Prvi film Marlona Branda, Muškarci/The Men, nije mnogo poznat široj publici. Producent je bio Stenlee Kramer, režiser Fred Cineman, scenario je napisao Karl Formen, muziku je komponovao Dimitri Tiomkin, uloge igrali : Marlon Brando, Tereza Rajt, Džek Veb…
Socijalno-politička priča o paralizovanom ratnom veteranu iz Drugog svetskog rata koji proganjan stidom, samo-destrukcijom, sumnjama, razočaranjima i mentalnim i fizičkim traumama i bolovima pokušava ponovo da uspostavi emocionalni kontakt sa svojom verenicom i okolinom. Psihološka drama u kojoj osakaćeni ratni veterani moraju da se suoče sa činjenicom da njihove i fizičke i mentalne rane ne mogu da se izleče i da im predstoji jedino teška i iscrpljujuća borba ako žele da prežive.
Za to vreme, 1950.godinu, kada je film snimljen, bila je to prilično relevantna i pomalo šokantna priča o seksualnoj impotenciji i sudbini teško osakaćenih veterana i njihovo snalaženje u novonastaloj situaciji. Brando igra depresivnog i očajnog Kena ‘Bada’ Vilčeka, oficira koji je teško ranjen u kičmu i prebačen u vojnu bolnicu gde Dr. Brok, medicinske sestre i ostali pacijenti pokušavaju da utiču na Bada i na njegov odnos sa verenicom Elen sa kojom uporno odbija susret.
Posle nekoliko neuspelih pokušaja da uspostavi seksualni odnos sa Elen, obeshrabren i iscrpljen Bad se suočava sa samim sobom i dilemama kako dalje da nastavi život i pokuša da svoju ljutnju prilagodi fizičkim i mentalnim uslovima.
Pitanje je koliko je Bad spreman za svet izvan bolnice i koliko je svet spreman da ga prihvati..
Kada je film počeo sa prikazivanjem, rat u Koreji je već počeo i sentimenti i interesovanja za taj rat su ratnu priču iz Drugog svetskog rata stavili u drugi plan pa je film Muškarci završio neuspešno i kod kritike i kod publike. Brando nije postao zvezda posle filma ali je pokazao svoju legendarnu metodološku glumu pozorišno treniranog glumca i širok dijapazon emocija i već sledeće godine, 1951, eksplodirao, zasijao, razorio, prešao sve granice i okvire i izvan toga, kao Stenli Kovalski.
Iz arhive Life magazina Edvard Klark je napravio divan foto-set esej za vreme snimanja filma.
Da bi se spremio za ulogu Bada, Brando je proveo u kolicima izvesno vreme u bolnici zajedno sa paralizovanim veteranima. Delio je sa njima sobu, njihove fizijatre i psihoterapeute, vežbao zajedno sa njima, naučio kako da se diže iz kreveta koristeći samo ruke i ubrzo je učestvovao u trkama u kolicima zajedno sa ostalim pacijentima po bolničkim hodnicima.
Pri kraju treće nedelje u bolnici, Brando je bio kompletno prihvaćen od veterana, neki od njih su glumili i u filmu. Rekao im je zašto je tu i da je film o njima i da želi da se za ulogu pripremi najbolje što može. Veterani su počeli da mu se ispovedaju. Pričali su mu o svojim strahovima, o razočarenjima, o izgubljenim seksualnim i emocionalnim odnosima sa ženama, devojkama, verenicama…
Brando je postao vrlo blizak sa jednim paralizovanim pacijentom koji je godinama pokušavao da nauči kako da upali cigaretu pošto nije mogao da koristi ruke. Kasnije je taj covek izvršio samoubistvo.
Noću je Brando sa veteranima odlazio u bar Pump Room u San Fernando Valley gde su se vetrani redovno opijali. Piće je bilo njihova jedina uteha. Kao i veterani, i Brando je bio u kolicima, naručivao pivo i pričao viceve sa njima. Jednom je jedna žena, malo pripita, krenula ka njima i počela da propoveda o Isusu i njegovoj isceliteljskoj moći i ubedjivala ih da verovanje u Isusa može da ih izleči.
Brando je posmatrao ženu neko vreme i sa ogromnim naporom i bolom na licu ustao iz kolica. Nekoliko ljudi u baru je zapanjeno gledalo u njega dok je on, u potpunoj tišini napravio nekoliko koraka. Kelner je pritrčao da ga pridrži da ne padne. Žena je zurila u njega ne verujući. Brando je prsnuo u smeh i poceo da igra po baru vičući : ‘ Ja hodam! Ja mogu da hodam!‘ dok su mu veterani oduševljeno pljeskali, a on nestao u noć.
Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić
Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E
Muškarci – The Men napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →
što je meni dobra ta teresa wright, još iz shadow of a doubt.
bas sam se pitala da li si gledao taj film, ‘shadow of a doubt’, ja sam ga gledala nekoliko puta kad god je na TV, meni je taj njihov odnos bio fascinantan, a ona je odlicna, ali odnicna zaljubljena i opcinjena tinejdzerka.
interesantan je i podatak da je brando, tek na pocetku filmske karijere, dok je sniman ‘the men’ pokazao svoju nepredvidivu prirodu i stav prema holivudu, establishmentu, politici…meni je to zaista fascinantno da je neko imao svoj stav od pocetka pogotovu u industriji u kojoj zavisis od mnogo cega i od mnogih drugih.
brando misterija je nekako zapostavljena u filmskim razgovorima, cini mi se, on je tako neisvrpan materijal, on je tako opcinjavajuce drugaciji i poseban i svoj, nekako mi uzvek zao kada se pridaje vaznost recimo mainstream glumcima a institucija brando se zapostavlja.
on je gigant, on je titan, on je div nad divovima.
imamo jedan savrsen tekst, jos nepreveden, boban mi ga je dao, preveli smo ga samo deo:’Oni divlji”, a pazi koje drustvo :
– brando
– charlie parker
– jackson pollock
neću da kažem da je bio proračunat, ali mislim da je brando bio svestan da ima “ono nešto” što Holivudu treba, i da može sebi da dozvoli taj luksuz da ima “svoj stav”. a bio je to početak 50-ih, kada je i počela prva ozbiljnija promena “krvne slike” Holivuda, sa njim, dinom, njumenom…