Ima tome bar pola godine: kada otključavamo gornju bravu ulaznih vrata stana dešava se da ključ nekoliko puta treba okretati na jednu i drugu stranu kako bi se vrata otvorila. Vremenom je to izazivalo sve veću nervozu kod svih ukućana, ali i posebnu zabrinutost kod supruge. Ćerka (23) ne živi sa nama, pa je samo povremeno bila svesna tog problema. Osećajući neku odgovornost da se to reši, ali bez ideje kako, kažem sinu (27) da bi možda trebalo podmazati bravu, no ne činim ništa. Kao ni on, ne želeći, čini mi se sada, da ugrozi moj “pater familias” status. Sve do sinoć, kada je prestao da čeka. Prihvatio je ideju i naprskao WD40, no problem je ostao nerešen.

„Nema veze, probali smo“, kažem, pomiren sa “sudbinom”.

On ništa ne kaže, već uzima alat, rešen da skine bravu i vidi u čemu je problem. Za pomoćnika je imao Youtube – ja samo stojim pored i blago naginjem ka tome da je problem komplikovan te da bi neko drugi, stručan, trebao da ga reši.

Nije bilo lako izvaditi mehanizam brave iz vrata, ali je uspeo. Pažljivo ga je razgledao i “škljocao” ključem da bi shvatio princip rada. Moje “savete” da ipak sve vrati kako je bilo, da smo se već navikli pa možemo živeti sa tim problemom je ignorisao. Ostao sam, naravno, uz njega, pripomažući koliko mu je bilo potrebno.

Nakon petnaestak minuta rešio je problem. Brava je opet ispravna. “Bacio mi je pet” na kraju.

Evo i jutros razmišljam o tome kako je ta brava prava ilustracija poslednjih desetak godina mog života u Srbiji. Desio se kvar. Smetao mi je. Imao sam neku ideju kako da se reši i davao podršku naporima drugih, ali bez uspeha. I onda mladi uzimaju alat u svoje ruke. Ubeđeni u svoja uverenja, odlučni i istrajni, pokazali kako treba da se razmišlja i dela.

Napišem sve ovo i pošaljem ukućanima na uvid.

Ćerka uzvrati: „Šta drugo očekivati od A 😁“

Sin otpiše: „Ponekad stvarno jeste toliko lako. Plus je fin nalet dopamina kad rukama nešto popraviš. Samo sad moramo da nađemo sledeći izazov “.

Supruga mi uzvrati veliko srce uz dogovor da Novu dočekamo na trgu, uz budućnost koja će se tek suočiti sa izazovima. Pa da bacimo jedni drugima pet puta po pet.

za P.U.L.S.E: Mihailo Krstić

  brava, Društvo, Mihailo Krstić, Nova godina, Priče