Emil Sioran: “Pad u vreme” – Suze i svici. „Znanje nas je strmoglavilo u vreme“ Sioran je, filozof koji misli kroz pesme u prozi, i čini mi se da je to važan razlog njegove privlačnosti. On je, rekao bih najveći poeta – filozof još od vremena Ničea, iako sasvim različitog temperamenta od prethodnog. Poezija […]
Zašto uporno „mlatim praznu slamu“? Zašto presipam iz šupljeg u prazno? Zašto prodajem muda za bubrege? Zašto prodajem maglu? Zašto palamudim? Zašto izmišljam toplu vodu? Zašto, po-bogu, filozofiram? Duže od deset godina uspešno mlatim praznu slamu. Zašto sam odlučio da mLaTiM pRAznU SlAMu? (Kad sam umesto slame možda mogao da mlatim pare? Što bi, priznajem, […]
Интервју са Барухом Спинозом Златно доба Амстердама – август 1656. година Време дешавања – месец дана након Спинозине ескомуникације из јеврејске заједнице због његове “узнемирујуће” филозофије Пре него што званично кренемо са мојим спремљеним питањима и мојим записивањем Ваших одговора, волела бих да кратко препричам које околности су ме довеле до тога да сада седим […]
Bertrand Rasel: U šta verujem Bertrand Rasel (1872 – 1970) jedan je od najznačajnijih svetskih mislilaca, njegovi radovi su istovremeno i lucidni i prosvetljujući. Postoji nešto gotovo proročko u načinu na koji spaja bezvremenost s pravovremenošću kontemplativnih ideja koje se tiču modernog života u prethodnom veku – od toga kako dokonost čini sreću mogućom do […]
Kratka priča o filozofskim poticajima Situaciju filozofije u drugoj polovini 19. veka obeležilo je preoblikovanje znanstvene svijesti, koje je nastupilo iz sloma idealističkih sistema. Riječ je o preoblikovanju znanstvene svjesti koja ne pogađa samo filozofiju, već i sve znanosti. Centralni problemi koji su tada postavljeni jesu usmjereni na iskustvene činjenice, dakle, u obzir više ne […]
Konj nije nesrećan što ne poznaje gramatiku 31. Kad bi neko posmatrao život na zemlji s visoke osmatračnice, kao što čini Jupiter, po pričanju pesnika, video bi kolikim je nesrećama izložen ljudski život! Kako je bedno i prljavo njegovo rađanje! Kako je mučno odgajanje, kakvu je sve nasilju izloženo detinjstvo, na koliko je teških poslova primorana […]
Kirkegor Čuveno delo o hrišćanskoj koncepciji agapea Serena Kirkegora, danskog pre svega vernika a tek posle filozofa objavljeno je 1847.
Čuda se povremeno pojavljuju na naizgled neuznemirenoj površini svakodnevnog postojanja određenog unapred utvrđenim uzročnim nizom, gde po neminovnoj logici stvari iz jednog, posve ordinarnog događaja, izvire drugi, njemu srodan, da se sve čini sasvim obično i prethodno udešeno, te iznenadna nesvakidašnja pojava izaziva zaprepašćenost i zapitanost, praćenu sumnjom u potpuno kompaktan, sliven tok prirodnih zbivanja. […]