‘‘Мали принц” Антоана де Сент Егзиперија је, несумњиво, жанровски хибрид, који измиче традиционалној жанровској типологији, јер има одлике више романескних врста. Жанровска хибридност огледа се у присуству елемената реалистичке приповедне традиције, научне фантастике, као и путописне и авантуристичке прозе. Поједини микрожанрови инкорпорирани у ово дело додатно усложњавају његову структуру, чиме је свакако и обогаћују. У […]
Зазирање од ћутљива и жалосна човека Најлепше и најстрашније ствари ипак нису никада казане. (Иво Андрић) О феномену тишине у Андрићевом стваралаштву доста је писано. Радивоје Константиновић истиче вишезначност Андрићеве тишине и нуди занимљиво запажање у вези са тишином и ћутањем код нашег нобеловца: „Читаво Андрићево дело, од Еx ponta до постхумно објављених Свезака, […]
Свето и профано у „Аникиним временима“ Иве Андрића O вишеструкој повезаности Андрићевог стваралаштва са усменом традицијом, односно митом, можемо говорити на више различитих нивоа, па између осталог и кроз уочавање улоге соларног култа у његовом стваралаштву уопште, а са којом у извесној мери кореспондирају и поједини делови приповетке „Аникина времена“. Елементи везани са фолклорни амбијент, […]
Ходочашће ка извору традиције: “Савин извор” Васка Попе Фолклорна традиција чини потку песничке имагинације Васка Попе и присутна је у његовом песништву од прве објављене збирке Кора, на основу које је развио низ тема и мотива у песмама којe су настајале касније. Њихове варијације безмало препознајемо и у песничкој збирци Усправна земља, која је првобитно […]
Snovi u pripovetkama Filipa Davida i Vlade Uroševića Filip David i Vlada Urošević istaknuti su pisci u oblasti žanra književne fantastike na širem južnoslovenskom prostoru. Svojim zbirkama fantastičnih priča javljaju se u približno isto vreme, na samom početku šezdesetih godina dvadesetog veka. Za Davida se svakako može reći da je jedan od utemeljivača fantastične proze […]
Интеркултурално искуство у роману “Очеви и оци” Слободана Селенића Заснован на интеркултуралном искуству, односно на феномену сусрета и судара различитих култура и менталитета, роман Очеви и оци (1985) Слободана Селенића, у коме се преплићу породична и друштвена драма једне епохе, бави се пре свега проблемима неспоразума на културном плану, те је у средишту нашег интересовањастога […]
Када говоримо о моделима лирског приповедања код Милоша Црњанског и Данила Киша, свакако треба имати у виду извесне епохалне разлике, с обзиром на то да се, са једне стране, дотичемо контекста експресионистичке поетике, односно периода авангарде двадесетих и тридесетих година прошлог века, док се са друге стране неминовно везујемо за другу половину ХХ столећа. Бавећи […]
Idealni čitalac i tumač „Dnevnika o Čarnojeviću“ Dnevnik o Čarnojeviću je svojevrsno jezgro celokupnog opusa Miloša Crnjanskog. Sumatraizam, kao jedna od struja evropske avangarde, odnosno tipično ekspresionistička pojava i pesnički program Crnjanskog, izložen u njegovom Objašnjenju Sumatre, najbolje je ilustrovan u ovom kratkom, izrazito fragmentarnom, poetskom romanu. Ono što povezuje većinu njegovih tekstova jeste upravo […]