BoJack Horseman: Incitatus našeg doba

“Back in the 90’s, I was in a very famous TV show…”

Bio je čuvena ličnost u obličju konja serijala emitovanog od 2014-2020. godine  u veoma popularnoj TV produkciji. On je Bodžek Horsmen, protagonista animiranog sadržaja za odrasle, po kojem je imenovan i čitav serijal. Kreiran je od strane Raphaela Matthewa Bob-Waksberga. Snimljeno je šest sezona serije, svaka od po dvanaest epizoda, dok ih u poslednjoj sezoni ima čak šesnaest. Uz Bodžeka Horsmena tu su članovi njegove porodice, njegovi prijatelji kao i neprijatelji, bivše i sadašnje ljubavi, dakle potpuno okruženje. 

Čini se bizarno, banalno i odveć neobično pričati o naizgled naivnoj animiranoj crnohumornoj komediji iz ugla filmske recenzije, kritike i preporuke ovog vida, ali duboko ispod površine pune razigranih animiranih likova i šarenih pozadina krije se u stvari semipodsvesni svet sveopšte filozofije, opšte kulture i umetnosti kao i depresivnih prikaza društvene dekadencije, što tako jasno govori o nama i svetu koji nas okružuje.

Ko su junaci ove duge filmske priče? Njih šest su više-manje stalni, prisutni od početka do kraja, dok se drugi smenjuju. Najpre protagonista.

 

BoJack Horseman

 

Konj. Tokom devedesetih godina pod produkcijom njegovog prijatelja otpočinje šou “Horsin’ Around” u kom igra glavnu ulogu, gde stiče slavu i od tog mometa on narednih decenija pokušava da postigne nešto još više, da se održi u popularnosti ili povrati stari sjaj. Budući da su mu roditelji bili psihički neprisutni tokom  njegovog odrastanja razvio je u sebi osećanje da je bio zanemaren. Postao je narcisoidan i depresivan. Misli da je bolji nego što zapravo jeste. Bivša davojka ga opisuje kao “samosažaljevajućeg mazohistu”. Iako je destruktivan prema sebi, brine o drugima.

Uz Bodžeka Horsmena  tu su još i:

 

Todd Chavez

 

Prijatelj. Nosi žutu kapicu i crveni duks u skladu sa trendovima. Spava na kauču kod Bodžeka,  zatim se premešta, seli i kod ostalih prijatelja. On je lenja i neuredna ličnost, ali takođe kreativna, sa nesvakidašnjim idejama. Na kraju serijala pronalazi sreću na kauču Princess Carolyn i čuva njeno dete.

 

Sarah Lynn

 

Ona je još detetom bila zvezda šou-a “Horsin’ Around”. Holivudski “sjaj” i slava pretvaraju je ubrzo, iz dečje glumačke nade, u estradnu pevačicu koja se prepušta alkoholu i predaje drogama  te tako izgubi život. O njoj će se pričati do kraja serijala.

 

Princess Carolyn

 

Mačka. Agent i menadžer Bodžeka i mnogih drugih poput Mr. Peanutbutter-a, Selindžera… potpuno zavisna od posla. Svoju prazninu i životni besmisao ispunjava konstantnim radom i rešavanjem tuđih problema. Iako je uveliko zakoračila u četrdesete priželjkuje bebu. Pošto usvoji dete uspešno balansira život majke i profesionalne karijere, kao  mačka na usijanom limenom krovu.

 

Mr. Peanutbutter

 

Pas. Labrador. Glumac i voditelj. On je Bodžekov rival i istovremeno jedan od najboljih njegovih prijatelja. Vole se i mrze istovremeno. Energičan je,  pozitivan i svet i život shvata kao veliku igru. Zabavlja se sa dvadesetogodišnjakinjama koje na kraju i ženi. Učiniće to sigurno tri-četiri puta.

 

Diane Nguyen

 

Ona je intelektualka, spisateljica koja pokušava da se izbori u svetu književnosti i drušvenih mreža. Feministkinja. Pišući biografsku knjigu za  Bodžeka postaje njegov najbolji  prijatelj i ostaje to do samog kraja. Budući da je pola Amerikanka, a polu Vijetnamka ima problem nalaženja svog identiteta, čime objašnjava svoje umetničke blokade.

Serija, dakle, prati život glavog junaka, nekada jako popularnog holivudskog glumca (i njegovog okruženja), a sada glumca izbledele slave.

Kad Šekspirov Ričard III dođe do svog sudnjeg dana on daje kraljvstvo za konja. Taj konj može biti sam Bodžek. Onaj konj koji nije simbol slobode, snage i elegancije. Koji nikad neće trčati sa krdom divljih konja. On je eksponent razorenog kraljevstva, opustošenog društva sa gomilom “velikodostojnika” – poznatih ličnosti Holivuda. Sugeriše nam se kroz serijal i dalje Šekspir, kroz stih iz “Bure”: “Pakao je prazan i svi su đavoli ovde”. Radnja se odvija u Americi, većinski  u Los Anđelesu koji je prikazan baš suprotno semiotici svog imena, kao grad palih anđela i glamura iza čijeg se sjaja i zlata krije blato, baruština, ogromna duboka kaljuga koja preti da sve proguta. Stanovnici velegradske ekstravagancije su ljudi, ali često imaju životinjske glave (konj, pas, mačka, zec, riba, žaba, sova, svinja, bik, delfin…), ovakvim glavama u ljudskim telima su pridodati i repovi ili kao kod pauka četiri para nogu, neki likovi su u potpunosti pripadnici zoo-svetova, što upućuje ne samo na humanu (koje je u mnogo manjoj meri), već i na animalnu stranu (koja je pretežnija) i instinkte koji vladaju ovom uzbudljivom galerijom antropo-zoomorfnih  animiranih likovašto upućuju na grotesknu sliku sveta. Galerija stalnih glavnih junaka ove priče u potrazi je za zbližavanjem, prijateljstvom, ljubavlju  u ovom usamljenom prostoru. Oni zbunjeno neprestano tragaju za smislom života ne znajući kakav će biti krajnji ishod. Kolin Mekgin, u vezi sa Šekspirom  navodi da su opšte teme neizvesnosti evidentne u tri oblasti: “znanju i skepticizmu, prirodi sopstva i karakteru uzročnosti”, tako jednako nam se čini da svako ko je suviše dobar ili suviše loš lik ovog serijala započinje da se pita isto to. Sve što je smešno ustvari je tragično.

Nema Boga u L.A-u, nema ljubavi u Holivu(d)u (ova igra ukradenog slova sadržana je u seriji), kontradiktorno svakoj filmskoj romansi, bezbrojnim slavnim kadrovima.  Nema pravog smisla ni jedan kvadrat filmskog studija ili velelepnih domova poznatih zvezda, sa velikim bazenima. Sve je samo jedan spektakl, laž, prevara, a umetnost je samo jedna velika komercijala. To nam u serijalu dočaravaju  fenomenalne parodije, poput one u vezi Selindžerovog povratka koji u zamenu za tradicionalno pisanje novog romana nudi rijaliti, dakle strašno odudara. Isto takvo je, karikaturalno i groteskno Tarantinovo zamenjivanje tarantulom koja od filma napravi aranžman sa hranom. Sva ta preuveličavanja i iskrivljavanja, provokacije i banalizacije,  preobličavanja svega istinski umetnički vrednog u biznis, imperativ unovčavanja svega i svakoga  – dočarava li gledaocima serije nove vidove i jedine mogućnosti ostvarenja američkog sna?

Nema dopadljivosti u Američkom teatru po Stanislavskom:

“Ne želite glumca, želite prazno platno na koje ćete projektovati sopstvenu šašavu predstavu o dobroti… veselog, optimističnog, nesalomivog… takav čovek ne postoji”, 

kako u serijalu navode. To su marionete kojima ne upravlja Bog, pošto ga tamo nema, oni su glumci svojih života, iako ni sami nisu svesni šta je gluma. Preplavljeni svojim egom, zavisni  od posla, uspeha, traženja ljubavi, alkohola, validacije i toksičnosti pokušavaju u sebi samima da otkriju šta je iza fasade, poimajući da, zapravo, neprestano glume ulogu ošamućeni vazduhom elitne metropole. Sve imaju ali su i dalje nesrećni. Bože, kako se strašnim danas doima izokretanje, obrtanje naglavačke izrečene konstatacije, što bi bilo: nećete imati ništa i bićete srećni?! Da li vam je poznato ko to reče? Kakvo ismevanje? Kakvo obesmišljavanje ljudi i njihovih života bilo tezom ili antitezom. Kakve manipulacije ovih i onih? Svaki čovek je kovač vlastite sreće. Ona se ne da dirigovati, već je valja iskovati.

Film i život nisu ista stvar. Serijal je odrađen po principu priče u priči.  Najpre je protagonist prikazan tokom devedesteih kao glumac u sitkom TV emisiji “Horssin Around”, koja za njega predstavlja ideal mladosti, ljubavi, karijere. Potom je dat kao glumac najpoznatijeg i najbržeg američkog konja Sekretarijata – još jedne holivudske žrtve. Ova je uloga Bodžeku donela  uspeh, ali ne i satisfakciju istine i srećnog kraja, jer nakon nje dolazi “dan posle srećnog kraja”. Poslednja Bodžekova uloga u projektu koji se prikazuje uporedo  sa njegovim  (takozvanim) stvarnim životom je napaćeni detektiv i ubica Filbert koji ima mnogo sličnosti sa svojim tumačem,  glumcem u toj fazi života i rada: “Izgubljen u vremenu koje ne postoji”. Socijalna usamljenost, nemanje osećaja pripadnosti bilo kome ili čemu,  nesposobnost promene samoga sebe, a time i sveta,  prati svakog od likova.  Tragična društvena satira stihijske realnosti. (Auto)biografska  knjiga otkiriva svet iza filmskog platna, razotkriva prostor unutar zidova kućnih života i iza zavesa privatnih odaja, a slike su takve da se čini da je dotaknuto samo dno dna. Teško je jer umetničko delo reflektuje stvarnost.

Strah od “osuđenosti na slobodu” i shvatanje Sartrove filozofije da se život živi radi življenja, proganja aktere dovodeći ih do depresivnog i anksioznog postojanja. Blez Paskal je napustivši matematiku i prepustivši se religiji i razumevanju čoveka zaključio da ljuska smrtnost ograničava čovekovu sreću. Ima li utehe? Kako preživeti u svetu bez smisla? Tražeći zanimaciju? Svaki lik bira da troši vreme na sebi svojstven način, produktivan ili destruktivan. Zbog velike odgovornosti življenja i poimanja sreće izbegava se  razmišljanje o stavrnosti na racionalnim razinama. U skladu sa Kjerkegorovim egzistencijalnim shvatanjem protagonisti misle da bi živeli ili žive da bi mislilit? Iz svog očajanja prepuštaju li se (kao i svi) besmislenoj i beskrajnoj igri trenutka i večnosti? 

Ovaj serijal razara projektovanu sliku Holivuda svojom ogoljenošću. Svako je Sizif sa svojim kamenom. Apsurdno je. Beksvo iz L.A.-a moguće je samo u zatvor, starački dom, centar za rehabilitaciju ili studentsko pozorište. Zarobljeni u kvantumu velikog novoimenovanog sveta poznatih zvezda i njihovih mikroksomosa  likovi dostižu navodnu besmrtnost, zvezdu, ime, u inat strahu od smrti. Šekspirovski završetak venčanjem umesto sahranom, ipak veli gledaocima  da ne budu tužni jer ovo je komedija. 

Umetnička dela komuniciraju, jedno s drugim dolaze u vezu preko citata, aluzija i parodija, a ovaj serijal obuhvata sve. Brojne su, sveprisutne, reference na dela iz istorije filozofije, književnosti, filma upićene pop kulturi, umetničkim industijama i njihovim robovima. San losanđeleske noći. Parafraziranje Kanta i njegovog lepog i uzvišenog pod zvezdanim nebom na sekund probija iluziju i smanjuje i zatamnjuje sjaj zvezdane holivudske staze slavnih. Nastaje nada drugačuje sutrašnjice. Šta je bilo smešno, bilo je. 

za P.U.L.S.E: Emilija Kvočka

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments