Tata, hajde objasni mi čemu služi istorija

“Tata, hajde objasni mi čemu služi istorija!” – ovo je rečenica kojom je francuski istoričar Mark Blok započeo svoje delo Odbrana istorije ili zanat istoričara. Suština ove knjige je da autor zaista želi da “objasni čemu služi istorija”, ali tako da ga mogu razumeti i “učenjaci i đaci”. On navodi da mnogi smatraju da je istorija, osim što je zabavna, nesposobna za druge usluge. Međutim, nakon toga, on kaže:

Kad bi istorija bila samo prijatno provođenje vremena, kao bridž ili pecanje, da li bi vredela cele te muke da bismo je pisali?

Mark Blok (puno ime Mark Leopold Benjamin Blok) je čuveni francuski istoričar, koji je sa svojim prijateljem Lisjenom Fevrom utemeljio časopis Anali za društvenu i ekonomsku istoriju. Tako je u istoriografiji nastala Škola Anala, čiji su predstavnici poznati po tome što su se istorijom bavili na malo drugačiji način nego što je do tada bilo uobičajeno – više su se bavili svakodnevnim životom, a manje političkom istorijom. Između ostalog, koristili su i istraživačke metode i znanja iz drugih nauka, kao što su sociologija ili ekonomija.

Odbrana istorije ili zanat istoričara je po mnogo čemu specifična knjiga – pisana je za vreme Drugog svetskog rata i autor nije koristio izvore, jer kako sam kaže knjige nije mogao da nabavi i sve je pisao oslanjajući se na svoje pamćenje. Samo delo nažalost nije završio – kao lan francuskog pokreta otpora, Mark Blok je uhapšen i streljan po nalogu Gestapoa 1944. godine. Rukopis je pronašao i objavio njegov saradnik i prijatelj Lisjen Fevr.

Ova monogrfija se bavi, zapravo, poslom (zanatom) istoričara i smatra se jednim od najznačajnijih istoriografskih dela XX veka. Prvi put je objavljena upravo u časopisu Anali i podeljena je na pet poglavlja (koja su podeljena na manje celine), ali se smatra da je nije tako podelio Mark Blok, već izdavači.

Već u prvom poglavlju – Istorija, ljudi i vreme, autor navodi kako istorija nije samo “nauka o prošlosti”, već i “nauka o ljudima” i govori o razumevanju sadašnjosti kroz prošlost. Blok piše i o proučavanju prošlosti. Istoričar ne može uvek da utvrdi činjenice koje proučava (nema mogućnosti da priča sa recimo Ramzesom II), ali štiva i arheološki ostaci po Bloku “govore tek kada čovek zna da im postavlja pitanja”.

Odbrana istorije bavi se i problemom nepristrasnosti u istoriografiji. Autor dosta piše o tome šta znači biti nepristrasan i o ocenjivanju i razumevanju prošlosti i događaja iz prošlosti. Njegov je stav da je “istoričar smatran za sudiju podzemnog sveta, koji je zadužen da mrtvim junacima dodeljuje pohvalu ili sram”.

Poslednje poglavlje u ovoj knjizi nema naslov, ni podnaslove. Ono verovatno nije dovršeno, ali njegova suština je u tome da se uzroci u istoriji ne postavljaju, već da se traže. Na samom kraju nalazi se i dodatak – Kako su izgledali rukopisi Zanata istoričara i Nekoliko beležaka iz ruke Marka Bloka.

Kroz čitavo delo, autor daje neke primere iz istorije i poredi istoriju i druge društvene nauke, kako bi bolje i slikovitije objasnio ono želi da iskaže.

Mark Blok je pisao Odbranu istorije ili zanat istoričara kao već iskusan i vrlo kvalifikovan istoričar i istraživač. On ovde “filozofski” razmatra istoriju kao nauku i ne bavi se određenim istorijskim periodom, te stoga ovo delo svakako može biti od koristi nekome ko tek počinje da se bavi “zanatom istoričara”, ali i svakome ko želi da sazna čime se zapravo bavi istoričar.

Za P.U.L.S.E Bojana Komarica

  Bojana Komarica, Društvo, Istorija