Бела Хамваш – Опште је место да је Бетовенова музика титанска, али је то тачно. Није титанска зато што је надљудски велика, него зато што је он опљачкао свемир. Измамио је тонове из њихових скровишта, истргао из њихових скривница, насилно их стргао оданде где су прирасли, системаски их исисавао, издвајао из дубина где су се […]
Dela nastala u poznim godinama stvaralaca međusobno se razumeju i najbolje se međusobno tumače. Bela Hamvaš smatra da to ima neke veze s melanholijom. Za Hamvaša melanholija nije ni raspoloženje, ni osećanje, ni psihičko stanje, a još je ponajmanje bolest. Ona je krajnja stanica prolaznosti, poslednje uživanje, poslednje saznanje, poslednja sigurnost i poslednja opasnost. Melanholija […]
Misteriozni, ekskluzivni ili šokantni. Tajnoviti, korisni ili senzacionalni. Koliko god različiti bili, sve klikbejt naslove „krase” isti psihološki trikovi. Oni zbog kojih nas i dalje uspešno varaju, iako su to već nebrojeno puta činili. Kako su klikbejt naslovi postali jedna od najprepoznatljivijih karakteristika onlajn medija? Zašto sve veći broj redakcija od imperativa da publiku informišu […]
Kiseli krastavci vremena – Sezona je kiselih krastavaca, dakako u novinarstvu, mada i za večeru dobro dođu oni pravi, ohlađeni a na suncu ukiseljeni s dodatkom kopra, hrena ili naprosto običnog kruha radi poticanja procesa kiseljenja. Svašta se može naći po žurnalima, na internetu ili u televizijskim vijestima – neobičnosti svakojake vrste koje nam uzavreli […]
Oldos Haksli – O zamkama ropstva Tehnološki napredak samo nam je pružio efikasnija sredstva za nazadovanje —Oldos Haksli Od svetog trojstva modernih antiutopija o opasnostima budućeg totalitarizma – u kojem su još Mi, remek-delo Jevgenija Zamjatina (1924), i najpoznatija od svih, 1984 Džordža Orvela (1949) – knjiga Oldosa Hakslija Vrli novi svet (Aldous Huxley, Brave New World, 1932) izgleda da je […]
Srbija i naličje Rio Tinta Nemam običaj da se na ovaj način uključujem u ekološke kampanje, ali ovog puta povod je veći od svih drugih priča a neutralnost pomaže samo ugnjetaču, kako reče Eli Vizel. Eksploatacija prirodnih bogatstava ne mora nužno da povlači sa sobom i potpuno uništenje prirode, što često zaboravljamo, navikli […]
“… I ne postaje se dendi zbog materijalno vidljivih stvari. To je način postojanja sav u nijansama… Čitav njegov život bio je uticanje na druge, odnosno ono što se ne može s lakoćom ispričati.“ Barbe D’ Orviji, pisac knjige o Džordžu Bramelu, najslavnijem dendiju (časopis Gradac, prevod Jana Pavlović) Svako ima svoju definiciju dendija, ali […]
Bespuća naučne (o)zbiljnosti? Čovječanstvo su spopale dvije ogromne globalne nesreće, prilično eufemistički rečeno, jer za obje (a napose njihove posljedice) je u većoj ili manjoj mjeri samo krivo. To su klimatske promjene i pandemija korona virusa, u proteklih sto i nešto godina najstrašnija nakon španjolske gripe. I dok se u oba slučaja ljudski rod batrga […]