Vitgenštajn o smislu i besmislenom

Vitgenštajn o smislu i besmislenom

1. Granica . 1.1. Granica izrecivog  . Ludvig Vitgenštajn* (Ludwig Wittgenstein) je u svojim dvadesetim godinama 1 napisao delo koje je doživelo veliko filozofsko priznanje. Radi se o Logičko-filozofskoj raspravi (Logisch-Philosophische Abhandlung, 1921.) koja je poznatija pod naslovom Tractatus Logico-Philosophicus što je naslov koji je za izdanje na engleskom jeziku (izašlo 1922.) predložio Džordž Edvard Mur […]

Ludvig Vitgenštajn o religiji

Ludvig Vitgenštajn o religiji

Ludvig Vitgenštajn je vaspitavan u katoličkom duhu, iako je njegova porodica bila uglavnom jevrejskog porekla. Njegov deda Herman Kristijan Vitgenštajn preobratio se iz judaizma u protestantizam, a Hermanova supruga Fani prihvatila je istu konfesiju neposredno pre venčanja. Međutim, Ludvigovi deda i baba po majci, Jakob i Marija Kalmus, bili su katolici, tako da su njegovi […]

Vitgenštajnova predavanja o religiji

Vitgenštajnova predavanja o religiji

1938. godine Vitgenštajn je održao seriju od tri predavanja o religioznom verovanju na Kembridžu. Nemamo njegove zapise tih predavanja ali imamo dvadeset stranica beležaka zapisanih od strane jednog ili više njegovih studenata.[1] Vitgenštajn nije proverio njihovu tačnost i možda nisu u potpunosti tačne u vezi nekih detalja.[2]* Uprkos tome, ona su najkompletnije svedočanstvo koje imamo […]

Vitgenštajn o smislu i besmislenom

Vitgenštajn o smislu i besmislenom

Jedan od problema Tractatusa jeste odnos jezika i stvarnosti ili pitanje o korespondenciji između toga kako o svetu mislimo i govorimo i kakav svet jeste, pri čemu Vitgenštajn tvrdi da postoji jaka veza između jezika i mišljenja. Tražeći odgovor na temeljno filozofsko pitanje o granicama mišljenja, budući da se one mogu povući samo u jeziku, […]