Činjenice protiv vrednosti

Činjenice protiv vrednosti – Čovek ima mnogo više od pet čula. Albert Ajnštajn nije imao loše ocene u školi, već je bio natprosečno talentovan za matematiku još kao tinejdžer. Jezik nema podeljene zone za slano, slatko, gorko itd. Kama Sutra nije najstariji seksualni priručnik, a stari Grci su dotične imali i 600 godina pre Kama Sutre. Kineski zid se ne vidi sa Meseca. Arhimed nikada nije rekao “Eureka”, Heraklit “Panta Rei”, a Marija Antoaneta “Neka jedu kolače”. Nojevi ne zabijaju glavu u pesak ili zemlju. Galilej nije izmislio teleskop, Džejms Vat nije izmislio parnu mašinu, a Aleksandar Fleming nije otkrio penicilin. U srednjem veku nisu postojali pojasi nevinosti. Prehlada nema veze sa hladnim vremenom, promajom ili sedenjem na hladnim površinama.

A nakon ovih, takođe i jednako istinitih tvrdnji? Genetski modifikovana hrana nije opasna po zdravlje. Sjedinjene Američke Države su najstarija nezavisna moderna republika na planeti. Ako je uopšte i postojao, Isus iz Nazareta se nije rodio 25. decembra (ni 7. januara), već verovatno negde u septembru. Čovek i šimpanza vode poreklo od istog evolucionog pretka. Rusija je izigrala, prevarila, izdala ili bila otvoreno svrstana protiv Srbije tokom čitavog 19. veka: u Prvom i Drugom srpskom ustanku (1804-1835), tokom Prvog srpsko-turskog rata (1876) i tokom Srpsko-bugarskog rata (1885). Nema dokaza da nasilni filmovi i video igrice proizvode nasilno ponašanje kod dece ili ljudi. Bioenergija, životna vitalna energija ili bioritam ne postoje, a homeopatski lekovi su gola voda. Srbija je izvršila vojnu agresiju na međunarodno priznatu Republiku Hrvatsku. Terorističke napade od 11. septembra nije organizovala američka vlada. Aleksandar Vučić je konsolidovao javne finansije. U Srebrenici se dogodio genocid. Vakcine spašavaju živote i ne izazivaju autizam. Čovek je takođe životinja.

Izvesno je da nas je prvi komad činjenica, onih iz prvog pasusa, možda iznenadio jerbo udara na neke popularne mitove i zablude. Ali nas najverovatnije nije naročito potresao. Dok su nas bar neke činjenice iz drugog pasusa isprovocirale, iznervirale ili uzrujale, i verovatno odbijamo da poverujemo u njih, zar ne? I sasvim sigurno će neko, naoružan Guglom, napisati bar nekoliko gnevnih komentara ispod ove kolumne povodom istih. Zašto je to tako? Zašto neke nove ideje drmaju naš kavez ili emocionalni barometar, a neke druge to ne čine? Čak i da ovo nije slučaj, verovatno je da nas neka neuobičajena istina o Isusu iz Nazareta provocira bar malo više nego ona o nekakvom tamo Napoleonu Bonaparti. Fućka nam se dal’ je dotični francuski vojskovođa zaista bio nizak ili su ga samo tako karikaturisali neprijatelji, ali, ono, Isus? Ako, recimo, kažemo da je Isus bio šizofreničar, mađioničar, iluzionista, homoseksualac – za šta, uzgred, sve postoje reference u jevanđeljima? Dakle, zašto, povišenog krvnog pritiska, škrgućemo zubima, stiskamo pesnice i svađamo se po internetima zbog nekih – ali zato ne i nekih drugih – činjenica? Zapravo, ne samo što potpuno ignorišemo neke nelagodne činjenice, već se pred tim istim činjenicama samo dodatno i sve dublje ukopavamo u svoja nakaradna verovanja i vrednosti, suprotno činjenicama. I suprotno tamo nekoj, pa, istini.

Zapravo, radi se o dobro poznatom psihološkom i neuronaučnom fenomenu koji se zove “efekat odbijanja” ili pak “obijanja o glavu”. Kako na istu temu svedoči Metju Inman, genijalni kreator onlajn stripa “Ovsena kaša” (“The Oatmeal”), izvesni naučnici sa jednog kalifornijskog instituta turili su određene ljude i njihove mozgove pod magnetnu rezonancu. Zatim su ih bombardovali političkim stavovima koji su se suprotstavljali njihovim temeljnim političkim uverenjima i vrednostima (npr. “treba legalizovati gej brakove”, “treba dodatno relaksirati zakone o nošenju oružja” itd.). I, njihovi mozgovi su reagovali i okidali sinapse isto onako kao da se nalaze pred realnom pretnjom ili fizičkom opasnošću od nekakve grabljivice. Naprosto, na preteće informacije “u glavi” reagujemo isto onako kao da se pred nama nalaze nekakav tigar, medved, zmija ili krokodil. Hvala Darvinu, sve je to evolucija. Jer, u džungli ili afričkoj savani je i preteća informacija – pretnja. I zato grubo i instinktivno odbijamo ideje koje se ne slažu sa našim pogledom na svet kao da neko predlaže da nas fizički napadne kamenom ili da nam opšti sa majkom.

Poenta je u tome da svi mi imamo određeni korpus duboko ukorenjenih verovanja i vrednosti. Usvajamo ih još u detinjstvu, a dodatno ih razvijamo i učvršćujemo tokom adolescencije ili u procesu sticanja nekih važnih životnih iskustava i izazova. Dakle, mi, ljudi, imamo i negujemo ta neka verovanja i vrednosti o prirodi, religiji, seksu, polovima, državi, naciji, zdravlju, muzici, a samim tim (i posredno) i o Isusu, ženama, gejevima, Titu, Americi, Rusiji, Srbima, Albancima, Hrvatima, Jevrejima, promaji, vakcinama, antibioticima, koka-koli, narodnjacima, komunistima, četnicima, Đinđiću ili Vučiću. I držimo se tih verovanja i uverenja kao pijan Kosova. Jer, ukorenjena verovanja su nefleksibilna, rigidna i vrlo osetljiva na napade spolja. Zato su, uprkos činjenicama, zdravom razumu i dobrim namerama, vakcine za nekoga “otrov”, a Ratko Mladić je za nekoga “heroj”. I nikakve statistike o javnom zdravlju ili Haški tribunali to neće promeniti, već će sve radije biti otpisano kao belosvetska zavera. Uostalom, probajmo samo da fanovima EKV i Milana Mladenovića spomenemo kako dotični nisu najbolji bend u multiverzumu, već jedan ispodprosečan, pretenciozan i grozan muzički izraz. I suočimo se sa “efektom odbijanja” u njegovoj punoj snazi.

Kako blistavo ilustruje spomenuti stripadžija Metju Inman na “Oatmeal”-u, naš um gradi svoj pogled na svet kao što se gradi kuća. Tu su i temelji i zidovi i prozori i vrata, i sve se nekako zgodno i glatko uklapa jedno sa drugim. Ali, čim se pojave neki novi fenomen, činjenica ili ideja, cela građevina se odjednom raspada u paramparčad. A pošto naš um ipak upadljivo ne voli da se raspadne, krahira i zabaguje, štiti nas time što prosto odbija sve to novo i drugačije, te gradi ogradu, jarak i rovove unaokolo. U pitanju je jedan biopsihološki način odbrane i zaštite našeg pogleda na svet, te našeg pogleda na prirodu, društvo, seks, moral, zdravlje, državu i naciju. Ali, stvarnost i svet jednostavno nisu tako jednostavni. Takva je kuća bedna i jeftina, koliko i skorojevićka. Dok nas mediji koje čitamo i društvene mreže sa kojih se informišemo samo dodatno i nekako udobno zadržavaju u svojim samo(za)dovoljnim mehurima od sapunice. Svi smo mi samo jalovi masturbanti u potrazi za stavom koji će samo potvrditi naša uverenja i ukorenjene vrednosti.

I zato, šta da radimo? Ljudi u svom umu ponosno nose svoja uverenja i vrednosti kao neke dragocene drangulije, i nikakve činjenice ih neće razuveriti. Da li je Vučić “peder” ili mu “svaka čast”, da li su vakcine spasonosne ili pak izazivaju autizam i jebeš medicinu pride, da li je Kosovo “Srbija” ili valja prihvatiti “realnost”, da li su nam “Rusi” praiskonski prijatelji ili tek novi antimoderni kolonijalisti, da li su gejevi “okej” ili judeomasonska zavera i slom moralnog poretka, da li je Ratko Mladić “heroj” ili zločinac, da li je bog samo naivna izmišljotina i proizvod straha od smrti ili vaistinu sedi na nekom oblaku i motri na sve nas dok nam broji grehe? Najbolje što možemo da uradimo jeste da pogledamo u dokaze i u činjenice, koliko god se one suprotstavljale svemu onome u šta toliko volimo da verujemo. Iako nas to verovanje fakat čini utešnim u ovoj dolini suza koju nazivamo životom. Da, rečima Bertranda Rasela, mi smo samo neobična slučajnost nastala u ustajaloj vodi. Ali, mi smo i jedinka koja može i ume da iskoristi sve prednosti logike, činjenica, znanja i principa kritičkog mišljenja. I zato je sasvim okej promeniti svoja uverenja i vrednosti pred izazovom te prelepe prirodne stvarnosti koja se rasprostire pred nama. Otvorimo svoj um, ali istovremeno i pripazimo da nam on ne ispadne usput. I promenimo se, ako treba.

Piše: Aleksej Kišjuhas