Vitgenštajn o smislu i besmislenom

Vitgenštajn o smislu i besmislenom

1. Granica . 1.1. Granica izrecivog  . Ludvig Vitgenštajn* (Ludwig Wittgenstein) je u svojim dvadesetim godinama 1 napisao delo koje je doživelo veliko filozofsko priznanje. Radi se o Logičko-filozofskoj raspravi (Logisch-Philosophische Abhandlung, 1921.) koja je poznatija pod naslovom Tractatus Logico-Philosophicus što je naslov koji je za izdanje na engleskom jeziku (izašlo 1922.) predložio Džordž Edvard Mur […]

Na pola puta između umjetnosti i nauke

Na pola puta između umjetnosti i nauke

Suočeni smo sa novom stvarnošću. Naravno, i kada bi sva filozofska pitanja bila riješena, u svijetu se ne bi mnogo promijenilo. Ništa zato. Filozofija i nije nekakav organon za mijenjanje stvarnosti, već je oduvijek bila i jest “u mediju pojma”: njena realnost je unutar realnosti mišljenja. Ako su neki zbog toga s njom raščistili, samo […]

Ludvig Vitgenštajn o religiji

Ludvig Vitgenštajn o religiji

Ludvig Vitgenštajn je vaspitavan u katoličkom duhu, iako je njegova porodica bila uglavnom jevrejskog porekla. Njegov deda Herman Kristijan Vitgenštajn preobratio se iz judaizma u protestantizam, a Hermanova supruga Fani prihvatila je istu konfesiju neposredno pre venčanja. Međutim, Ludvigovi deda i baba po majci, Jakob i Marija Kalmus, bili su katolici, tako da su njegovi […]

Vitgenštajn o prirodi filozofije i jezika

Vitgenštajn o prirodi filozofije i jezika

Navođenje sličnosti (S) i razlika (R) između Traktata (T) i Istrazivanja (I) po ovim pitanjima – (S) (I) Filozofija je kritika jezika; aktivnost, a ne teorija. – Filozofija je borba protiv omađijavanja našeg razuma sredstvima običnog jezika (§109) Deflacionistički pogled na ulogu filozofije. Filozofija je deskriptivna. – ’’Ne želimo da naučimo ništa novo, zapravo, već […]

Vitgenštajnova predavanja o religiji

Vitgenštajnova predavanja o religiji

1938. godine Vitgenštajn je održao seriju od tri predavanja o religioznom verovanju na Kembridžu. Nemamo njegove zapise tih predavanja ali imamo dvadeset stranica beležaka zapisanih od strane jednog ili više njegovih studenata.[1] Vitgenštajn nije proverio njihovu tačnost i možda nisu u potpunosti tačne u vezi nekih detalja.[2]* Uprkos tome, ona su najkompletnije svedočanstvo koje imamo […]

Плод Витгенштајновог ћутања

Плод Витгенштајновог ћутања

Како је је један филозоф са две књиге, од којих је друга објављена постхумно, променио људску мисао за сва времена? Одбацивао је све ауторитете и историју говорећи да за њега постоји само његов свет, а ипак је постао ауторитет многима и значајно име у историји филозофије. Један од најзначајнијих филозофа двадесетог века, Лудвиг Витгенштајн, рођен […]

Pedeset razloga za Vitgenštajna

Pedeset razloga za Vitgenštajna

Teoretičar Rolan Žakar naveo je svoje razloge zbog čega voli filozofa Ludviga Vitgenštajna 01. Jer je najradije volio ulogu propalog aristokrate. 02. Jer nije nikada zapisao “Heil Hitler”, kao Heidegger, i nikada nije slijedio Komunističku partiju, kao Jean-Paul Sartre. 03. Jer je vjerovao u prijateljstvo. Prijatelj, rekao je, jeste neko s kim možeš prodiskutirati kilometre […]

O jednom poklonu, snu i višestranom uticaju Ludviga Vitgenštajna na Tomasa Bernharda

O jednom poklonu, snu i višestranom uticaju Ludviga Vitgenštajna na Tomasa Bernharda

SAN Pre nekoliko meseci dobila sam poklon koji je u ravni meni najdražih – sanjala sam Tomasa Bernharda. Bio je u mom snu i to u sledećim okolnostima: sanjam kako avionom putujem negde, a zatim, ambijent aviona se pretvara, na način imanentan snovima, u voz, odnosno, hodnik voza. Cilj puta je i dalje Nigdina. Hodnik […]