Zavist – Bertrand Rasel: Osvajanje sreće Pored briga jedan od najznatnijih uzroka nesreće verovatno je zavist. Rekao bih da je zavist jedna od najopštijih i najdubljih ljudskih strasti. Lako se ona može primetiti na deci još pre nego što napune godinu dana, i svaki pedagog tome mora da obrati najtananiju pažnju. Na najmanju pojavu naklonosti […]
Umor – Bertrand Rasel: Osvajanje sreće Umora ima više vrsta i neke od njih su teže smetnje sreći od drugih. Čisto telesni umor, ukoliko nije preteran, pre ičega drugoga vodi ka sreći; upućuje zdravom spavanju i dobrom apetitu i daje podstreka za zabavu o praznicima. Ali ako je preteran, postaje veoma veliko zlo. Seljanke, sem […]
Dosada i uzbuđenje – Bertrand Rasel: Osvajanje sreće Dosadi kao činjenici u čovekovom držanju, po mom mišljenju, obraćeno je mnogo manje pažnje nego što ona to zaslužuje. Ona je, mislim, bila jedna od važnih pokretačikih snaga kroz istorijsko doba i takva je danas, možda još više nego ikad. Izgleda da je dosadno izrazito ljudska emocrja. […]
Utakmica – Bertrand Rasel : Osvajanje sreće Ako upitate ma koga Amerikanca ili ma koga poslovnog čoveka u Engleskoj, šta ga najviše ometa u uživanju života, on će odgovoriti: „Borba za opstanak.” Kazaće vam to savršeno iskreno; i on će verovati u to. U izvesnom smislu to je tačno, pa ipak u drugom, i to […]
Intimnost i izgubljenost modernog čoveka – Vrhunac umeća za modernog čoveka je jednak potpunom prepuštanju bezdanu pozitivnog olakšanja, uprkos činjenici da taj isti čovek uglavnom zna da je to samo privremeno blaženstvo koje će samo momenalno ostaviti našu ličnost u nasilnom sadašnjem trenutku. Ali kako se takvo umeće i dalje ceni kao značajno na društvenom […]
O tradiciji – U drevnoj Sparti umetnost je bila daleko od centra javnog života. Ona je imala drugorazrednu ulogu i pretežno vaspitni karakter. U stvari, ovo je slučaj mnogih tradicionalnih kultura kojima je zajednički svojevrsni kulturni „minimalizam“. Umetnička dela tu ne nose „individualni pečat autora“, ne izražavaju njegove lične težnje i ne služe radoznalosti umetnika. […]
Neka pitanja filozofije morala – II deo Same reči koje smo za naš predmet koristili u ovoj raspravi, “etika” i “moral”, znače mnogo više nego što sugeriše njihovo etimološko poreklo. Mi ovde nemamo posla sa običajima, manirima ili navikama, striktno govoreći, čak ni sa vrlinama, jer vrline su rezultat određenog uvežbavanja ili učenja. Pre će […]
Jedinstvo mišljenja i života – Niče je u filozofiju uključio dva izražajna sredstva, aforizam i poemu. Sami ti oblici pretpostavljaju novu zamisao filozofije, novu sliku mislioca i mišljenja. Ideal saznanja, otkriće istine, Niče zamenjuje tumačenjem i vrednovanjem. Prvo cilja na „smisao” neke pojave, uvek parcijalan i fragmentaran; drugo određuje hijerarhijsku „vrednost“ smisla, i objedinjuje fragmente, […]