S(trah) O(d) S(tarosti) – Ako je vreme relativna stvar, kao što je onomad objasnio veliki Ej.I. (meni nije, jer mi ništa nije jasno), onda je i starenje kao vremenska kategorija relativno. Ako je starenje kao vremenska kategorija putovanje kroz to relativno od tačke „D“ (dolazak) do tačke „O“ (odlazak), i ako ne postoji formula pomoću […]
Ko je kriv? Vlast, sistem, društvo? – Šta činite kada vidite da neko u vašoj okolini vrši nasilje nad drugim ljudima? Da li reagujete ili spuštate pogled? Koga krivite za to? Da nisu u pitanju vlast, sistem, društvo, roditelji, prijatelji, bog koji, izgleda, ne postoji, čim pušta da se sva ta nepravda dešava? Verujem da […]
Od nas grešna zajednica I was told a dead man was heavier than a broken heart Am I dead now? My heart sure feels heavy (Bullet, Claire Maguire) ANNELIESE ROSE „Dying is an art, like everything else I do it exeptionaly well“ Sylvia Plath Prokleto se kobeljajući Vezan kao utvara za krevet davim se U […]
Apatin iz ugla jedne Ličanke – Sever-severozapad Bačke. Tamo sam rodjena. Ljuljali me talasi Dunava, al’ jedno šest i po hiljada dana kasnije, onako romantično, u čamcu „apatincu“, neću sad o tome. Ubrzo po rođenju su me po pravilu službe odneli na neko drugo mesto, ali sam se uvek sa radošću vraćala u moj Apatin. […]
Lisboa, bom dia (ili Srce bez kaputa) – Duvao je neki vetar, Fernando. Te česte aprilske kiše ućutale su načas i tvoj grad je mirisao na sumrak i predvorje okeana. Lako je izgubiti se u Alfami. Danju u gužvi, krivudavim uličicama, cveću, restoranima. Uveče u tajnama. Počneš da pratiš zvuk tramvaja, i zalutaš vođen dečjim […]
Saplitanje o nežnost Kad san postane težak, a duša laka i beži, tišina je moćan saputnik. Misli odlaze na ekskurzije sa kojih se ne vraćaju. Tad ponestane praštanja i obzira prema izgubljenom. Ispraviš nabore, i ustaneš. Sretneš se. Praznična Ovih dana se ogledamo u izlozima. Čudo jedno kako smo se prolepšali! Nakupovali smo se alibija […]
Pred ogledalom – Ova priča je trebala biti ispričana mnogo ranije, ali kako kaže naš narod „bolje ikad, nego nikad“. Mislima se selim u sada već davne devedesete, dvorište naše Ambasade u Pekingu, gde mi je u ruke pala jedna knjiga, uz preporuku prijateljice da je pročitam kada stignem. Epistolarna proza nije baš nešto što […]
Kao iz kofera čipke i kravate Nekad tražim azil, nekad izgubljeni miris, nekad svoje naličje, nekad grad-blizanac. Ne treba mi puno da spakujem kofer. Nekad samo dobra muzika. PEJSAŽ Treba mi čamac za misli, tišina za vetar. Zalazak iluzije. Od tvog sam rebra, prva. Od tvog sam srca – Persefona PEJSAŽ II Ljudi. Bez perspektive. […]