Razbarušena kosa srasla sa dugom osedelom bradom na koju se naslanjaju gusti, crni brkovi i promoćurni pogled koji kao da poručuje „proleterima svih zemalja da se ujedine“, slika je i prilika Karla Marksa koju mnogi pamte. Ovaj nemački filozof, ekonomista i revolucionar, gotovo vek i po od njegove smrti, za jedne predstavlja najvećeg mislioca svih […]
Nije moguće dokazivati sve na isti način. To bi bila logička greška koju je Greg Bahnsen imenovao „krekeri u ostavi”. Način na koji dokazujemo postojanje krekera u ostavi će se razlikovati od načina na koji dokazujemo postojanje radio talasa ili nekih nematerijalnih/konceptualnih entiteta poput logike. Ukoliko bi ateista tražio npr. fizički dokaz postojanja Boga, upravo bi pravio […]
Kako zamišljate život i svet 500 godina pre nove ere? Kako su tada izgledali ljudi, njihovi razgovori, njihova razmišljanja i pitanja? Šta se podrazumevalo, šta se uzimalo kao zakon, zdravo za gotovo, a o čemu se najčešće polemisalo? Kakav li je bio njihov svet, a kakvo je bilo razumevanje istog? Odgovore na ova pitanja ne […]
Hjum – Odnos između skepticizma i filozofije Uvod Norman Kemp Smit na početku svoje čuvene knjige Filozofija Dejvida Hjuma (1941) kaže da je Hjumova Rasprava o ljudskoj prirodi 2 teško i zbunjujuće delo (Kemp Smith 2005: 3), a ovu karakterizaciju bismo mogli da primenimo na Hjumovu celokupnu filozofiju. Iako njegova dela nisu teška za […]
Preporučujemo vam knjižicu, tanku, jedva ima sto strana, izdavači su morali da angažuju poznavaoce koji će napisati dugačak predgovor, u kome se uglavnom ponavlja ono što će biti u samom tekstu, kako bi sve to zajedno ličilo na knjigu. Uz to, čitamo dva autora. Tako se jedna teza praktično tri puta obrađuje. Ovo je više […]
Vreme mereno satom naspram proživljenog vremena. Anri Bergson i Albert Ajnštajn su se suštinski razišli oko prirode vremena i načina na koje se ono može meriti. Ko je bio u pravu? Uveče 6. aprila 1922. godine, tokom predavanja u Parizu, filozof Anri Bergson i fizičar Albert Ajnštajn sukobili su se oko prirode vremena u jednoj […]
Metafizika morala – Imanuel Kant ,Niko ne želi da bude zao, a oni koji ipak čine zlo upadaju u moralni apsurd. Oni koji tako postupaju protivreče sebi samima, protivreče svom vlastitom razumu i zbog toga, moraju sami sebe prezirati.” (Kant) Očigledno je da strah od samopreziranja ne može garantovati da će se ljudi ponašati u […]
(Ne)osvojiva praznina stvarnosti. Šta je savremnost? Ako je Euripid bio savremenik ratova, a veći deo života svedočio je sukobima, onda je on kao pisac tragedija savremenik svoga doba baš sa stanovišta slutnje onog nadolazećeg. Šta posle ratova? Šta posle nasilja? Taj pogled koji čovek – doduše tek pojedinci – ima prema onom nadolazećem koje crpi, […]