Malo ko klasične nauke smatra relevantnom disciplinom. Mnogi čak i ne znaju o čemu se radi; iznenadili bi se kada bi čuli da se ne radi o „nekakvim naukama“, već o humanističkoj diciplini. Klasične nauke podrazumevaju proučavanje klasične antike u najširem kontekstu, od starogrčkog i latinskog jezika, preko orginalnih književnih i filozofskih dela, sve do […]
U današnjem društvu je filozofija sinonim za nešto neuobičajeno, nerazumljivo, neprihvatljivo pa i loše. „Šta filozofiraš“ se koriste kao sinonimi za „pravi se pametan”. Zbog toga i govorimo „nemoj da filozofiraš“ jer „filozofiju“ smatramo nečim što nema veze sa životom. U našem jeziku je „filozofija“ postala pogrdna reč, kao i „filozof“ koji se njome bavi. […]
Ljudi kao mi: ko su zapravo bili neandertalci? Kontroverze oko neandertalaca se javljaju još 1856. godine kada je prvi primerak pronađen u dolini reke Neander u Nemačkoj. U trenutku kada su ovi ostaci pronađani, Čarls Darvin još nije ni objavio svoju knjigu O poreklu vrsta gde će izneti da se oblici života menjanju vremenom usled […]
Kratka istorija humanistike – Ako bismo potražili odgovor na pitanje „šta je humanistika“, dobili bi definiciju sličnu ovoj – „humanistika; akademska disciplina koja proučava sve aspekte ljudske kulture“. Odgovor je tačan, ali nije dovoljno precizan. Termin „humanistka“ dobija značenje tokom renesanse kada se obrazovani ljudi udaljavaju od srednjevekovne opsednutosti božanskim i okreću antičkim učenjima o […]
Aja Sofija između dve religije i jednog sna Nema mnogo istorijskih mesta koja mogu da se pohvale time da ih godišnje poseti oko tri miliona ljudi. Znamenitosti poput Maču Pikčua u planinama Perua ili Akropolja u srcu Atine imaju upola manje posetilaca, a ipak predstavljaju mnogo poznatija mesta u svetu od pomenute istanbulske džamije. Šta […]
Crna Atena – politika, aktivizam i istorija – Iako se dešavala u prošlosti, istorija nastaje tako što istoričari danas tumače događaje iz prošlosti. Njihov zadatak nije nimalo lak jer da bi ga uradili kako valja moraju ostaviti po strani svoja politička ubeđenja što retko ko uspeva. Naravno, to je ukoliko žele da budu objektivni istraživači […]
Aristotel se uz Platona i Sokrata često navodi kao najznačajniji antički grčki filozof. Zbog takvog viđenja, danas nam se ideja da je njegov rad tokom više milenijuma praktično zaboravljen, čini nezamislivom. Ipak, upravo ovo se dogodilo tokom srednjeg veka u Evropi kada zbog niza okolnosti njegova dela nisu prevođena na latinski i zato je Aristotel […]
Digitalna budućnost Srbije – Tokom poslednjih par meseci u medijima se dosta govori o digitalizaciji. Bilo da se govori da je Srbija digitalni lider regiona, o Pretraživaču kulturnog nasleđa gde posetioci mogu da vide digitalizovano kulturno nasleđe Srbije ili o tome da su kreativne industrije i IT sektor budućnost Srbije, jasno je da postoji opsesija […]