine diskusije) i broja valjanih argumenata.

o tome da ‘rec’ moze da te ubije ili te bar dobro namlati znam iz licnog iskustva. samo tu nije problem u recima vec u ljudima. mislis da bi se ne znam pavlovic bolje proveo da je pantomimom pokazao da miloseviceva prica ne drzi vodu, ili da bih ja prosla bez batina da sam 90 nosila poster sa precrtanom slikom milosevica umesto ulazila u diskusije?

“I tu se Sioran i ja razilazimo. Ona smatra da se nesto da ispricati,dokazati, razjasniti, napraviti korak napred samo dobro profilisanom, naucno zasnovanom “recju”, dok ja mislim da se to moze uraditi i “slikom”, intuicijom, necim metafizickim (da stidim se sto upotrebljavam ovu “zabranjenu” rec)..

naravno da prica moze da se isprica slikom – moj omiljeni filozof tvrdi da je ‘ja’ zapravo prica, prica tvog zivota (koja se naravno stalno dopisuje i preradjuje, a njen medijum je u najmanju ruku nejasan). ali u takvoj prici slika pere koji je zaljubljen u seku znaci da je pera zaljubljen u seku, zato sto je npr. seka lepa; to nije prica o tome da je, ne znam, prenarativna seksualnost uslov klasnog izrazavanja. gde sam ja rekla da sam protiv slike – ja sam protiv pretakanja slike u tekst, odnosno teksta tipa onaj koji si ti ostavio.

btw, ako je neka rec zabranjena u savremenom ‘intelektualnom’ diskursu to je “istina”, “naucno”, “logicno”, ne metafizika. a o bilo kakvoj tezi da ljudi sirom sveta dele iste zelje, strahove i ciljeve, te da su ovi dobrim delom rezultat genetike da i ne govorim.

“Racionalni, zapadnjacki um ce, videvsi cvet, otkinuti ga,podvrgnuti svim mogucim analizama i onda saopstiti svoju,verovatno pribliznu tacnu,analizu.  Pritom ga cinjenica da je cvet otkinut ne zabrinjava ako je uopste i primecuje.”

jel’ ovo jedan od tih argumenata zbog kojih bi mozda trebalo da promenim misljenje? kakve veze ima logika sa sposobnoscu da se uziva u raznoraznim stvarima, ili sa sposobnoscu da se slede principi? koji je uopste cilj ovog komentara osim da mene (vec na zlom glasu zbog svoje valjda neprimerene racionalnosti, a bez nekog da mi cuva ledja na diskusiji koju retko posecujem) prikaze kao nekog ko je nesposoban da uziva u stvarima u kojima to povlasteni (oni koji se logici, podacima, razlozima i sl. tek povremo okrecu, valjda) cine?

Ulis

Nije problem sto imas gard (definisimo to kao malo tvrdoglavije cuvanje sopstvenog stava). Problem je sto, mozda, ne zelis da priznas da tvoj stav nije uvek i u svemu tacan. Ovde se ne racuna sto ces uopsteno, nekad i negde reci da umes da korigujes sopstveno misljenje. Na kraju krajeva, to mi ne smeta, mozda mi je cak i simpaticno.

Nemoj molim te da upotrebljavas ove recenice kao “postoji pozitivna korelacija izmedju ukupnog broja argumenata (znaci duzine diskusije) i broja valjanih argumenata.”  Deluje previse knjiski.

Zasto previse cesto pobedjuje iracionalnost?  Pavlovic je bio racionalan, pobedio je iracionalni Milosevic, izgubila je Srbija. Neka mi “tvoja” racionalnost obrazlozi racionalnost iracionalnosti.

U necem se ipak slazemo. A to je da se slikom moze ispricati prica. U vezi tvog stava da si protiv pretakanja slike u tekst (ovde ne mislim na konkretni tekst vec uopsteno) jer to smatras beskorisnim, ja samo zelim da je to ponekad moguce uraditi a da rezultat ne bude beskoristan.

Nisam mesao logiku sa sposobnoscu da se uziva u raznoraznim stvarima ili sa sposobnoscu da se slede principi. Govorio sam o postojanju dve logike. Smatram ih obe mogucim. Ni na kraj pameti mi nije bilo da te prikazem kao nekoga koji je nesposoban da uziva u stvarima u kojima ,navodno povlasceni,cine. Ipak ne zaboravi,neko rece da je logika pakao.

Sioran

ne znam, ti si pricao o tome kao da su te dve stvari nespojive (tipa, eto, imamo nekog ko cupa cvet zbog analize, i nije ga briga). i dalje, ne mislim da je uzivanju u cvecu vrsta logike. (ipak ocajnicki pokusavajuci da se kvalifikuje kao neko ko koristi obe vrste “logike”) – obozavam paranoid android (mada uglavnom slusam klasiku, zapravo).

“Zasto previse cesto pobedjuje iracionalnost? Pavlovic je bio racionalan,pobedio je iracionalni Milosevic,izgubila je Srbija.Neka mi “tvoja” racionalnost obrazlozi racionalnost iracionalnosti.”

o tome mogu da pricam danima. ponekad, ono sto je iracionalno za nas je ‘racionalno’ za nekog drugog, tipa nase gene. dalje, racionalnost se zasniva na donosenju odluka na odredjeni nacin, na bazi informacija koje posedujes. veci deo srbije je imao pogresne informacije u to vreme (da ih svi mrze, da nas slovenci izrabljuju, da je milosevic za jugoslaviju itd itd.). u tom smislu njihovo ponasanje nije bilo iracionalno, kao sto ne bi bilo iracionalno od tebe da npr. ne pijes kafu ako ti pera kaze da je zika u nju sipao otrov, iako zika to u stvari nije uradio.

moj stav je u celoj ovoj prici imao samo nekoliko elemenata – tipa da su pozitivni efekti freuda na psihoanalizu minimalni i da je jezik najbolji medijum za know-that znanje. jednostavno nisam videla nisam videla razloga da te svoje stavove promenim – ako mislis da postoje, reci ih, slusam prilicno pazljivo.

iskreno, mislim da je tehnicki sleng tipa korelacija daleko uzbudljiviji od name-droppinga.

Ulis

Ne mislim da je opravdanje za Srbiju da nije bila informisana.Bila je,cini mi se.Danas je jos veci problem sto Srbija krivi Milosevica sto je izgubio ratove a ne sto ih je uopste vodio. Da li su te dve logike spojive-ne znam. Da postoje-verujem. Pokusacu da ti iznesem razloge kada budes slusala pazljivo a ne prilicno pazljivo :)). Ovde je vec kasno. Paranoid android ? Klasika?

Sioran,mogu li te zaprositi?

Sioran

slazem se da se i danas milosevic uglavnom kritikuje iz pogresnih razloga, ali mislim da su razlog tome i dalje uglavnom pogresne informacije. kada pricas sa ljudima koji (slazemo se, dakle) pogresno misle o tome, oni ce i dalje da ti pricaju se milosevic zalagao za ocuvanje SFRJ, da su nas drugi izrabljivali u bivsoj jugoslaviji, da su oni nas prvi napali itd. dakle veruju u nesto sto nije tacno, a zatim odatle korektno
zakljucuju da je trebalo da se branimo.

koji ti je omiljeni kompozitor?

Ulis

Milosevic se nikada nije iskreno zalagao za SFRJ. Do 89-te ljudi u Srbiji pojma nisu imali o broju i kvalitetu zivota Srba u Hrvatskoj, o izrabljivanju….Sioran, na zalost, mislim da je Srbija i te kako kriva. I to zbog jednog narodnjackog, konzervativnog nacina razmisljanja. Srbija i Milosevic su se medjusobno hranili. Danas Srbija pere ruke. Prvo pricam o krivici svoje zemlje a itekako bih mogao i o drugima.

Gustav Maler. Naravno Bah i Mocart. Ako je Beli album najbolje parce rok muzike, onda je Rekvijem najbolje parce muzike uopste.

Ne budi neozbiljna sa ozbiljnim ponudama:)) …milion rubalja za tvoja glatka ramena…

Sioran

hej, ja to znam! ne moras ti meni da objasnjavas da je milosevic bio protiv SFRJ – bas ta konkretna neistina (vidis kako je dobro da postoji taj pojam :-)) je mene kostala poprilicne traume. problem je sto ljudi to misle, i delom misle zato sto imaju pogresne informacije, tipa one koje su dolazile sa rts-a. vecinu njih mrzi da sada odmotava film 15 godina unazad, i priseca se srpskih kradja iz budzeta, zahteva da srbija ima 4 od 8 glasova u predsednistvu itd. pa naravno da je srbija kriva – ja samo kazem da je racionalna, imajuci u vidu informacije na osnovu kojih govori. tim povodom je i poceo ovaj deo diskusije.

mislis mozartov requiem? volim requiem, ali mislim da ima boljih stvari. koji su ti omiljeni delovi? sta jos volis od mozarta? missa h-moll je verovatno moj prvi kandidat, kantata #4 (christ lag in todesbanden) drugi. od mallera sam samo 9. simfoniju dosta slusala.

hej, ja vec udata. koliko imas godina?

Sioran

hej javi se, da ne mislim da si se ubio :-).

Ulis

Ako je po Pavicevom tvrdjenju svaki san mala vezba smrti onda…..onda sam se malo ubio….

1987 nije bilo RTS-a vec RTB Stambolica, Suse, Milica, Kovaca itd..(trenutno najvecih demokrata na kugli zemaljskoj). Hocu reci nije bilo milosevicevske propagande. Otkud onda takva plebiscitarna podrska Slobodanu. Kada su Matiju Beckovica pitali sta misli o njemu neke 88 odgovorio je “Nomen est omen”, Pavic ga je uporedjivao sa Gorbacevim, Cosic smatrao srpskim drzavnikom veka, Selenic takodje…

Prva i peta simfonija Malera. Brandeburski koncerti i Muke po Mati Baha. Sijaset drugih tokata i ostalih apstraktnih konstrukcija istog. 40-ta simfonija Amadeusa. Citiracu Arsena Dedica : meni je ipak najdrazi pocetak….. sto se tice Rekvijema. Mendelsonov violinski koncert.

…i da se vratim na pocetak ovog teksta.Dok sam se vezbao smrti “letele su nocas iznad moga krova ptice selice. A ja sam sanjao tvoja koljena i tvoje poljupce. Bog mi daje, Bog mi odnosi…:))

Sioran

za 1987 moram da priznam da ne znam, tada mi jos politika nije bila na kraj pameti. ali i dalje bih isla sa tim da su postojale pogresne informacije. koje je tvoje objasnjenje? zasto je imao plebiscitarnu podrsku?

moram da priznam da je meni pasija po mateji za nijansu preglomazna, i da, za moj ukus, ima previse recitativa. iako mi je onaj prvi hor (kommt etc). jedna od najpotresnijih stvari koje sam slusala. i ne da nema drugih predivnih delova – npr. duet sopran/alt ‘so ist mein jesus..’ koji se preobrazi u hor od kojeg bukvalno srce pocne da mi lupa. ja vise volim pasiju po jovanu, koja mi je nekako intimnija, ljudskija, lokalna. no mozda je sve to pitanje kolicine slusanja.

jel’ volis umetnost fuge?

i meni je najdrazi pocetak 🙂 requiema, narocito pre nego sto se razvije u ‘et lux perpetua’ (mislim da tako ide).

40. je stvarno izvanredna. ako nisi slusao, preporucujem 25, to je simfonija kojom pocinje ‘amadeus’. ne znam da li slusas mozart-ve klavirske koncerte, po meni su oni bolji od simfonija i, generalno imaju dubinu i osecajnost koja je ‘hard to match’.

vidim ne spominjes beethovena. kao die-hard bach fan, moram da priznam da me to raduje, posto me izludjuju ovi likovi sto su u fazonu – nije los bach, udario je temelje za beethovena. mada ga ja licno bas volim, no o tome kasnije, tj. ako ja odrzim ovaj svoj seherezadijski projekat 🙂

Ulis

Ne znam Sioran. Tipicno srpsko iracionalno ponasanje. Kao 1903,1914, kao silne i uzaludne pogibije u prvom i drugom svetskom ratu, opcinjenost Titom, zdusno prihvatanje jugoslovensta. Mi smo jedan mali, nesrecan i nedozreo narod.

Za Betovena se slazemo. A u fugama ima onoga o cemu smo pisali u toku diskusije,proporcija itd..Uostalom jedan od legendarnih posetioca ove diskusije po imenu Raskoljnikov je strucnjak za ove stvari ali se nesto ne oglasava. Bio bi sigurno zahvalniji sagovornik za ovu temu od mene koji sam odrastao na Pink Floyd-ima.

Da ne zaboravim. 40.

Herr

Sneki na domacem zacetku kablovske distribucije skidaju FTV za poljsko trziste. Kao i sve fransize dosadi jedno sedamnest puta sam gledao Modu u Miamiu, TV je dosadan pogotovu kad specijalizujes kanal, onda stoti put gledas kako je romel izgubio u africi, a desetine novih ratova u svetu. Jedino sto bi vredelo imati je IMC kanal ali to nece biti u Jevropi. Marina je bila diskutantkinja sa domena .au, nesto je postavila o pmoderni i tako je krenula prica. BTW jel neko video R negde na mrezi ili u CA? Dolazak u TO, nema sanse sa ovakvim viznim statusom nase cemerne zemlje, muka mi kad tvoj zemljak prica o popravljanju naseg polozaja, a ovdasnje ambasade su pocele jos zesce da sikaniraju domorodce, sad mesto Firence i Mletaka idem u Stambol jerbo zezaju agencije oko pasosa previse likova ostaje tamo.

Sioran moj projekat je skromniji samo premer za razliku od Ulisa koji bi da se lisi slobode. Ako nisi na JFK cime se bavis? Zorge je trebalo da gostuje u MA ocekujem njegovo izvesce o ishrani u Cambridgeu sta je lokao osim Semjuela. U doba silnih izama bilo je par grupica koji su takvo sta radili samo bez pomoci programa. Sta ce Zlobi pokora veca nego sto je drzo u kuci.

Ulise sve koji volite Korbizjea bi trebalo sabiti dozivotno u dela Beton Brutalizma. Surovo, al sta ces, ni on nije imao milosti. Santjago ima dosad dva dela u NA i jedno je pregradnja muzeja u Milvokiju pa sigurno je bolje od recimo slicne zgrade na Expo u Lisabonu. Most u Salfordu sam pregazio te ima jedna ogromna zamerka (pogotovu za pesacke mostove) kad razapinje konstrukciju, pristup mostu pocinje dalekao od njega tako da kad si neposredno uz reku moras da ides daleko nazad da bi stupio na ulaznu rampu ima taj problem vertikalne komunikacije, tamo je odlicno razradio mali trg na pocetku tih pristupnih rampi sa jedne strane. Bar mu se mostovi ne ljujaju kao Milenijumski u Londri. Treba da radi katedralu u Ouklendu. Buca da je imao muda bio bi baba sa mudima, od dva bolesnika bolestan narod je izabrao bolesnijeg, sad opet srljamo u novi jevropski totalirizam bez jasnog cilja i saznanja u sta se upustamo, sve predvodjeni decom visokih oficira JNA, bolesno.

Uzmi primer kad sunce prvi put obasja monolit i svi popadaju okolo 90% nema pojma sta se tu desilo ko nije citao Strazara ili Izgubljene svetove.

Sioran

za mali i nesrecan nema sumnje. za nedozreo – sta ja znam. ja mislim da svaki narod moze da se odvede u ludilo putem neke vrste pozitivne povratne sprege (ooops, necu vise). npr. nemci su isto bili poludeli, i deluju kao ok (ili sam ja to naivna).

pa ne znam bas, ekspert. mene zanima sta drugi ljudi, narocito neanaliticni 🙂 vole, ne koliko inverzija raznoraznih tema ima u ne znam osmom kontrapunktu (niti ih ja zbog toga slusam, niti me uzbudjuje ta silna tehnicka simetrija).

(29)

herr,

JFK? odakle ti to? pa trenutno sam nesrecni psiholog zarobljen u telu statistics ph.d. studenta. mada od septembra se i to menja – selim se na columbiu i menjam oblast. ma pravi argument protiv moje teze o generatoru nije to da je to vec radjeno, vec to da ti tekstovi mozda nisu besmisleni, ne znam zasto se toga niko nije setio :).

cime se ti bavis, i – zasto te svi vole?

btw, sneki, ako jos citas – sve ti je oprosteno (i ovo nije zato sto sam ja meka srca, nego sto znam da je tit-for-tat optimalna strategija :)).

Ulis

Dodaj onom spisku i Šubertovu “nedovrsenu” osmu simfoniju. Sto se tice Malera,Viskonti je Smrt u Veneciji potpuno  pokrio njegovom muzikom, pa je cak i promenio zanimanje fon Asenbaha od pisca (kako je noveli Tomasa Mana) u kompozitora. Na Radio Beogradu je godinama emitovana emisija klasicne muzike Susretanja, kojoj je uvodna muzika bila Bahova. I godine sam utrosio dok sam saznao koja je to stvar i pronasao plocu. Tarkovski je zadnji film Zrtvovanje pokrio Mukama po Mateji.

Herr, iz samog cina koji opisujes i sekvenca koje slede (Diskaveri i put ka Jupiteru)  jasno je da je monolit nesto signalizirao. Presudice Sioran kada bude odgledala film.

Sto se tice Korbizijea, mnoge stvari mu se mogu zameriti, ali niko nije napravio tako carobni objekat kao on u Ronsanu.  Ni kuca Savoja,Marsej i Candigar mu se ne mogu bas tako odbaciti. A i da nije bilo njega nasao bi se neko drugi da nas smesti u beton. Nadji Mejerov sajt i obrati paznju na crkvu u Rimu.

Sioran

ulise, ulise, mislim da je to koncert za violinu i obou c-moll! vezuj se za taj jarbol, pocinjem da pevam 🙂

mislim da na internetu mozes da nadjes delove tog koncerta, ako hoces da proveris da li je to to (skoro potpuno sam sigurna da je u pitanju neki koncert, i to ovaj – ako ne taj, onda dve violine d-moll). u svakom slucaju, ja dolazim u beograd pa cu ti reci kad ponovo cujem uvod za “susretanja” (ako se jos emituje), naravno ako me do tad ne namrznes :).

Herr

Ulise za taj jedan zid carobne igre svetla ne moze mu biti oprostena ostala zlodela.  Ja ne znam ko je prepustio arhitektama ulogu da resavaju drustvene probleme ili im je tu bolesnu ideju usadio. Marselj je jeziv eksperiment sa ljudskim zamorcicima cije aftersokove mi imamo u sirotinjskim verzijama: televizorke u 28 i one u 23, dvosobni stan na dva nivoa na Brdu, i sl. Jedinu zgradu koju ne bih lako mogao da uporedim sa nekim bjelosvetskim promasajem lako, je kineski zid iza sest kaplara sto ne umanjuje katastrofalnost realizacije, sama ideja gomilanja toliko ljudi u zguzvanoj zgradi, a da ne govrim o siromastvu opreme i standarda gradnje. Nisam ja bas radikalni kritizer graditeljskih promasaja kao fon Ler i Usama,ali bih rado video nesto poruseno kao oni projekti u Cikagu, kiosci na zemunskom keju. Javi mi se na mejl. Ideje Jonsona i Rajta su zavrsile kao uzas bezlicnih rastrkanih predgradja. Sta imas od danas od Brazilije, Sremcice, satelitskih naselja Pariza, Covek ujeo psa.

To da je ‘to’ uputilo neki siganl vecini nije jasno. Sad sto je taj film postao kultni i sto su nabili mnogo stvari da se o njemu moze zvakati kaj da se dela. Lem je napisao kritiku dve stotine nenapisanih SF romana, i osnova ovog dela se moze podvrgnuti duhu njegove kritike. Dejzi had a lamb….

Ne bilo ti zapovedjeno kad mi preporucis sajt daj mi i URL kad se krene u pretrazivanje neceg opste poznatog ispadne stotine pocev od diskusija do recimo poduzimacke firme u argentini.

Sioran ako me neko i voli to je samo zato sto me ne poznaje. Prirodoslovljem se bavim. Vidim da si sa sneki uspostavila zensku solidarnost tzv seksisticku toleranciju, treba uvesti neki pravi zenski font (pismo) da ne nastaju zabune. Statistika nasa dika sto pozelis to naslika.

Ulis

http://www.richardmeier.com/ Ako “takve”drustvene probleme prepustimo politicarima plakali bi sa nostalgijom za televizorkama:)) Herr, arhitekte su oduvek bile produzene ruke politicara. A i svaki arhitekta-urbanista je neizivljeni politicar. Kada smo vec kod Lema, jesi li procitao Solaris, Glas gospodara, Fijasko ?

A sto se inkriminisanog filma tice, i da je prekinut posle bacanja one koske u nebi i pretvaranje iste u brod, bio bi veliki. Tih prvih dvadeset minuta dodje mu skraceno ibezmlacenjaprazneslame objasnjenje ljudske istorije. Jebi ga,sve se vrti oko barice vode i jos poneceg…

Sioran,dobrovoljno se ne vezujem za jarbol.Vezujem posadu..:))

Sioran 

“Statistika nasa dika sto pozelis to naslika.”

please, don’t get me started…

Ulis 

Opusti se,Sioran.

Sioran

opustenost je precenjena :p

Herr

Jos u Bigz izdanju, Fest romani. Pronadji Sumu Tehnologija.

Monolit (zato se i pojavljuje tu u praskozorije africko) je taj odgovoran za korak u razvoju izmedju zivotinja ka nekoj visoj svesti i da ceka trenutak kad ona doseze tehnologiju svemirskih letova. time se oduzima nas doprinos transformaciji od majmuna u velike majmune. Vidis kako im je umetnost stetna.

Ne znam nikog osim Spera da je bio blizu toliko vlasti da licno pocini tolike stete kao Ajzenhauer sa svojim sistemom puteva koji je povezao Ameriku i razorio urbana jezgra. Jednostavno su pristajali na svaki totalirizam. Vizija jedne vile ili zgrade ne sme da bude vizija celog drustva, u proslom veku podilazili su arhitekte i urbanisti svakom mogucem totalirizmu umesto da resavaju pojedinacne probleme. Sta da se radi tolki baceni novaci i ocajni uslovi stanovanja. Novi gradovi se potpuno otimaju nekom planiranju. Tako ce i proci novi urbanisticki plan Beograda. Ja odo za Uskrs do Konstantinove Dzamije. Hvala za link. Ostavljam te da sa Sioran uzivas u sonatama, klavirskim koncertima boljoj proslosti, ova diskusija je postala preniska za moj prespori pristup mrezi. Ako neces da se javis na mejl za diskusiju u realnom, do citanja u virtuelnom svetu.

Ulis

Herr,prijatelju, Da li postoji jos neko ko je citao Fest romane u Bigz izdanju? Ostala mi je samo jos Odiseja od istih. Sumu Tehnologije,do sada, nisam pronasao. Adresa ti, verovatno, nije bila u redu i zalud sam sricao “srceparateljasko” pismo sve pokusavajuci da budemnovisrpskidzemsdzojsizdablinacanaprimer. Za svaki slucaj ostavljam ti moj email a javicu se ponovo. Izmedju tri dzamije sam se i rodio pa sad biram da idem na reku i izigravam Heseovog Sidartu. Barem deset dana. Planirati grad je zaludan posao. Ovo iz iskustva govorim. Ne krivi arhitekte. Urbaniste vec mozes,pomalo, zato sto se prihvataju nemoguceg posla. Drustvo, narocito nase, zasigurno.

Sve se plasim da bez nekog monolita transformacije od malih ka velikim majmunima ne bi ni bilo. Mozda neki i dan danas zakopan ceka.

Sioran,da si drugacije odgovorila onda bih ti poverovao.

gonzo

Suma Tehnologije (originalan naziv je na latinskom, aluzija na Sumu Teologije od Akvinskog) se moze naci u Gradskoj biblioteci u Bgdu. Bar sam je ja odatle bio pozajmio.

Sioran

zaboravih, herr, jel’ si ti to biolog?

onda ce te mozda zanimati moj head-on sukob sa stephen jay gouldom! (ja sam die-hard adaptationist). letelo je perje, narocito njegovo! 🙂

ulis, opustena sam, i swear!

Ulis

Dobro, Sioran, opustena si.

Dragan

Novi sam ovde. Predlazem da razmenite telefone, nadjete se negde na kafici i do kraja intimizirate vase odnose. Ovako javno nije lepo. Kontaktirajte direktno na e-mail, egzibicionizam vam je do jaja. Nadam se da suprug g-dje Sioran ponekad cita ovu temu. Sioran, podeli sa njim ovo sto delis sa Uli-(k)som.

Autori: 3opge, Herr, Sneki, Sioran, Ulis….u proleće 2002. godine

P.U.L.S.E 

  •  
  •  
  •  
  •  

Jedan komentar na tekst Razgovori

  1. Bojan

    20/03/2011 at 23:58

    Hehe, sjajan artefakt :D.

    Pazite kad je, za samo DEVET godina, komunikacija toliko devoluirala da danas ovakav razgovor ne bi bio MOGUC bez lajkova, smajlija i smesnih klipova koji bi isli umesto teksta. A tada, cak su i cat fights imali epistemolosku notu :D.

    Sneki za predsednika.

    Zao mi sto tada nisam citao forume, garant je bilo ovakvih stvari jos.

    Odoh da gledam Nosferatua :D.

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *