Pesnik, esejista, prevodilac i izdavač Gojko Božović u svojoj zbirci eseja Književnost i dani (izdavač: Kontrast izdavaštvo) bavio se svetskim i domaćim autorima, kao i njihovim delima, ali je govorio i o “poetičkim pitanjima savremene književnosti i o socijalnim, medijskim, tehnološkim i ideološkim silama koje oblikuju prvobitni kontekst u kome tu književnost čitamo.” U ovom eseju Božović, […]
Poslednji veliki pisac međuratnog i prvi veliki pisac posleratnog razdoblja, Jean Paul Sartre (21. jun 1905 – 15. april 1980. godine) je bio francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Posle gimnazije upisuje prestižnu Visoku školu normi (1924), u kojoj će sresti svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i […]
“Školice” – Hulia Kortasara, imam negde od njenog prvog izdanja na srpski jezik (1984), i uvek pomislim kako je Kortasar umeo da privuče čitaoce najlepšim mogućim naslovom, koji asocira na dečju igru za koju ne treba mnogo sredstava: nacrtane školice, jedan kamen i bar dva igrača/skakača na nacrtanom polju. Postoje pravila za preskakanje, sve dok se […]
Anton Čehov – naš savremenik Priroda je živa, kad se ne ustručavaš da njene pojave porediš sa ljudskim postupcima. (Anton Pavlovič Čehov: Pismo Aleksandru Pavloviču Čehovu, 10. maj 1886.) Četvrti zid i priroda Na gotovo svim fotografijama Anton Pavlovič Čehov izgleda kao da sakriva neku nelagodu što uopće postoji, ili kao da se izvinjava što je […]
Da li je istina važnija od fikcije u književnim delima? Kako pisano delo utiče na čitaoce i šta oni traže od književnosti? Kako da se nosimo sa uticajima drugih? Ovo su samo neka od pitanja koja se postavljaju u psihološkom i autofikcijskom trileru Delfin de Vigan. Glavna junakinja se zove isto kao autorka ove knjige […]
Roman Braća Karamazovi večni je klasik. Komplikovano je odgovoriti na pitanje šta jedan klasik čini klasikom. Međutim, mnogi veliki mislioci i proučavaoci književnosti probali su da dođu baš do tog odgovora. Ali nije lako odrediti jedno merilo, pronaći šablon, uvideti shemu, jer su klasici upravo ona dela koja beže od merila, šablona i shema – od bilo kakvih […]
Dugo sam odbijala da čitam Krležinu prozu, jer sam kao veoma mlada zaključila da se u njegovim tekstovima “sve mota mutno, lajavo, ko klupko zmija, mračnih otrovnica”, a uz to i traljavo, blatno, smradno, raspadno… Bila mi je poznata njegova poezija, koju sam veoma cenila, a za dodir sa prozom je očigledno trebalo doći do […]
Потчињена – или повлашћена. Жена као део породице и нације према научном тумачењу доктора Милана Јовановића Морског Како жена нигде не достиже у свом развијању човечију снагу, појамно је, да она заузима место између човека и детета. И доста сведоче то многа, како телесна, тако душевна својства у жене, која су сходна дечијим својствима. Од […]