Бернардијева соба Слободана Тишме Већ на првој страници овог романа, у поднаслову, прогласивши ово прозно дело „музичком композицијом“ : за глас (контратенор) и оркестар, аутор нас при првом контакту са текстом асоцира на „музичку“ позадину овог невеликог романа. Ово наглашавам на почетку, будући да је критика указивала на нестабилну композицију овог Тишминог дела (додуше не […]
„Crnjanski, Megalopolis“ je proširena doktorska disertacija Slobodana Vladušića, koja se bavi odnosom Miloša Crnjanskog prema nastajućem fenomenu urbanog diskursa. Autor analizira poetske slike većih gradova u kojima je Crnjanski boravio tokom svoje diplomatske službe, kao i viđenje Beograda u „Lamentu nad Beogradom“. U cilju izbegavanja konfuzije u vezi sa pojmovima „grad“, prestonica“ i „megalopolis“ Vladušić […]
Džojs je košmar koji pokušavamo savladati Neke od osnovnih značajki Joyceova djela on otkriva već u početnim poglavljima, dok nas sa drugima upoznaje postupno, prateći razvoj i mijene Joyceovih misli i stila. Jedno će nam, tako, poglavlje prikazivati određeni period Joyceovog života, govoriti o jednoj knjizi, ali će neumitno biti nerazlučivo od te knjige Paris […]
Црњански – Син Дон Кихотов Не видимо само ми градове. И они виде нас, учио нас је Мерло-Понти. Један писац обитава подједнако у меморији два града. Један је Београд, град у који смо се враћали са нарамцима књига у рукама, са адресама јефтиних лондонских пансиона у које никада нећемо поново доћи, иако смо обећали, град […]
„Zle duhe“ ( „Bjesove“, „Demone“) Fjodor Mihailovič Dostojevski napisao je 1872. godine, dakle, u razdoblju između njegovih drugih remek-djela „Zločina i kazne“ (1866), „Idiota“ (1868), te „Braće Karamazov (1881). Iako je, uslovno rečeno, ovaj roman „u sjenci“ gore pomenutih, on vjerovatno predstavlja najvjerodostojniju hroniku o nihilističkom pokretu u Rusiji, koji je presudno uticao na formiranje takozvanog […]
Redovnik umjetnosti – Obljetnica, 17. ožujaka 2014…. sto je godina od smrti Antuna Gustava Matoša. Redovnik umjetnosti, zaređen u hramu poezije, sa stigmama od slova, sa pjesmama, odkidcima bola. Licem cigana (Ujević), djetinje romantičan (Andrić), vesternski tip, na književnome divljem zapadu svoga vremena, sam protiv svih, između, na štap oslonjenoga devetnaestoga i slinavoga što o […]
Борхес и постмодерни проблем ауторства Написати нешто о Борхесу, значи, на неки начин, прокоментарисати његово дело, оставити белешку на маргини. Такав посао чини се јако захтевним, па и незахвалним, с обзиром да Борхес у већини својих дела узима улогу приповедача који је књижевни критичар, историчар књижевности, пасионирани читалац. Коју год од ових маски ставио, Борхесов […]
Reci: došla je Istina! Mogao sam gledati u sat i tačno pogađati: sad je Mula-Jusuf kod kadije, sad su sejmeni pred hadži Sinanudinovim dućanom, sad je sve gotovo. Uzeo sam u račun njihove stečene navike, osjećaj sigurnosti, želju za odmazdom, zato sam znao da nisam uzalud bacio mamac. Stečene navike gone na ponavljanje postupaka, osjećaj […]