Andrija Jurić | P.U.L.S.E Magazin za umetnost i kulturu

Ulogujte se / Kreirajte profil

Početna » Tekstovi autora/ke Andrija Jurić
Autor/ka andrija_j

Фихтеова логика Tathandlung-a

Фихтеова логика Tathandlung-a

Аутор у раду настоји да прикаже својеврсну Фихтеову ‘филозофију свести’ и значај исте за филозофско мишљење уопште. Идеје Учења о науци – Ја, само-мишљење и само-стављање, tathandlung, Не-Ја, слободе, самосвести…

Метод увођења у филозофски начин мишљења

Метод увођења у филозофски начин мишљења

Филозофија мора имати властиту пропедеутику, та пропедеутика не може бити нека друга дисциплина или било који од филозофских система, већ да би била ваљана и уистину филозофска, филозофија је мора…

Разлика свести и свесности – Метод конструкције свести у филозофији духа

Разлика свести и свесности – Метод конструкције свести у филозофији духа

Рад настоји да укаже на разлику између свесности, као стања неког система које може имати свој основ у неуробиолошким и физиолошким процесима мозга, који су његов substratum, те које је…

Идеја као суштина уметничког дела

Идеја као суштина уметничког дела

Тема рада је одређивање појма уметничког дела ради могућности јасног и прецизног одређења појма уметности; као и њеног предмета и циља. Указује се на нужну и интринзичну повезаност између уметности…

Метод мишљења

Метод мишљења

У овом раду ће бити приказана проблематика метода самог мишљења и шта то значи за логику самог мишљења. Адекватност метода зависи углавном од предмета истраживања, али специфични саморефлексивни карактер самог…

Мотив рационалности у теолошким представама

Мотив рационалности у теолошким представама

Аутор у раду настоји да укаже на момент рационалности оног трансцендентног или највишег у теолошким и религијским представама, на које оне смерају. Рационалност се разуме као оно што је саобразно…

Појам опредмећивања као способност духа у Шелеровој антропологији

Појам опредмећивања као способност духа у Шелеровој антропологији

Проблематика филозофске антропологије о појму човека у савременом добу поприма потпуно нове, далеко шире и продубљеније оквире – то антропологији дају сазнања савремених природних наука о човековом пореклу, почетак посматрања…

Свест – услов могућности човека и духа

Свест – услов могућности човека и духа

Примедба Макса Шелера да човек себи никад пре није био проблематичнији него што је у савременом добу, да питање о човеку никад пре није било актуелније, несигурније и неодређеније, него…

Stranica 1 od 212