Meso bez krvi – Isidora Sekulić „Zašto smo meso bez krvi? Zašto u nacionalnoj i kulturnoj našoj mizeriji nema dostojanstva?“, ponavljala je gotovo očajničkim vapajem Isidora Sekulić misao izgovorenu u tišini palanke i smesta zapisanu mastilom bezbojnog buntovnog damara kosmopolite, još one davne 1911. I stala da premešta nameštaj u svojoj radnoj sobi koja je […]
Стваралаштво Момчила Настасијевића може се графички представити као круг: човек је затворен у своју земаљску и материјалну егзистенцију
“Smrt Miloša Crnjanskog” – Milorad Pavić Milorada Pavića i Miloša Crnjanskog, osim književnosti, vezuje i jedan zajednički datum – datum odlaska! Miloš Crnjanski umro je 30. novembra 1977. a Milorad Pavić 30. novembra 2009. Donosimo vam Pavićevu priču u kojoj su se sastali: “Smrt Miloša Crnjanskog”. Svako sećanje donosi buđenje – i svako buđenje […]
Na hartiji po kojoj ovo pišem, leži džepni budilnik iz 1898. s dvostrukim dnom za burmut. Kuca još uvek kao živo srce nekog davno sahranjenog džepa. Moj praded po ocu, dr Stevan Mihailović, izmerio je tim satom poslednje godine života. Okolnosti pod kojima je on umro 1922. u Somboru kao razveden čovek i kao sudija […]
”Besnilo” – Borislava Pekića ili dijagnoza oboljenja ljudskog roda Pri analiziranju književnog dela, a ograničavajući se na domaću književnost, jedan od težih zadataka je adekvatno predstavljanje bilo kojeg dela iz opusa Borislava Pekića. Prosto, nakon čitanja Pekića osećate se nedoraslim i inferiornim da bilo šta napišete, a da to ne izgleda kao puka trivijalnost. Druga stvar […]
Otac mu je ubijen. To je bila činjenica. Zašto bi sin zasluživao da se s njim drukčije postupi? Rasa mu je ubijana. I to beše činjenica. Zašto bi jedan od njenih pripadnika bolje prošao? Ljudi su, činjenica je, oko njega ubijani. Zašto bi on to izbegao? Znao je, dakle, da je izbeći ne može. Da […]
Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži – Postoje tri velike strasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije se nekako može izliječiti, od treće nikako. Vlast je i najteži porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je kao čarobni kamen, jer pribavlja moć. […]
Čuvari sveta Stanislava Vinavera Kao veliki kompozitor stiha, veliki sluhista i pesnik predstavio se Vinaver zbirkom pesama Čuvari sveta[1] objavljenom 1926. godine. Ona predstavlja iskorak u promišljanju jezika na planu zvučanja, kao i u komponovanju pesama i stiha. Treperenje stihova, treperenje smisla, lebdenje, večito kretanje i izbegavanje konačnosti neke su od ideja koje pronalazimo u […]