„Naš san o životu išao je ispred nas.” Fernando Pesoa “Knjiga nespokoja” Stvarnost obožava da sanja stvarnost. Ako nema belog, nema crnog; bez ružičastog, nema crvenog. Šta je bilo prvo, na početku? Šta je uzrok; šta posledica? Da li je ona – istina – kći naše inkvizitorske kulture, moguća bez svoje suprotnosti? Postoji li laž […]
„Reče mu Nikodim: kako čovek može da se rodi kada je star? Zar drugi put može da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? Isus odgovori: Zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstno božje.” Jevanđelje po Jovanu, 3:4 -185 Čini mi se da […]
– Biti srećan i biti umetnik jeste nonsens, kaže mi, ona, Umetnost. – Pisati ili živeti – pitam most. – Živeti, naravno – kaže. – Ali gde je život – pitam – ako nije iza vrata kulture. U sobi za podstanare: čujem svakodnevno njegov žalostivi poziv da mu otvorim vrata i da pođem sa njim […]
Kirgijski nomadi u Avganistanu preživljavaju u jednom od najzabačenijih, najviših, najmagičnijih krajolika na planeti. Rajski prizor, ali pakleni uslovi života. „Kakva kola?”, pitam. „Kakva god želiš da mi daš”, kaže, dok mu krajevi brkova uokviruju osmeh. Ali, za sada, dok nema kola i puta, realnost je jak. Kan drži jednog pomoću konopca provučenog kroz nozdrve. […]
“I ne sanjam o tome da te posedujem. Zašto? To bi bilo kao da srozavam svoj san. Posedovati telo znači biti banalan.“ Fernando Pesoa „Knjiga nespokoja“ „Ogledala i snošaj umnožavaju broj ljudi” pisao je Borhes. Monstruozno?…Najpre odsustvo originalnosti. U svetu zasnovanom na fabrikovanju kopija, najoriginalniji čovek bio bi onaj koji je toliko izvan ili ispred […]
Nekada sam prodavao knjige, kako bih zaradio dovoljno novca i ostvario svoje pravo na društveni komformizam. U poslednjih nekoliko godina nemam vremena za takve aktivnosti. Shvatio sam da je svaki novac, iz bilo kojeg izvora, u bilo kom obliku, nečist. Naročito od onog dana kada sam otkrio staru, odavno napuštenu kuću na tri sprata. Uvek […]
Probudio sam se, najzad, pun ljubavi, koju sam morao odmah sa nekim da podelim, da je nekom darujem. “Odmah i sada”, rekao je učitelj u meni. “Nemaš alibi, dovoljno ubedljiv, kojim bi opravdao svoje odlaganje. Čak ni takav koji se zove umetnost, ili slobodno streljaštvo, kojim si se odvojio, otcepio, od sveta i svetovnih vrednosti. […]
TI: U nestalom nije sve prestalo. Ja te ne mogu ubjediti da povjeruješ u to, ako sam sebi oči ne otvoriš. Ne zna pucanj kad je slavlje slavio, a kad je nečiji život ubio. Što si vucarao kofer kada si odlazio odavde, a sad si se vratio sa tom jeftinom najlon kesom u ruci? Zašto […]