Ulogujte se / Kreirajte profil

Fantastično putovanje u čudesni svet stripa

O životu  u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Jugoslaviji je u zadnjih trideset godina izgovoreno je na milione najnotornijih laži i potpunih gluposti. Neke od tih neistina uvijene su nam i u naučne ambalaže pa sad nakinđurene fus notama kao mlada u indijskoj sapunici pokušavaju da nas zabljesnu minunciozno tačnim zbirom kadinalno pogrešnih podataka koje nude. Tako je na regionalnoj studentskoj konferenciji u aprilu 2016 o književnosti i umetnosti u Jugoslaviji održana i tribina VLAST, NAROD I STRIP – NEVIDLJIVA UMETNOST U JUGOSLAVIJI (1945-1991).

Naravno svako ko je u Jugoslaviji živeo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zna da pogrešnijeg naslova od ovoga nema jer strip ne da nije bio nevidljiv nego ga je bilo lako uočiti bukvalno na svakom koraku. Većina tadašnjih novinskih kioska je sa desne strane svakodnevne ponude novog, držala čitav štos starih Stripoteka koje su dok se ne razgrabe rado čitali u pauzi i sami prodavci. Kad bi im ostala na kraju samo jedna oni bi je potrom okačili u izlog – tako je kiosk prekoputa Kinoteke bio ukrašen tamnoplavom Stripotekom sa robotom iz Kosmičkih putnika na naslovnici, onaj iznad dečije bolnice Boris Kidrič crvenom sa gangsterom u šeširu koji ležeći ispaljuje rafal, onaj kraj okretnice na Zvezdarskoj pijaci žuto narandžastom u stilu Flash Gordona dok je kiosk na Banovom Brdu bio ukrašen Korto Maltezeom koji se ljubi sa Zlatoustom.… Stripoteka koja je krasila kiosk kraj Ateljea 212 završila je u ljubavnoj sceni između Milena Dravić i Radeta Šerbežije u filmu UNA. U seriji televizije Zagreb Smogovci  odvijala se čitava drama oko preprodaje stripova, dok smo na RTB čak imali naše glumce koje tumače Dezmonda i Rip Kirbija.

Mali partizani Mirko i Slavko u časopisu Tik-Tak nisu bili uopšte nešto bitni u toj priči jer…Kad se učlanite u dečije odeljenje bioblioteke u Zmaj Jovinoj ulici tamo su vas tik uz slikovnice Anonija Lupetelija čekali i strip albumi koji se tad još nisu tako ni zvali. Na primer Ramon De La Fuentov “Jenki na Dvoru kralja Artura” koga je izdala Zagrebačka Stvarnost 1975. izgledao je kao da je knjiga i na atraktivnoj naslovnici je bio potpisan samo sam autor romana Mark Tven. Šulcov Chalie Brown bio je izdat kao slikovnica u boji pod naslovom SNUPI – ZGODE I NEZGODE. U tom odeljenju kao i u onom u Domu sindikata na spratu – (Neven) glavna atrakcija su bili ukoričeni stari brojevi Politikinih zabavnika u kojima su u sredini broja bile strip adaptacije hit fuilmova kao sto su: Otimači izgubljenog Kovčega, Povratka Džedaja, Supermena 3, Krstarice Galaktika, Krul, 007 Samo za tvoje oči…

Izlog knjižare prekoputa zgrade Beograđanke krasila su tri crno bela luksuzna toma na velikom formatu  sa koricama koje su teksturom oponašale mramor. Harold Fosterovog Princa Valijanta koji je do tada globalno  važilo za najozbiljnije izdanje ovog stripa u svetskim okvirima. Na prvom Kralj Artur predvodi vojsku, na drugom Valijant razgovara sa džinom dok se na trećim bori sam vitlajući mačem protiv desetine pirata na palubi broda… Dočekati posle par godina i izlazak Forum Marketprintovog četvrtog toma da bi smo saznali da li je Valova ljubavna priča na kraju imala sretan ishod ili ne bilo je potpuno ekstatično iskustvo. Ipak najzanimljivije je bilo pratiti iz nedelje u nedelju mikronarativ rascepkanih na po tri ili četiri stranice kolornih avantura maestralnih Segrellesovog Najamnika i don Lawrenceovog Storma. Videti fantastično realistično u punom koloru nacrtane junake u najkritičnijoj sceni ispod koje piše NASTAVIĆE SE  pa onda čekati čitavu bogovetnu nedelju i zamišljati kako bi ta preripetija avanture mogla sve da se završi bilo je mnogo zanimljivije nego kupiti sarajevski Strip Art sa kompletnom prvom i drugom avanturom Lawrenceovog junaka. Ali i Strip art je imao svoj kolorni strip u nastavcima – seksepilnu Lodewijkovu Zetari a tu su bili i Russ Manningovi i Al Williamsonovi Star Warsi u nastavcima, ma milina.

Mnogi klinci su imali pune kredence poput dukata žutih Zlatnih Serija italijanskih stripova. koje su objavljivali Zagora, Komadanta Marka i tu bratiju sa Divljeg Zapada. Prosto teško je bilo zamisliti stari kredenac iz koga ne ispadaju one ili bar Strip Zabavnik koji je donosio u nastavcima avanture Rahana i Indijane Džonsa. Onda su se pojavile i dve debele bele tvrdoukoričene sveske sa ranim avanturama Mikija Mausa kojima se nije imalo šta zameriti osim što im je hronologija iz nekog opskurno gnostičkog razloga koji pitanje dal je bilo jasno i samom Žiki Bogdanoviću koji ga je izdao bila potpuno ispreturana. Strip albumi biblioteke Nostalgija o Mandraku i Fantomu su se srećom hronologije najčešće dobro držali.

Stripovi dakle nisu bili nevidljivi a bogami ni ne nečujni. Po tekstovima grupe Disciplina Kičme čuje se da je Koja i pre izdanja tih strip albuma čitao Super Eks almanah koji je donosio avanture Lee Falkovih Mandraka i Fantoma. U Mandrakovoj epizodi u kojoj se brkati opsenar sa cilindrom suočava sa međugalaktičkim kradljivcem iz 1977. i Bajaga je prvi put čuo za Svemirsku policiju (Stih : “tražio sam princezu Istinu na kraju modrog okeana” sa iste ploče svedoči o tome da ga ni Valijantova potraga za Aletom nije ostavila ravnodušnim). Devojka iz Papalina je samostalno pevala “Ko Modesti Blejz imaš fejs” a Toni Montana je na svojoj ploči repovao o Taličnom Tomu koji je zajedno sa Asteriksom istog autora scenarija Gošinija izlazio mesečno.

Nekako u tom ritmu izlazila su u prvo vreme i Larousseova OTKRIĆA SVETA U STRIPU. E što su tek njih prodavci od Vardara pa do Triglava voleli da stave u izlog kioska kad izađu: Aleksandra Velikog, Marka Pola, Kolumba, Magelana, Vasko DeGamu, Vikinge, Pisaroa kod Inka… Za Otkrićima Sveta došla su potom i otkrića na seksualnom planu na kioske SEKS STRIP počevši sa erotskom epizodom Karla Marčelas o preistorijskim ljudima preko domaće Šeherezade do erotike u feudalnom Japanu. Poznata glumica koja je išla sa mnom u gimnaziju priznala mi je da joj je strip iz te edicije Neobuzdana Klea potpuno otvorio nove horizonte kad ga je našla kod brata u ormanu. Druga, poznata voditeljka RTSa mi je poverila da je kao mala htela da promeni ime u Dajana Palmer da bi i ona jednog dana postala Fantomova nevesta. Većina naravno nije bila tako maštovita najčešće se zadovoljavala Alan Fordom koji je u poređenju sa svim pomenutim prethodno potpuno šund strip lokalno popularan jedino zbog svog potpuno pogrešnog podsmešljivog prevoda na lokalni zagrebački dijalekt. Čik da ste tako prevodili Valijanta ili Konana u slengu kao crnogorske vlasteline ili Modesti Blejz i Axu kao vesele Bosanke pala bi tužba odmah. Ovako je u strip za kog nikog nije bilo briga da li se prevodi kako treba učitano ono čega nema pa se tim imaginarnim povukla paralela između Tita i šest republika Jugoslavije na buretu baruta i Broja Jedan i njegovih šest šalabajzera uz grupe TNT. Pogrešan prevod u pogrešno vreme i naravno postali su hit.

Zato treba biti pažljiv šta se bira od literature čak i kad je “nevidljivi” strip u pitanju da vas ne odvede na sasvim očigledno pogrešnu putanju.                             

 

Za P.U.L.S.E: Dr Mladen Kalpić

  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.