Alber Kami – egzistencijalista Egzistencijalisti – boemština i apsurd besciljnog guranja kamena. “U jednom svetu u kome odjednom nestaju iluzije i svetlosti, čovek se oseća kao stranac. To je izgnanstvo bez izlaza, s obzirom da u njemu nema uspomena na izgubljeni zavičaj, niti nade da će se najzad stići u neku obećanu zemlju.” Žan Pol […]
Sartr je anti-soba. Sartr odbija dom, stalan smeštaj, brak, stabilan partnerski odnos, zajednicu. Sartr se oseća dobro jedino u kafeu: „U kafeu, ja radim […]. Zašto me kafe privlači? To je mesto ravnodušnosti gde drugi postoje ne interesujući se za mene, i ja postojim, ne interesujući se za njih […]. Teret jedne porodice, za mene, […]
Filozofizam je nehumanizam – Vodeći se notornim djelom Žan-Pol Sartra “Egzistencijalizam je humanizam”, pokušaćemo se približiti odbranama egzistencijalizma od ugriza zvijerki iz različitih ideoloških, političkih i inih tabora koji možda i danas prevladavaju, a umjesto egzistencijalizma, odnosno angažovane filozofije na djelu, posvuda ćemo vidjeti filozofizam. Da li postoji potreba za odbranom? Da li je to […]
Sartrov “Zid” ili gde je Ramon Gris? Može se reći da je Sartr jedan od retkih, koji mogu da doprinesu dvema, najširim društvenim oblastima, a to su književnost i filozofija. Titulu književnika ali i filozofa, i nobelovca koji odbija nagradu za koju drugi žive, nosi sasvim opravdano. Ovaj francuski egzistencijalista, esejista, i dramski pisac u […]
Čovek je biće koje egzistira – Filozofija egzistencije, ili egzistencijalizam, je pravac u savremenoj filozofiji koji pitanje i problem ljudske egzistencije postavlja u centar pažnje (lat. existentia – postojanje, egzistencija). Pojam egzistencije ovde podrazumeva subjektivnu, čovekovu egzistenciju. Odnosno, lični položaj čoveka, njegovu ličnu situaciju. Ovde se termini “položaj” i “situacija” uzimaju u što širem značenju. […]
Šta znači biti egzistencijalista? – Prošao je gotovo čitav vek misli pre nego što je egzistencijalizam izrastao kao popularni pokret – gotovo pomama – u posleratnoj Francuskoj tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka. To je bilo vreme njegovog najvećeg uticaja, ne samo na filozofiju, već i na književnost, pozorište i film, uticaja koji se […]
O književnosti u svom vremenu – Godine 1942. Alber Kami beleži u svojim Zapisima sledeću misao: Da mi se činilo da svet ima smisla, ne bih pisao.. Zaista, Kami nije morao daleko da ode da bi sebi pronašao razloga za pisanje – bilo je srazmerno jednostavno naći ga u tragici Čoveka njegove savremenosti. Isto tako […]
Angažovano pozorište, Sartrova dramaturgija Na Sartrove dramske tekstove se često gleda kao na umetnička dela čiji su elementi (svi elementi dramske forme, svi sukobi u okviru dela, sva razrešenja) određeni postulatima filozofije koji su apriorni na delo. U pitanju je, dakle, drama koja osnovne postavke jedne filozofije pretvara u karaktere i situacije pozorišnog dela,teatar koji […]