Ulogujte se / Kreirajte profil

Anthony de Mello: ”Buđenje”

.

Become a Patron!

.

AH, TE ŽENE”

U većini slučajeva, moderna žena je lovac. Nasrne tako na jadnog muškarca, svim sredstvima, ne prezajući ni od čega. I šta se dešava? On iscrpljen, izmrcvaren, poslije očajničke borbe, pada pokoren, ne od ljubavi, nego od same muke. Tako ucmekanog muškarca možete koristiti jedno vrijeme, uživajući u sopstvenoj zabludi da je vaš i da vas voli. Istina je pak, da on jadničak, onako iscrpljen, nema snage da se odupre, te tako tavori u svojoj besvijesti, dok ne smogne snage da pobjegne glavom bez obzira. Nikada više tu lovinu ne uhvati. Taj postaje maratonac na duge staze.

A, šta radi žena? Šepuri se kao ofucali paun, misleći da je “ona prava” i da ga je uhvatila, i da će ga sada tako mučiti svojom ljubavlju, koja je sve drugo, samo ne ljubav. Prije svega je to sado – mazohistički emotivni stroj za uništavanje dvije osobe o jednom trošku. Moćna mašina. Ovu mašinu je u procentima, već kupilo 90% žena, zato muškarci – oprez!!!!

Iza njihovih slatkih riječi, đakonija kojima će vas hraniti dok vas ne omami, iza njihovih zavodljivih toaleta i donjeg veša,( ako imate sreće i ponekog intelektualnog razgovora), stoji moćna mašina, sakrivena iza zavjese od brokata i stupa na scenu onda kada se najmanje nadate, kada ste uljuljkani dobrom hranom ili pićem, ili boljom varijantom- dobrim sexom. Ah, dragi muškarci, zar se kroz istoriju nijeste opekli bezbroj puta? Zar nijeste shvatili da, ako nijeste dobri, poslušni i ponizni, ukida vam se obrok ( do juče perfektne hrane ), kao i blagodeti svih sexualnih zadovoljstava. Uvijek padnete na isti fazon i tako kroz istoriju, sami vrtite točak koji se okreće uvijek u istom smjeru.

Ne znate vi žene. Vidite je uveče , pod svjetlima neona, kada blista ( ma samo zbog neona), ili u polutami spavaće sobe, gdje će vam ugoditi razvratnim igrarijama, ali samo zato da bi dokazala sebe i svoju nadmoć. Ne varajte se nikada da vas ona voli. Toga nema više na tržištu, nema ni za zlato. Samo se igra sa svojom lovinom. Lovina je više na cijeni, ako je traženija i rjeđa vrsta. Onda je to za ženu – lovca pravi izazov. Upotrijebit će svu svoju žensku maštu, kojoj niko do sada nije sagledao granice, jer ih i nema, kada se ona baci na lovinu, jer varijante i pristup hvatanja lovine su bezbrojne.

Žene su zaboravile jedno nepisano pravilo koje glasi: „Muškarci su lovci, a žene su lovina.“ I samo zbog tog jednog prekršenog pravila, došlo je do zamjena teza i do svjetskog karambola zvanog- žene, jači pol.

Ne znate vi žene. Pogrešno ih nazivate ljepšim polom. Da,da, ma svratite vi nekada u nezgodno vrijeme, pa da vidite šta su brci šerifa Mc Clouda , šta su noge Maradone, šta su nepregledne šume ispod zavodljivo dekoltiranih majica.

I tako moji dragi muškarci. Lekciju nijeste naučili nikada, iako već znate sve. To ide tačno po poglavljima, i uvijek je tako i ne znam kako ste toliki optimisti da pomislite da će nekada da bude drugačije. To je lekcija iz „Vječne knjige“ i to se ne može promijeniti, ali to još nijeste shvatili.

Prva lekcija je pretvaranje da je ona najbolja, najpametnija, najprijatnija, puna razumijevanja za sve ljude i njihova stradanja ( a stradalnik ćete biti baš vi,hi,hi), širokogruda, tolerantna, duhovita, šarmantna, obrazovana, načitana, uvijek dobro raspoložena, uvijek dobro dotjerana, izuzetna domaćica. Ma vi već počinjete da mislite da gledate film naučne fantastike. Uzdignete se do zvijezda, ali ne znate da ste samo glumci u „ Zvjezdanim ratovima“, eto tolika je vaša povezanost sa zvijezdama. Opčini vas vaša zvijezda Danica, Milica, Dušica, Milena , Zvezdana, Slađana, sve imenima od milja – kasnije do nemilja. I obuzme vas varka, jer ona tako prija, i vama , a pogotovo vašoj sujeti ( što je i suština čitave priče u svemu ovome ).

Obasipa vas napornom ljubavlju, napornom pažnjom, zahtjevima da želi da budete stalno zajedno, ali ne zbog toga da bi vas ona na nešto prisiljavala, nego zbog toga što vas ona neizmjerno voli. Pristanete li na taj obrazac nazovi ljubavi, ispekli ste sebi pitu.

Iz istog razloga – nazovi ljubavi, želi da učestvujete s njom u svemu što ona radi, jer vi ste u ljubavi ravnopravni i toliko se volite, da ne možete da zamislite ni jedan minut da posvetite sebi, jer tako uskraćujete minute nazovi ljubavi. I tako počnete da učestvujete u njenim kupovinama, posebno sitnicama vezanim za kuću, jer to je vaše ljubavno gnijezdo u kojem odluke donosite zajedno ( a gle, sve bude po njenom, ali važno je lobirati sebe pojmom ravnopravnosti ).

Ovo je ujedno i prva faza nazovi ljubavi u kojoj uvijek uživate.

Ona će vas ubijediti i da je gledanje fudbala maloumno, a posebno izlazaka sa dojučerašnjim drugovima, jer eto, čitav život ste proveli sa njima i ona će vas ubijediti da u toj slobodi i nijeste bili toliko srećni koliko vam se činjelo, jer vam je uvijek, u dubini duše nedostajala ona. I kako ste imali sreću što ste se našli, jer je malo ljudi koji se tako dobro slažu i razumiju, kao što je to slučaj kod vas. I zašto gubiti dragocjeno vrijeme sa drugovima, kada vrijeme nazovi ljubavi brzo protiče i treba ga iskoristiti na najbolji mogući način, svaki minut , svaki sekund. I ovo je lekcija broj jedan . I jedno vrijeme će vam biti super, ubijedit ćete sebe kako ste najsrećniji muškarac na ovome svijetu, čak i u istoriji civilizacije.

Druga lekcija je ujedno i druga faza nazovi ljubavi. Hvata vas zamor, počnete da gubite interesovanje za sve ono što vas je do juče interesovalo, polako gubite sebe, svoju sopstvenost, postajete nervozni, razdražljivi, nedruželjubivi,osjećate konstantan nedostatak energije, budite se umorniji nego što ste legli, počinju da vam se javljaju i boleščine, koje do tada nijeste imali, jer organizam je psihičko – fizički izmoren nazovi ljubavlju. Često osjećate depresiju, a zadnja faza je apatija. Ispod toga nema i to je dno dna. Onda ste polumrtva ili poluživa lovina. To je tačka koja vaga vašu situaciju. Da li ćete oživjeti ili zauvijek ostati polumrtvi?Ako tada dobijete snagu i prijeko potrebnu volju za životom, postat ćete onaj maratonac na duge staze s početka priče, a ako ne…. Tajnu ne želim ni da vam otkrijem, bolje ne, kada se ne zna, lakše se podnosi. 

Ovo je uvijek ovako i redosljed je uvijek isti. I nemojte se varati da će vam sa drugom ženom biti bolje.Ne živite u zabludi i lažnim nadanjima. Bit će sve isto, samo naizgled ljubav će naizgled drugačije izgledati i možda će biti malo razlike u vremenu trajanja prve faze cijele ove priče – faze uživanja, a i druge faze – vašeg odumiranja.

Čisteći jednog dana šporet sam razmišljala: „ Kako to da sam ja njemu nekada bila san, a sada sam mu noćna mora ?“, mislim muškarcu, a možda i šporetu, ko zna? I ne pitajte me kako sve ovo znam? Pa žensko sam,valjda?

A da ne bi sve bilo crno, postoji i lekcija broj tri ili treća faza, ali samo za one maratonce na duge staze, s početka ove priče. Juče sam pročitala spasonosnu knjigu , koja bi mogla da spasi maratonce, jer ipak ljudski rod treba ,kako tako da opstane. To je „ Buđenje“ Antoni di Mela. E, jedini spas vidim u toj knjizi, za pametne muškarce i rijetko pametne žene. Juče sam je pročitala i spasila se, jer poslije one epizode sa šporetom, shvatila sam da nešto nije kako treba.

Da ne bi bilo rekla – kazala, da vidimo šta jedan pametan čovjek kaže:

„Jedna žena mi je pričala kako je njen ujak, sveštenik u lokalnoj crkvi, uvek počinjao besedu recima: “Samo je žrtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam.”

Savršeno! Upitao sam je: “Da li biste poželeli da vas volim po cenu svoje sreće?” “Da”, odgovorila je. “A vi mene?” upitao sam. “Da”, rekla je.

Zar to nije čudesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sreće i ja bih voleo nju po cenu moje sreće. I tako, imali bismo dve nesrećne osobe, ali živela ljubav!“

Ili šta kaže o ljubavi. I ovo je spas za maratonce:

Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti – na uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra koji svira u vašem prisustvu. Ali, kada odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar velikog repertoara i nikada ne prestaje da svira.

Čitavo je buđenje u tome.

Još malo o nazovi ljubavi:

Čini se užasno postaviti takvo pitanje, ali može li se reći da me volite ako se zakačite za mene i ne dozvoljavate mi da odem? Ako me ne ostavljate na miru? Može li se reći da me volite, ako imate potrebu za mnom, psihološki ili emotivno, da biste bili srećni?

Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim učenjima svih svetih spisa, svih religija, svih mistika.

Opisuje i usamljenost, zbog koje često pogrešno mislimo da nam je u životu potreban uvijek neko:

Usamljenost se ne leči druženjem sa drugim ljudima. Usamljenost se leči kontaktom sa stvarnošću. O, toliko toga može da se kaže o ovome! Dodir sa stvarnošću, krah iluzija, neposredan odnos sa onim što je stvarno. Šta god to bilo, nema ime. Možemo ga upoznati, ali samo ako napustimo ono što je nestvarno. Može se otkriti šta je to biti sam kada prestanemo da se vezujemo, kada prestanemo da budemo zavisni.

Razmislite o svojoj usamljenosti. Da li je prisustvo drugih ljudi može ikad ukloniti? Ono može da posluži samo da od nje pobegnete. Unutar vas je praznina, zar ne? A kada praznina ispliva na površinu, šta se radi? Beži se, uključi se televizor, uključi se radio, čita se neka knjiga, traži se društvo drugih ljudi, zabava, zaborav. Svi to rade. To je veliki biznis danas, čitava industrija organizovana da nas zabavi i odvuče naše misli na drugu stranu.

O svojoj sopstvenosti, sreći i sopstvenoj slobodi:

„Ništa ne treba da učinite da biste postali srećni. Veliki Majster Ekhart rekao je: “;Bog se ne dostiže procesom sabiranja nečega u duši, već kroz proces oduzimanja.” Ništa ne morate učiniti da biste bili slobodni. Potrebno je samo da odbacite nešto. Tada ste slobodni.

Tim povodom, pao mi je na pamet jedan irski robijaš koji je prokopao tunel ispod zatvorskog zida i uspeo da pobegne. Izašao je usred dvorišta osnovne škole, gde su se igrala deca. Prirodno, kada je izašao iz tunela, nije mogao da se obuzda, pa je počeo da skače i igra, vičući: Slobodan sam! Najzad, posle tri godine!” Jedna devojčica, nedaleko od njega, ljubomorno ga je pogledala i rekla: “Blago vama! Ja moram još pune dve godine da provedem ovde.”

„Ti možeš da učiniš šta god želiš i ostaneš ono što jesi, ali ja ću se zaštiti, biću ono što jesam.” Drugim rečima, neću ti dozvoliti da manipulišeš sa mnom. Živeću svoj život, ići ću svojim putem, biću slobodan da mislim ono što hoću, da idem za svojim sklonostima i ukusima. Reći ću ti ne, ako osetim da ne želim da budem u tvom društvu. To neće biti zbog negativnih osećanja koja izazivaš u meni, jer to se više neće desiti – nećeš više imati nikakvu moć nada mnom. Jednostavno, možda će mi više odgovarati društvo nekih drugih ljudi. Dakle, ako me možda upitaš: “Šta kažeš da odemo u bioskop večeras?” odgovoriću: “Žao mi je, ali više volim da odem s nekim drugim. Njegovo društvo mi je prijatnije od tvog.” I to je to. Predivno je umeti da se kaže ne drugim ljudima. To je deo buđenja. Deo buđenja je živeti sopstveni život po svojoj volji. I upamtite: to nije egoizam. Egoizam je očekivati da neko drugi živi svoj život kako vi smatrate za shodno, po vašoj volji. To jeste egoizam. Ali živeti svoj život kako mi smatramo za shodno nije egoizam.

Ovo je bio pametni di Melo sa svojim mislima o ljubavi i usamljenosti, jer nedostatak ljubavi, a velika usamljenost nas često i tjeraju u nazovi ljubavi. Recept sam našla za maratonce, za neke buduće , koji će smoći snage da odbace iluzije i sopstvene ljušture, da uspiju ponovo da nađu sebe, i da sa svojom sopstvenošću nađu drugu osobu koja ima svoju sopstvenost i da mirno stanu pred nju. I tek tada nastaje nesebična ljubav. Sve ostalo su varke i nemojte im vjerovati kad vam kažu da nijesu.

Jedini mudrac, koji je sve ovo “a priori” znao i nije se trudio da mnogo prolazi kroz sve te faze, bio je Šopenhauer, ali Šopenhauer je jedan, a mi smo ipak obični smrtnici, na teškom putu iskušenja koje nam donosi ljubav.

Za P.U.L.S.E Tamara Pantović

besherat.blogspot.com/2017/06/anthony-de-mello-buenje

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.