Сликар Милутин Обрадовић рођен је 8. јула 1979.год. у Бијелом Пољу. Дипломирао је 2002. год. на Факултету ликовних умјетности на Цетињу. Живи и ствара у Бијелом Пољу и Подгорици. Иако се сврстава у групу млађих црногорских уметника, Обрадовић је сликар зреле ликовне концепције, чија је богата биографија исписана многобројним самосталним изложбама, као и завидним међународним […]
Filozofija umetnosti u renesansi Ljepota svijeta sjaj je Božjeg lica. Marsilio Ficino, Knjiga ljubavi Umjetnost je područje u kojem se kulturna promjena renesanse najjasnije očituje. Možemo vidjeti potpunu obnovu glavnih umjetnosti, koje još i danas nazivamo lijepe umjetnosti, kojima pripadaju slikarstvo, kiparstvo i arhitektura. Ako se zadržimo u Italiji, Leonardo da Vinci, Michelangelo, Giorgione, Tizian, […]
Vrhunski majstori i strasne umetničke mecene – Beč i Firenca imali su mnogo godina blisko povezanu, zajedničku istoriju. Nakon što je 1737. izumrla toskanska dinastija velikih vojvoda Mediči (de’Medici), ovaj deo Apeninskog poluostrva pripao je habsburškoj kruni. Firencu i čitavu Toskanu dobio je muž Marije Terezije, Franc Stefan Lotarinški, kao “odštetu” za rodnu Lorenu (Lotaringiju), […]
Хипнотички сан Марије Тошковић Превласт догађаја из најранијег животног периода у психичком простору сваког појединца, па самим тим и уметника је толика да они постају главни означитељ њиховог каснијег уметничког живота. Тако је и стваралаштво Марије Тошковић великим делом детерминисано завичајним кодом. Стога је у њен стваралачки опус уграђен, тако препознатљиво, духовни лик медитеранског миљеа. […]
О портрету и препознавању, о стварном и имагинарном Tрагајући за карактером неког лика, цртежом или сликом, почињемо, у сећању, да прелиставамо историју портрета. И летимичним погледом уочавамо да је његов развојни ток био у огледалу сталне трансформације. Препознали смо периоде где је преовлађивало интересовање за пластичност и психологију карактера али и време идеализације ликова. Класични […]
„Прва искричава младост београдске културе и послератне модерне”, „сликар смео и бескомпромисан” који је „трагао за смислом и истином постојања”, „претеча сликарства суровости и катастрофе”, „родоначелник магичне фигурације и фантастике” – све то и много више, разноврсно и контрадикторно, написали су критичари о Игору Алексејевичу Васиљеву, чија је звезда лепотом и даром блистала кратко, а […]
Фантомска бол 1918. године – Када се пре четири године у Аустрији обележавала стота годишњица од почетка Великог рата, историографија и медији су давали главни тон у националној култури сећања. Сада, на стоту годишњицу од његовог краја, главну реч у овдашњим комеморацијама води уметност. Најкраћи закључак би био – ратови почињу у политици, разрешавају се […]
Колосална величина грубо истесаног титана, именом Микеланђело ди Лодовико Буонароти Симони, не може се исправно схватити без контекста приче о моћи. Њену временску позадину чине финансијска империја, Фиренца и папска столица у Риму (којим углавном владају тирани). То је било доба које је просто захтевало гиганте. Јавне зграде биле су монументалне, приватне куће велелепне, градске […]