Bolesti zavisnosti kao kompenzacija potiskivanja narcizma

Bolesti zavisnosti kao kompenzacija potiskivanja narcizma

U svom ranijem tekstu o nagonu za samopotvrđivanjem (pod naslovom: Rad je stvorio čoveka) naveo sam da bolesti zavisnosti predstavljaju jedan od oblika manifestovanja ovog iracionalnog nagona. Tamo tu tvrdnju nisam detaljnije obrađivao, pa ću to učiniti ovde, u ovoj neobičnoj priči o bolestima zavisnosti.     Kratko potsećanje na nagon za samopotvrđivanjem   Nagon […]

Кантова етика

Кантова етика

Филозофија Емануела Канта заснована је на неколико једноставних теза које су темељи не само његове филозофије и схватања, већ и моралним правилима сваког човека. ,,Две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем што се више и истрајније размишљање бави њима: звездано небо нада мном и морални закони у мени”, речи су […]

Ontološka operativnost Platonovog symploke kao Hegelovo lukavstvo uma

Ontološka operativnost Platonovog symploke kao Hegelovo lukavstvo uma

Apstrakt U ovom radu pokušao sam da napravim pojmovno-misaonu paralelu koja od Platonovih ontoloških pojmova vodi u srž Hegelove misli. U ovom istraživanju mi je pomoć pružala Gadamerova interpretacija Hegelovog tumačenja antičke dijalektike. Osim interpretacija, osnova za rad je bio svakako sam Platonov tekst i Hegelova filozofija. Cilj je bio da se putem duha dijalektike, […]

“Здраво свете“

“Здраво свете“

Oнтолошка структура компјутерског програма изложена у оквирима идеја предкантовске филозофије Када говоримо о бићу, говоримо о “ономе што јесте”… међутим. То што јесте, можемо мислити идеално, платонички – као оно што јесте вечно, ванвремена, као оно што се не мења, а можемо га мислити и као биће које постоји у времену, које се мења, које […]

Ludvig Vitgenštajn: Filozofska istraživanja

Ludvig Vitgenštajn: Filozofska istraživanja

Jedan od pojmova koji je karakterističan za poznog Vitgenštajna je pojam oblika života (množina) ili na nemačkom „Lebensformen“. Javlja se u 19. paragrafu Istraživanja i taj pojam je uveden da se naglasi značaj jezičke zajednice, praktičnih aktivnosti i neverbalnog ponašanja za razumevanje značenja  izraza koji se koriste. U tom paragrafu Vitgenštajn počinje da zamišlja jednu novu jezičku igru sa zidarom […]

Karl Jaspers – Duhovna situacija vremena

Karl Jaspers – Duhovna situacija vremena

Karl Jaspers rođen je u Oldenburgu 1883. godine. Nakon humanističke gimnazije studirao je pravo, ali ga je razočaran napustio i zamijenio studijem medicine 1908. godine. Specijalizirao je psihijatriju, no više se zanimao za filozofiju. Njegovo bavljenje medicinom i psihologijom bilo je zapravo potaknuto filozofskim motivom jer ga je od mladosti privlačila filozofija, osobito Spinozina. Godine […]

Aristotelova praktična filozofija

Aristotelova praktična filozofija

Veliki grčki filozof Aristotel rođen je 384. g. pr. Kr. i najvjerojatnije nije bio Grk, nego Makedonac. Njegov otac Nikomah bio je liječnik makedonskog kralja Aminta. U osamnaestoj godini pristupio je Platonovoj Akademiji u Ateni. Tamo je ostao devetnaest godina, sve do smrti svog učitelja s kojim je bio usko povezan, a istovremeno u neslaganju […]

Čemu klasične nauke?

Čemu klasične nauke?

Malo ko klasične nauke smatra relevantnom disciplinom. Mnogi čak i ne znaju o čemu se radi; iznenadili bi se kada bi čuli da se ne radi o „nekakvim naukama“, već o humanističkoj diciplini. Klasične nauke podrazumevaju proučavanje klasične antike u najširem kontekstu, od starogrčkog i latinskog jezika, preko orginalnih književnih i filozofskih dela, sve do […]

1 2 3 48