Biografija u stripu – Mogućnosti stripa da se nosi sa ozbiljnim, strukturno, tematski i ideološki kompleksnim temama, sada su višestruko potrvrđene. Može se reći da je zajedljivi komentar američkog publiciste Gora Vidala, da će elitni njujorški časopis o književnosti New York Review of Books, uskoro postati New York Review of Comic Books, zapravo ostvaren, samo ne na štetu ove publikacije, kako je mislio.

Nadzirači Alana Mura, pokazali su da je strip kao mediji, sposoban za introspekciju, za autoreferenciranje i za post-moderne eksperimente kao što je dekonstrukcija žanrovskih stereotipa.  Špigelmanov Maus, bavi se neizrecivo teškom temom holokausta, sa podjednakom uverljivošću i kompleknošću kao i bilo „klasična“ književna dela.  Još ranije Hugo Prat je u svoje čedo Korto Malteze, uneo sve svoje fascinecije vezane za okultno, ezoterno, za eluzivni (i opasni) fenomen „konzervativne revoluciije“ i njenih najvažnijih protagonista. I na kraju Tejlorov Batman: Death by design uspeva da jednu akademsko opskurnu temu, kao što je omaž malo poznatom arhitekti unese u jedan od najpopularnijih stripova ikad.

Kada je reč o pisanju biografija u formi stripa, ovaj mediji nalazi se u posebnoj pozicijin – jer kako je poznato za pisanje dobre biografije nije potreban samo dobar poznavalac istorije, već i vrstan pisac. Strip ima pred soboom i jednu posebnost, može da prenese i duh jednog doba, osobenu harizmu koju je ličnost čiji život opisuje, imala, na način na koji tekst ne može.

Autori koji su vični u sve tri ove oblasti, ostaju retkost

.

Malcom X: Grafička biografija

Teško je prikazati kompleksni životni put Malcolma Xa u bilo kojoj formi, osobito zato što je predmet njegovog rada – radikalna promena rasnih odnosa u SAD i u svetu, još uvek aktuelan i nedostižan cilj. Takođe tokom života Malcom je nekoliko puta drastično menjao svoje stavove i javni imidž, pa postoji tendecija različitih grupa, da biraju kojeg Malkolma žele da predstave u skladu sa svojom agendom (na primer činjenica da je bio ubeđeni socijalista se u potpunosti izostavlja u američkoj javnosti).

Helfner prikazuje najvažnije i svima poznate aspekte Malkolmove karijere, problematičnu mladost, zatvor, prelazak u Islam, dostizanje prominentne uloge u javnom životu snagom svog talenta i inteligecije, napuštanje Nacije islama, odlazak u Afriku i tragično ubistvo.  Najuspešnija strana stipa je što dočarava utentično nasilje, gotovo delirijum u kojem se nalazilo američko društvo tokom šezdesetih.

U crno – beloj boji, izrazito realistično prikazani, momenti linčovanja afro-amerikanaca, nasilja na ulicama, pa i samog atentanta ostavljaju snažan utisak, pogotovo jer su kombinovani sa tipično stripovskim momentima, kao što je close-up u kome se vidi znoj na licu junaka. Osećaj koji čitalac ima je da je uspeo da uđe u novinski članak iz šezdesetih.

S druge strane, najkompleksniji aspekti Malkolmovog političkog delovanja, oni koji se tiču prevazilaženja politike integracije afro-amerikanaca u američko društvo i stvaranje autentične afričke kulture, ostaju nedorečeni u ovom stripu-možda jer eluzivna priroda ova teme ipak nije primerana mediju.

.

Booth; The Hypo: The Melancholic Young Lincoln

Život (i smrt) 16tog američkog predsednika fascinacija su umetnika u svim medijima i žanrovima od trenutka atentata, delo ovog državnika najdublje je urezano u američku kolektivnu svest i neodvojiv je deo američkog poimanja građanstva. Upravo zbog ovoga teško je pronaći novi ugao sa kojeg bi se Linkolnova uloga mogla sagledati.. Dva stripa pokušavaju upravo to, da priču o Linkolnu ne predstave kao priču o pobedi u građanskom ratu i ukidanju ropstva, već kao studiju karaktera. Booth je delo američko francuskog dvojca Colberta i Tantioca. Colbert kao profesor američke istorije i autor nekoliko knjiga o ovoj epohi i o samom Linkolnu, radi odličan posao prikazujući okruženje iz kojeg je atentator Booth došao, pogotovo fokusirajući se na ceo plan (neostvarene) zavere – predstavljajući na neki način alternativnu istoriju jer je plan zaverenika bio da se osim Linkolna ubije i potpredsednik i vojni ministar stvarajući tako vakum vlasti. Tantionic s druge strane nije podjednao dorastao zadatku, pa je tako crtež sasvim slab i neupečatljiv.

The Hypo – je debitatnski grafički roman Noah Van Scivera, fokusiran na život mladog Linkolna, dvadesetogodišnjaka, vigovca u lokalnnom parlamentu u Ilinoisu. U ovakvom okruženju Linkolnov život je podvojen, s jedne strane tu su elegante zabave, dame iz visokog društva i druženje sa uglednim političarima, a s druge ono što je Linkoln naziva Hypo, teška melanholija sa kojom se nosio celog života – danas bi američki državnik verovatno ima dijagnozu manične depresije. Najveća mana ovog grafičkog romana, kao i sa svim romanima koji prikazuju „porttert umetnika u mladosti“, je što polaze od toga da je istorija unapred predodređena, te da je svaki događaja u životu vodio Linkolna kao tome da postane Veliki Emancipator.

Crtež, iako ponekad deluje nespretno i nabacano uspeva u najvažnijem – prati i odliskava atmosferu teksta odnosno likova koje prikazuje.

.

Gavrilo Princip, The Man Who Started WWI

Stogodišinjca izbijanja Prvog svetskog rata pobudila je interesovanja istoričara, umetnika i najšire javnosti za ovu temu. Osobenosti trenutka u kojem se jubilej obeležava svakako su uticale na način na koji se o Prvom svetskom ratu pisalo. S jedne strane postoji tendencija da se multikultrna Austro – Ugarska poistovećuje sa Evropskom unijom, a s druge koncept terorizma čvsto je utisnut u svest zapadnog sveta posle 2001. godine. Naravno ovakva poređenja su neumesna jer Mlada Bosna nije Al Kaida, a Austro-ugarska ni izbliza nije demokratija.

Grafički roman danskog autora Rehra, objavljen u Francuskoj uspeo je da u celosti izbegne ovu pojednostavljenu i istorijski neutemeljenu viziju atentata. Autor očigledno ima mnogo simpatija za svog protagonistu. Prikazajući sa velikim simpatijama detinjstvo u ruralnoj i siromašnoj Bosni, stavljajući naglas na aneksiju Bosne od strane Austro – Ugarske kao ključni događaj za formiranje mladog Principa i detaljno istražujuči intelektulne uzore mladobosanaca (anarhiste i socijaliste) – Rehra uspeva tamo gde mnogi istoričari podbacuju. Uz ovo, Princpov narativ se prekida vinjetama iz luksuznog, dosadnog i privilegovanom života nadvojvode Ferdinanda, stvarajući tako snažan osećaj tenzije.

Crtež je prigodan temi – ozbiljan, siv izrazito realističan. Često su cele stranice crne sa svega nekoliko ekspresivnih belih ilustracija, prošaranih i tačkastih. Ovo vrlo uspešno stvara utisak melanholije i elegancije.

Osećaj sa kojim se ostaje na kraju ovog grafičkog romana nije ni patetični heroizam, svojstven srpskom tumačenju atentata ni revizija kojoj su skloni savremeni autor, već autentična tragedija mladog idealiste.

Za P.U.L.S.E Janko Kanja

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  biografija, Janko Kanja, Strip, Umetnost