Praiskonski Blizanci – Šu i Tefnut
PRAISKONSKI par suprotnosti Šu i Tefnut, koji je iz uskovitlano dubokih voda Nuna doveo Raa Atuma do drame iskonu premašajnog stvaranja
Pejzaž i muzika – neme strune
Pejzaž i muzika – neme strune Postoji sasvim izvesna veza između sve velike stvorene muzike i svetlosnih struna određenog predela: slika preseka na-sebi-zastalih geoloških strujanja i iz-nesvesnog-izroneli obrisni zapis muzičke kompozicije stoje u prisnoj vezi. Pra-zvuk kao među-zvučje ili čista ekspresija jedne nepodnošljive tišine, imaše svoju slikovitu predstavu u svetlosnoj zmiji “koja guta svoj rep”; […]
Ekstatika Zagrobne Egzistencije
Ekstatika Zagrobne Egzistencije Nova (pojačano savesna) elita-na-zemlji – ne bi bila ona za-svet-nezainteresovana, s fiksnog udaljenja objavljujuća, nego jedna koja se (kao svud po zemaljskoj kugli razbacana) stvara pod nevidljivim vođstvom mrtvih: – preokret na pragu novog eona! A taj je sam prag podzemna riznica, sunčeva zaklopljena zenica ili Amentet – predvorje Duata (noćnog puta) […]
Neispoljeno je čisto postojanje
Prostor čekanja: Neispoljeno je čisto postojanje… Teza sledujućeg citata može imati dve dijametralno suprotne konsekvence, od kojih je samo jedna (koja upravo čini orijentaciju moje knjige “Mojrina kontroverza”) do kraja protiveća osnovnom uverenju tradicionalnog hermetizma: – onom po kome svekoliki napor ljudskog saznanja nikad neće postići premašaj tajnog ili posvećenog znanja. “Neispoljeno je čisto […]
Atlantska Elegija
Atlantska Elegija Stradanja Male Atlantiđanke Prolom bujice Majčinog umovanja o jedno ostrvo, ostavio je dubok otisak: – tablicu imena izgnanih duhova, među kojima predvodi ona sâma, kao zaboravom prenesena u vlastitu Kćer. To je “ona koja više ne zna ni svoj stalež ni svoje mesto, ali koje se san još seća…” (Sen-Džon Pers: Morekazi). . […]
Novo Zvezdano Tkanje
Novo Zvezdano Tkanje – Nebula “Mačje Oko” Zrak sutona što menja akcenat na stvarima (šiknut mlaz iz srca planine, što boji tugom sutonje nebo i preuobličava zemni predeo) tihne i ostavlja (umireno-vulkanski, bledo-tirkizni) odblesak na Severnoj strani: – poslednji sud zvezdanom tkanju (koje beše bezmilosno). Severna Kapija propušta putnika na Istok, gde ga sačekuje neumoljivo-žalni […]
Zlokob nebeskih klanova – tamna mesta
Zlokob nebeskih klanova – Tamna mesta određenih tradicija – onda kada prestanu da budu predmet razmatranja – ispovrću svoj poslednji nus-produkt: sliku izolovane sadašnjice, koja zaboravlja proces koji ju je izneo; briše trag pramajke, čija je nit povesnog tkanja prošla kroz presek paralelnih svetova. Lukavstvo starog samodršca, Saturna, beše u tome da – nakon što […]
Glorifikacija nemoći
Glorifikacija nemoći … gde se sastaju veličina i smrt, (…), nastaje stvarnost sklona konvenciji, koja po suverenosti ostavlja najsamovoljniji subjektivizam za sobom, jer u tome ono samoindividualno što je već bilo premašilo jednu tradiciju (dovedenu do vrhunca), prevazilazi još jedanput samo sebe time što ulazi ogromno i avetinjsko u područje mitskog i kolektivnog. (Tomas Man: […]