Stiglo se dotle da se danas pitamo ko je u stanju da sagleda savremeni svet, i to ne u nekom njegovom posebnom aspektu, kao što su „tehnokratija“, “potrošačko društvo“,itd. – nego u njegovoj sveukupnosti, proničući u poslednje značenje. Samo to bi mogao biti početak. Julius Evola „Pobuna protiv modernog sveta“ Siguran znak da čovek ne […]
„U današnje vreme, koje prednost daje znaku nad onim što je označeno, kopiji nad originalom, predstavi nad stvarnošću, pojavnosti nad suštinom…istinito se smatra profanim, a samo je iluzija sveta. Tačnije, sveto se uvećava u meri kojoj istinito uzmiče, a iluzija povećava,tako da najvišem stepenu iluzije odgovara najviši stepen svetosti.“ Fojerbah Ljudi su odavno postali reklame. […]
Živim u tihoj kući. Po zimskom danu čujem sneg koji pada na prozorska okna i plamen koji mrmlja u peći, gume što šište po mokroj ulici, meškoljenje mojih mačaka. Kada otopli, otvaram prozore i ponekad do mene doleprša delić razgovora prolaznika. Tišina oko mene je ogromno mesto po kome moje misli lutaju dok radim. Ponekad […]
„Naš san o životu išao je ispred nas.” Fernando Pesoa “Knjiga nespokoja” Stvarnost obožava da sanja stvarnost. Ako nema belog, nema crnog; bez ružičastog, nema crvenog. Šta je bilo prvo, na početku? Šta je uzrok; šta posledica? Da li je ona – istina – kći naše inkvizitorske kulture, moguća bez svoje suprotnosti? Postoji li laž […]
„Reče mu Nikodim: kako čovek može da se rodi kada je star? Zar drugi put može da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? Isus odgovori: Zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstno božje.” Jevanđelje po Jovanu, 3:4 -185 Čini mi se da […]
– Biti srećan i biti umetnik jeste nonsens, kaže mi, ona, Umetnost. – Pisati ili živeti – pitam most. – Živeti, naravno – kaže. – Ali gde je život – pitam – ako nije iza vrata kulture. U sobi za podstanare: čujem svakodnevno njegov žalostivi poziv da mu otvorim vrata i da pođem sa njim […]
Kirgijski nomadi u Avganistanu preživljavaju u jednom od najzabačenijih, najviših, najmagičnijih krajolika na planeti. Rajski prizor, ali pakleni uslovi života. „Kakva kola?”, pitam. „Kakva god želiš da mi daš”, kaže, dok mu krajevi brkova uokviruju osmeh. Ali, za sada, dok nema kola i puta, realnost je jak. Kan drži jednog pomoću konopca provučenog kroz nozdrve. […]
“I ne sanjam o tome da te posedujem. Zašto? To bi bilo kao da srozavam svoj san. Posedovati telo znači biti banalan.“ Fernando Pesoa „Knjiga nespokoja“ „Ogledala i snošaj umnožavaju broj ljudi” pisao je Borhes. Monstruozno?…Najpre odsustvo originalnosti. U svetu zasnovanom na fabrikovanju kopija, najoriginalniji čovek bio bi onaj koji je toliko izvan ili ispred […]