…ergo non sum?

…ergo non sum?

“Ja sam enigma”. Negde, između prenosa dva novostvorena elektrona sa jednog aksona na drugi, misao se tim rečima obratila sebi. Tamno purpurni kosmos fabrike svesti bio je, verovatno, najprigodnija scenografija za takav zaključak. Zakulisna tvorevina svega opipljivog, nestvarnija od uobrazilje i predmet srditih sukoba, precrtanih tumačenja, večnih pitanja. Nestvarni mehanizam i dovoditelj do očaja Igrača […]

O bivanju budnim: Večna Filozofija i duhovna baština

O bivanju budnim: Večna Filozofija i duhovna baština

“Istina je konačni cilj celoga Univerzuma, a kontemplacija istine je glavna preokupacija mudrosti” – Sv. Toma Akvinski Evo prve sumorne istine: hipertenzija savremenog sveta-simulakruma, otrgnutog svakoj kontroli i pokrenutog razumom koji veruje da je u uzletu a zapravo je paralizovan, negira i obeshrabruje svaku duhovnu aspiraciju, svaki afinitet ka stvaranju lepote radi njenog sve neophodnijeg prisustva. […]

Algoritmi školjki i kosmičke diorame

Algoritmi školjki i kosmičke diorame

(O eseju “Still Life As a Model of Spacetime” M. Markoli) Zaposednutost mogućnošću sinteze umetnosi i nauke odvajkada je bila primamljivo ali i klizavo tle za one koji sa njom iniciraju susret. Stepen obazrivosti sa kojim joj se prilazio u prošlosti nije prvenstveno zavisio od toga da li je posredi akademska razonoda ili pak profesionalna […]

Meditacije o Demijurgu: Poriv za stvaranjem i kreativni impuls

Meditacije o Demijurgu: Poriv za stvaranjem i kreativni impuls

“Umetnost se rađa i uzima maha gde god postoji nezasita žudnja za duhovnim, za idealnim: ono htenje koje ljude privlači umetnosti.” – A. Tarkovski   Malo je strasti poput one koja vodi um i ruku čoveka obuzetog impulsom za stvaranjem. Posredi je iskustvo, fenomen čak, koji je istovremeno izvor najiskrenije radosti i agonije; i to […]

Mehanizam misli: Filozofija nauke i naučni metod

Mehanizam misli: Filozofija nauke i naučni metod

Sazrevanje naučnih potencijala čovečanstva je (bio) spor, dug, isprepletan proces rasta, sa naizmeničnim periodima stagnacije i meteorskog uspona. Kao potporni proces koji je navodio bistru ali bunovnu misao čoveka od antike do kompleksnosti moderne, razvoj filozofije nauke je evoluirao uporedo sa metodologijom, odvajajući nauku od mita i metafizike. Aristotelu, Bejkonu, Aviceni i Kunu dugujemo za […]

Saga o nuli: Kako je ništa postalo sve

Saga o nuli: Kako je ništa postalo sve

Možda ne deluje logično da su brojevi i numerički sistemi uopšte podložni istoj vrsti konstantne transformacije kao i bilo koji drugi kulturološki fenomeni. Kada se razmatra koncept broja, treba imati u vidu da su uvek bili zavisni od religijskih, društvenih pa čak i prirodnih uslova civilizacije u kojoj su izranjali. Ovo je priča o tome […]

Poezija matematike: Geometrija i prostor

Poezija matematike: Geometrija i prostor

Za tako svakodnevan a opet apstraktan koncept kao što je prostor može se slobodno reći da je vinovnik geneze matematičkih teorema i skrivenih lepota jer konačno, geometrija, kao ogranak te nauke, tiče se upravo odnosa objekata u njemu. Matilda Marcolli sa Berklija upire na sav diverzitet vrsta, hijerarhija i relacija prostora: na linearni (sa setom […]

Codex Seraphinianus i Voynich Manuskript: Zagonetke u formi knjige

Codex Seraphinianus i Voynich Manuskript: Zagonetke u formi knjige

Knjige imaju čudesno, gotovo nadzemaljsko dejstvo na stanje onoga ko ume da ih apsorbuje na potpun, takoreći hedonistički način. Bibliofili su u stanju da nabroje naigled beskrajan niz vrednosti koje knjiga u sebi nosi: sentimentalnu, saznajnu, simboličku, nostalgičnu, istorijsku, pobunjeničku, enigmatičnu. Povod za ovu priču je poslednja nabrojena kategorija, kojom gospodare dva dela koja nadilaze […]