Dosada i uzbuđenje – Bertrand Rasel: Osvajanje sreće Dosadi kao činjenici u čovekovom držanju, po mom mišljenju, obraćeno je mnogo manje pažnje nego što ona to zaslužuje. Ona je, mislim, bila jedna od važnih pokretačikih snaga kroz istorijsko doba i takva je danas, možda još više nego ikad. Izgleda da je dosadno izrazito ljudska emocrja. […]
O jednom poklonu, snu i višestranom uticaju Ludviga Vitgenštajna na Tomasa Bernharda SAN Pre nekoliko meseci dobila sam poklon koji je u ravni meni najdražih – sanjala sam Tomasa Bernharda. Bio je u mom snu i to u sledećim okolnostima: sanjam kako avionom putujem negde, a zatim, ambijent aviona se pretvara, na način […]
Ананда Кумарасвами: Ko je ђаво и где је пакао? (део I) Увод у дело Ананде Кумарасвамија Ананда Кумарасвами (1877 – 1947), метафизичар, филозоф; историчар индијске уметности, симболизма, један је од најодговорнијих за иницирање данашње, ипак морамо признати, добре упознатости западног човека са Индијом као феноменом, једном од централних фигура источне културе и филозофије. Рођен […]
Valter Benjamin: Kapitalizam kao religija Kapitalizam se može posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u suštini nastoji da odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokušavala da odgovori takozvana religija. Dokazivanje religiozne strukture kapitalizma – ne samo neke religiozno uslovljene strukture, kao što je mislio Veber, već suštinski religioznog fenomena – […]
Neka pitanja filozofije morala – II deo Same reči koje smo za naš predmet koristili u ovoj raspravi, “etika” i “moral”, znače mnogo više nego što sugeriše njihovo etimološko poreklo. Mi ovde nemamo posla sa običajima, manirima ili navikama, striktno govoreći, čak ni sa vrlinama, jer vrline su rezultat određenog uvežbavanja ili učenja. Pre će […]
Jedni zapadni istoričari književnosti tvrde da je Dostojevski »anticipirao« osnovne Ničeove ideje; drugi — da je Niče bio »učenik« ruskog romanopisca; treći se ograničavaju na priznanje unutrašnje bliskosti ideja Ničea i Dostojevskog ne mareći za pitanje o poreklu Ničeovih ideja i za to kako se on sam odnosio prema Dostojevskom i u kojoj je meri […]
Ридигер Сафрански: ”Време. Шта оно са нама чини и шта ми од њега чинимо.” Профилисани философ Ридигер Сафрански, рођен 1945, вишеструким је ловорикама овенчан и на више од 20 језика превођен. Између осталог, аутор је есеја о Гетеу, Шилеру, Шопенхауеру, Е.Т.А. Хофману, Ничеу, Хајдегеру, као и о базалним темама као што су романтика, зло и […]
U jednom svom prigodnom članku o Nilsu Boru, Verner Hajzenberg kaže da je Bor „prevashodno bio dublji filozof, nego fizičar, premda je razumeo da prirodna filozofija u našem vremenu ima neku moć jedino ako se njen svaki detalj potčini beskompromisnom kriterijumu odgovaranja eksperimentu.” 1 Ovo je doista tačno, ako se to odnosi na Borovu filozofsku interpretaciju kvantne mehanike i, povodom […]