Bella Italia 1. deo – Venecija. Njene kitnjaste ćoškaste ulice od kojih je svaka trodimenzionalna slika, u koju se može uranjati stalno iznova i nikada iz nje ne izroniti. Venecija, ne samo slika, to je poezija koja recituje samu sebe kroz boje. Ne samo poezija, to je muzika koja svira samu sebe kroz linije. Ne […]
Najbolji čovek na svetu Sresti najboljeg čoveka na svetu danas se graniči sa čudom (ili jeste čudo). Nije reč samo o tome da ljudi danas naprosto nemaju vremena da nekome zagledaju u oči, ili da razgovaraju umesto što komuniciraju posredstvom svojih sve pametnijih tehno-izuma, koji hoće da budu integralni deo njihovog bića, zamena i savršeni […]
Muzika u kuhinji (dve minijature) – Divna Vuksanović Gejzir “Prvi sloj odmah ide u pećnicu. Smanjiću temperaturu. Ili da ga premažem filom i vratim da se dopeče? Mmm, krem je odličan!“ uzviknula je kao da priželjkuje da je neko čuje. Odvrnula je radio; Čajkovski, violinski koncert. Pomislila je da nevidljive sile vode ruku virtuoza. Prvi […]
Zagrebački Muzej suvremene umjetnosti, funkcioniše u zgradi na Aveniji Dubrovnik, u Novom Zagrebu, od 11. decembra 2009. godine, kada je trospratna zgrada ukupne površine od 14.600 kvadratnih metara, sagrađena po idejnom rešenju Igora Franića, postala njegov zvanični dom. No, kako to u Muzeju ističu, prostor muzeja nije samo fizički prostor što ga je zadala arhitektura, […]
Ništa nije besmrtnije od smrti…sem poezije Pesnik pesmi daruje život. Pesma pesniku daruje besmrtnost. Darujući svom tvorcu besmrtnost, nimalo paradoksalno a sasvim nužno, i sama postaje besmrtna. Poezija jeste sveukupnost prožimanja, matematički – bezbrojni svet što niče sam iz sebe, u svom besmrću poričući postojanje prostora i vremena, što, jeste paradoksalno s obzirom na terminološku […]
Svet koji nestaje Deus Sive Natura. Spinoza Nekada davno,bio sam čovek, običan čovek, sa isto toliko običnim ljudskim potrebama. Danas sam drvo, visoko i naborano, onako kao što mi drveta ove vrste znamo da budemo. Pored mene, ovde u ovoj naročito prometnoj ulici, svakodnevno prolaze ljudi koji ne obraćaju pažnju na moje prisustvo. Drevni običaj […]
Igra sjaja i tame u Njujorku – Noć iz koje tiho vire prva svetla. Oblici tačkica, tek nagoveštaji vatrometa koji će se pred nama uskoro raspuknuti. Samo ne po nebu, nego po zemlji. Trepereti, širiti se u visinu i dužinu niz ulice grada. Kada bi svetla mogla da govore, ova bi vrištala. Histerično. Iz tog […]
Grlom u noževe ”A dotle Vidru držim za ruku i htio bih da vjerujem da je živa, jer prsti na ruci svi su ostali, nešto sivlji, i milujem ih i odlažem, i nadam se da ću moći da nikad ne doznam da je nema…” M.L. Sunovrat klišetirane ženstvenosti u crnogorskoj prozi (koja u naglašeno angažovanim […]