Crnjanski – „Roman o Londonu“. Želju da pročitam ovaj roman dobila sam nakon što ga je prijatelj, Velibor Petković, naveo kao jedan od deset najznačajnijih romana na našem jeziku. Shvatila sam da odavno nisam čitala Crnjanskog, da se „Seoba“ skoro i ne sećam, da od „Dnevnika o Čarnojeviću“ pamtim uglavnom atmosferu („jesen, i život bez […]
Zlatno runo (treći tom) – Borislav Pekić Nakon pročitanih šest delova impozantnog sedmoknjižja, treći nastavak „Zlatnog runa“ izdvaja mi se kao naročito značajan, pre svega zato što se tematski najviše dodiruje sa problematikom koje mene kao čitaoca posebno intrigira. Ono što dominira ovim delom uglavnom se vrti oko najvažnijih problema sa kojima se suočava stvaralac. […]
Knjiga o Kamiju – Jasmina Ahmetagić. Odavno mi je već poznat način na koji kritičarka i spisateljica Jasmina Ahmetagić promišlja dela velikih pisaca, govori i piše o njima koristeći svoje ogromno čitalačko i ljudsko iskustvo. To me ponukalo da kupim „Knjigu o Kamiju“ ubeđena da čak i o Kamiju nije još uvek sve rečeno, i da neću […]
Dugo sam odbijala da čitam Krležinu prozu, jer sam kao veoma mlada zaključila da se u njegovim tekstovima “sve mota mutno, lajavo, ko klupko zmija, mračnih otrovnica”, a uz to i traljavo, blatno, smradno, raspadno… Bila mi je poznata njegova poezija, koju sam veoma cenila, a za dodir sa prozom je očigledno trebalo doći do […]
Kuci me nikad ne ostavi ravnodušnom. To je savremeni pisac kojeg najbolje poznajem, pročitala sam skoro sve njegove knjige, a neka potreba u meni tera me da počnem ponovo ispočetka, da ih sve još jednom pročitam, još pažljivije, još posvećenije i da se na taj način pobratimim s ovim piscem koji mi je toliko drag. […]
Druga knjiga sedmoknjižja koje čine „Zlatno runo“ mogla bi se opisati i kao srpska varijanta romana „Sto godina samoće“, odnosno nešto kao srpski (pomalo cincarski) magijski realizam. Već sama dugačka najava onoga što u njoj sledi, koju nam je na početku dao sam autor, opravdaće izneti stav: . „Špekulacija prva, kako je kir Simeon od […]
Zlatno runo (prvi tom) – Borislav Pekić . Iako sam već čitala Pekića („Atlantidu“, „Besnilo“, „Vreme čuda“, „Kako upokojiti vampira“), a poznata mi je i mitska priča o Argonautima iz više različitih izvora (najiscrpniji je Grejvsovo „Zlatno runo“ koje sam sa zadovoljstvom pročitala pre više godina), ipak nisam znala šta da očekujem kad sam se […]
„Prokleta avlija“ jedno je od najzrelijih dela velikog pisca, koji je pre njenog pisanja iza sebe već imao priličan broj remek dela.