„Проклета авлија“ – прича о причи и дело дубоког хуманизма Зашто причамо и зашто слушамо? Зашто пишемо и зашто читамо? Да одагнамо тугу, да исправимо неправду, да умиримо савест, да задовољимо страст, да успавамо страх, да пробудимо веру, да осетимо наду, да спасемо недужне, да покудимо криве, да величамо љубав, да надмудримо смрт, да пронађемо […]
Данило Киш био је писац. Иако звучи превише једноставно, управо је то најтачнија дефиниција, опис и свеобухватна одредница за једног од најзначајнијих стваралаца које је српска књижевност имала. Из његовог је пера потекла сатирична поема Мансарда, романи Псалам 44, Башта, пепео, Пешчаник, збирке приповедака Рани јади, Гробница за Бориса Давидовича, Енциклопедија мртвих, есеји, полемике и […]
Branko Miljković imao je kratki tragični život i čemernu određenost – suviše brz da živi, suviše mlad da umre. On je pisao darovitije nego čitavo jedno pokoljenje. U njegovoj mastionici ključala je mučna tajna i živi vulkan. Navikao je okolinu da ga tretira kao pesnika i, sa ovog sveta otišao je kao pesnik. Odlučio se […]
Свето и профано у „Аникиним временима“ Иве Андрића O вишеструкој повезаности Андрићевог стваралаштва са усменом традицијом, односно митом, можемо говорити на више различитих нивоа, па између осталог и кроз уочавање улоге соларног култа у његовом стваралаштву уопште, а са којом у извесној мери кореспондирају и поједини делови приповетке „Аникина времена“. Елементи везани са фолклорни амбијент, […]
Бескрај као лек – Свемир Пауна Петронијевића 1. Није у српској књижевности мали број песника који су прерано напустили овај свет, али није мали број ни оних који су, свесни свог надолазећег и неизбежног краја, покушали да бар кроз поетско стваралаштво досегну вечност и бескрај, да освоје бесмртност и бескрајност – макар и постхумно ако […]
Na osamdesetogodišnjicu rođenja Mirka Kovača, pitamo se gde je nestalo skladište sa starim fotografijama, stilskim nameštajem, pismima i drugom „starudijom“ koju je pisac uporno sakupljao i koristio kao dokumentarni materijal U subotu, 29. septembra, u rovinjskom Kinu Gandusio, dodeljene su nagrade „Mirko Kovač“ Semezdinu Mehmedinoviću za roman “Me`med, crvena bandana i pahuljica”, Svetislavu Basari za […]
“Negde tokom februara – marta 1976, ako me sećanje ne vara, u svom stanu u Rue de Carros, u Bordou, u blaženoj samoći i dokolici, završio sam priču pod naslovom Grobnica za Borisa Davidoviča. Sutradan, da, čini mi se to bejaše sutradan, ili kroz dva dana, još u zamahu stvaranja što ga pesnici zovu “nadahnućem”, […]
Eseji Svetislava Basare Evropa je La Manča sa izlapelim Don Kihotom na čelu. Često putujem po Srbiji i u prilici sam da se uverim da je Srbija, uz izuzetak Potemkinovog grada Beograda, jedna potpuno zapuštena zemlja. Pa, ako hoćete, i napuštena. Čitave oblasti su nenaseljene. To samo svedoči o lažnosti ovdašnjeg histeričnog patriotizma. Da stvar […]